Јалове претње Кристијана Шмита – како ће увести санкције само једном ентитету
CC BY 2.0 / / Wikimedia Commons (cropped)Кристијан Шмит
Пратите нас
Евентуално увођење санкција, чиме Републици Српској прети Кристијан Шмит, само ће још више хомогенизовати њене грађане, јер ће показати да је једини језик на којем Запад жели да комуницира са Српском језик силе, а не језик компромиса и договора, сматра политиколог Војислав Савић који пита како ће то бити уведене санкције само једном ентитету.
Када Кристијан Шмит прети увођењем санкција Републици Српској, он рачуна да ће политичари под притиском, како би сачували позиције, пристати на његове претње. Међутим, свако ко пристане на такву врсту компромиса, потписаће политичку смрт у Републици Српској. Воља народа је таква да се компромиси са националним интересом не смеју правити.
Војислав Савић овако коментарише претње такозваног високог представника међународне заједнице у БиХ Кристијана Шмита, који је изјавио је да је немачка влада зауставила 120 милиона евра помоц́и Републици Српској због „сецесионистичког понашања“. Он је додао и да се не може искључити да ц́е се пре или касније разговарати и о санкцијама.
Јалове претње Кристијана Шмита
Према Савићевом мишљењу, ради се о, како каже, јаловим претњама Кристијана Шмита, које неће имати великог утицаја на политичке прилике у Републици Српској.
„Постоје закључци Народне скупштине и институционално је урађено све да се покаже да се не ради о вољи појединаца, него да се ради о изнуђеним потезима због огромног притиска који се у континуитету врши на све оно што је српски национални интерес и на Републику Српску. Тобоже штитећи Дејтон, Шмит га само још више дерогира“, објашњава Савић.
Према речима др Ненада Стевандића, председника партије Уједињена Српска и шефа Српског клуба у Парламентарној скупштини БиХ, Кристијан Шмит се укључио у изборну кампању у БиХ са циљем да у њој одређене људе дискриминише, као и да постане део кампање против актуелних власти у Републици Српској.
„Он је то већ урадио наметањем одлуке о финансирању Централне изборне комисије, што је такође мешање у изборе. И ово је само доказ да ће се он још више мешати у изборни процес и да можемо да очекујемо свашта са те стране јер он жели да произведе структуру након избора која му одговара“, тврди Стевандић.
Међународна заједница ће зато, преко Шмита, покушати да на изборни процес утиче силом, тамо где је то могуће, а тамо где није уценама или утицајем на јавно мнење, додаје он.
Шмит је најавио да ће деловати након одлуке Уставног суда БиХ о томе има ли Република Српска право да оснује своју Агенцију за лекове или не. Суд одлуку треба да донесе у среду.
За Савића, ова најава високог представника је индикативна јер имплицира да Шмит већ зна како ће суд одлучити.
„Таква предвидљивост показује колика је спрега између судија Уставног суда и странаца који се овде шетају и глуме некакву колонијалну управу“, истиче он.
Одговор на претње – јединство изражено кроз одлуке Народне скупштине
Одговор на Шмитове претње, сматрају оба саговорника Спутњика треба да буде чвршће јединство политичких субјеката у Српској. Свако одступање од јединства може бити кобно по Републику Српску, јер се одлуке тада могу тумачити као плод нечије самовоље, истиче Савић. Због тога је, према његовим речима, веома важно да одговор на претње страног фактора буду изгласане у највишем законодавном телу Републике Српске.
„Наш интерес је да се дефинише шта је наш национални интерес и да се преко тога не иде. А неке локалне политичке размирице треба да буду предмет расправе. Веома је важно да, ако буде одговора, то буде кроз Народну скупштину, да се сви појаве и да гласају, а не да се излази са седнице. Да то буде манифестација воље; да свака партија каже шта мисли и да се кроз механизме гласања одреди према тим питањима. И онда знамо на чему смо – и грађани, али и странци – да знају и да виде шта је воља Републике Српске“, категоричан је Савић.
И Савић, и Стевандић тврде да је немогуће увести санкције само једном ентитету. Зато председник Уједињене Српске на Шмитове претње гледа као на један од начина да се утиче на јавно мнење, док Савић у свему види посебан парадокс.
„Ако санкције уведе, на пример, ЕУ, оне морају да се рашчлањују у складу са унутрашњим законодавством БиХ. Морају да се директно таргетирају подстицаји и привредници који долазе из Републике Српске. Шта ако неко пребаци седиште фирме у Федерацију? То је јако конфузан концепт који, по мом мишљењу, треба да произведе атмосферу страха јер захтева јако пуно посла да се санкције уведу једном делу државе“, закључује Савић.