Ко пали ватру: Македонија у протестима, сукоби могу да ескалирају
© AP Photo / Boris GrdanoskiДемонстрант са старом националном заставом на антивладином протесту у Скопљу
© AP Photo / Boris Grdanoski
Пратите нас
Ако се ништа ново не деси у Македонији у погледу смене власти ствари могу да ескалирају до озбиљних безбедносних неприлика, јер народ трпи али има момената и кад филм пукне. Американци се овде понашају као незванични гувернери, упозорава Ристо Никовски, македонски дипломата, после сукоба полиције и демонстраната у Скопљу.
Протести у Северној Македонији који трају дуже од десета дана синоћ су су резултирали и физичким сукобом између демонстраната и полиције а епилог је 47 полицајаца повређено и 11 демонстраната приведено.
Ескалира ситуација
Ристо Никовски, македонски дипломата и бивши амбасадор, тврди да најновији предлог, такозвани „француски предлог“ Македонију претвара у протекторат Бугарске, и да Софија добија право да ради шта год хоће са Македонијом са завршним и главним циљем да се македонски народ побугари и да призна да има некакве бугарске корене“.
„Македонска трагедија доживљава свој климакс који ових дана досеже свој врхунац, после свих ових перипетија којима смо били изложени како бисмо почели преговоре са Европском унијом све до чланства,“ каже наш македонски саговорник.
Никовски каже да је реакција грађана Македоније очекивана реакција на сва ова дешавања.
„Ови последњи инциденти који су се десили су резултат провокатора које власт наменски шаље да би народ силом растерала али мислим да им то неће успети, јер је македонски народ одлучан да на све ово стави тачку као никада до сада,“ уверен је Никовски.
Америка главни режисер
По његовим речима, све се на жалост дешава под диригентском палицом Америке чији је главни асистент Брисел, односно Европска унија.
„То је сценарио који је почео да се спроводи одмах по распаду Југославије када Македонију нису признавали и када нам је било оспорено све, од имена па надаље. Према томе, сада се све то финализује преко два договора - први са Грчком кад смо остали без имена, други од стране Бугарске односно Француза,“ наводи он.
Ако наша власт буде сада прихватила и ово условљавање, на шта је очигледно спремна, упозорава Николовски, Македонија никада неће постати чланица ЕУ.
„Али ће зато жртвовати и свој народ, и своју државу и све. Према томе, ради се о прљавој политици, о интересима пре свега Вашингтона да овде буде доминантан не само бугарски већ и албански фактор који подржавају у целом региону. Та политика траје али мислим да више неће имати прођу у Македонији. Протести се продужавају, и биће их све док ова власт не падне,“ тврди Никовски.
Потребна смена власти
Нама треба нова гарнитура на власти која ће водити рачуна о фундаменталним аспирацијама, истиче наш саговорник, македонског народа у целини.
„Опозиција која је сада и главни организатор ових протеста различито гледа на политику која се сада води у Македонији, тако да ако дође на власт не може бити горе од овога ни у ком случају. И њима ће бити везане руке у многим стварима јер овде доминирају Американци - амерички амбасадор је незванични гувернер који решава све главне проблеме, али и у тим тешким околностима мислим да ће бит простора да се изађе из овог лавиринта који не води никуда,“ верује Никовски.
Сукоби у Скопљу ескалирали су када је група младића почела да баца каменице, металне шипке, јаја и Молотовљеве коктеле на зграду парламента у главном граду.
Угрожена безбедност
Премијер Димитар Ковачевски осудио је нападе на полицију, рекавши да се насиље не може оправдати.
Председник Северне Македоније Стево Пендаровски и влада подржавају предложени француски предлог, којим се земља позива да у свом уставу призна постојање етничке бугарске мањине. Бугарска је већ званично прихватила француски предлог, који сада захтева подршку парламента Северне Македоније.
Посланици би требало да се састану касније ове седмице. Главна опозициона партија десног центра ВМРО-ДПМНЕ, и многи експерти за међународно право и грађанске организације сматрају да француски предлог фаворизује бугарске захтеве који оспоравају македонске погледе на регионалну историју, језик, идентитет и наслеђе.