Фискални савет: Губици ЕПС и Србијагаса у грејној сезони милијарду евра, струја и гас да поскупе
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
Пратите нас
Укупни губици ЕПС-а и Србијагаса током грејне сезоне 2021/22. износили су око милијарду евра, објавио је Фискални савет у документу „Структурни проблеми српске енергетике у светлу глобалне кризе: Узроци, трошкови и могућа решења“. Фискални савет се заложио и за поскупљење струје и гаса.
Од досад направљених губитака, како је наведено, приближно половину, око 500 милиона евра, већ је финансирао државни буџет дотацијама Србијагасу. Преосталих 500 милиона евра платио је засад ЕПС, махом узимајући кредите за ликвидност, навео је Фискални савет.
Прете нови губици од милијарду евра
„Питање је, међутим, да ли ће и овај дуг ЕПС-а у једном тренутку пасти на терет пореских обвезника, јер је тренутно пословање ЕПС-а неодрживо. Нови велики губици ЕПС-а и Србијагаса могли би се направити и наредне зиме уколико не дође до брзог и снажног заокрета у пословању ових предузећа. Ови губици у том случају вероватно би били тек незнатно нижи од милијарду евра и не би могли да се наставе унедоглед - јер би у једном тренутку постали неодржив терет не само за сама предузећа већ и за читаве јавне финансије“, поручује Фискални савет.
Из Фискалног савета упозоравају да тренутно додатну опасност за Србију представља то што ће стабилно снабдевање струјом и гасом и у наредној грејној сезони поново зависити од расположиве инфраструктуре и енергената из иностранства, који нису загарантовани.
Фискални савет оцењује да су крупне грешке у управљању ЕПС-ом и Србијагасом дошле на наплату током светске енергетске кризе, која је била окидач и разоткрила домаћу кризу државних енергетских предузећа, а која је тињала већ дуже време.
Такође, наводи да су те две кризе, светска и нарочито домаћа, довеле до тога да је од јесени 2021. главни проблем Србије постало питање како да се финансира и обезбеди уредно снабдевање земље струјом и гасом.
ЕПС више не производи довољно струје за Србију
Како је наведено, ЕПС више не може да произведе довољно електричне енергије за домаће потребе јер није на време инвестирао у своје копове угља, па сад мањак и угља и струје мора да увози, по рекордно високим ценама.
За разлику од ЕПС-а, који би требало да буде кичма домаће економије и да сопственом производњом не само покрива домаћу потрошњу већ и извози, Србијагас је систематски зависан од увоза, наводи Фискални савет.
Иако су увозне цене ван контроле домаће економске политике, велики пропуст Србијагаса је то што још увек није изградио складиште гаса довољног капацитета, сматра Фискални савет.
„Услед мањка складишних капацитета, а делом и због лошег управљања постојећим складиштем у Банатском Двору, гас за грејање се током претходне зиме морао добрим делом увозити на тржишту, по екстремно високим ценама. Пошто су проблеми ЕПС-а и Србијагаса структурне (трајније) природе, наставиће се и током наредне грејне сезоне због чега су пред домаћим енергетским сектором остали огромни изазови“, наводе из Фискалног савета.
Фискални савет тврди да су губици и крађе на дистрибутивној мрежи огромни, већи од 12 одсто, што је двоструко више од упоредивих земаља ЦИЕ.
Такође, тврди да пословање ЕПС-а и ЕДС-а оптерећује вишак и лоша квалификациона структура запослених, превисоке плате на пословима са општим квалификацијама, сумњиви процеси јавних набавки, прениска цена струје за домаћинства (испод трошкова производње), велико еколошко загађење, кашњење са енергетском транзицијом и бројни други проблеми.
Потребно поскупљење струје од најмање 15 одсто
Фискални савет тврди да ЕПС послује под снажним политичким утицајем.
„Користи се као извор финансијских средстава за покривање бројних неуспеха домаће економске политике, а друштвена улога проширена му је и на социјалне циљеве (како у погледу ниских цена струје, тако и у погледу запослености). ЕПС, на пример, већ дужи низ година покрива губитке ГСП-а, „Јумка“ и других неуспешних државних предузећа толеришући им неплаћање обавеза, имплицитно финансира неприватизована предузећа која су се раније одвојила из система (Про тент, Колубара услуге и други) и друго“, наводи Фискални савет.
Повећање цена од 15 до 20 одсто потребан је, али никако и довољан, услов за оздрављење ЕПС-а, наводи се у документу.
„Наше анализе показују да је као ургентна мера за стабилизацију ЕПС-а потребно повећање цена електричне енергије за домаћинства од 15-20 одсто уз слично повећање за привреду“, оцењује Фискални савет.
Како је наведено, садашња цена за домаћинства није на економски одговарајућем нивоу, а подстиче и нерационалну потрошњу.
Чак и с таквим повећањем, цена за домаћинства у Србији остала би међу најнижим у Европи (уз Грузију и Украјину), кажу у Фискалном савету.
Цена гаса треба да скочи од 65 до 70 одсто
За разлику од ЕПС-а где је најважнији и пресудан канал за оздрављење предузећа спровођење реформи и заокрет у управљању предузећем, а повећање цена тек пратећа мера, код Србијагаса ситуација је обрнута.
„Србија више од 90 одсто гаса који троши увози па финална цена мора да се усклађује са набавном. Простора за унутрашња унапређења у пословању Србијагаса свакако има и на њиховом спровођењу мора се инсистирати (уз изградњу неопходног складишта). Међутим, ова унапређења билансно су ипак далеко мања од трошка набавке гаса. Цена гаса за привреду морала би да порасте за око 75 одсто, колико је скочила у другим земљама ЦИЕ још у другој половини 2021. године (док је цена у Србији остала практично замрзнута)“, тврди Фискални савет.
Цена гаса за домаћинства требало би да поскупи за 65 до 70 одсто, што на први поглед изгледа као велико повећање, али не би био преседан пошто су сличне цене важиле током 2013- 2015. године, наводе из Фискалног савета.
Цене централног грејања требало би да порасту у распону од 10 до 40 одсто у зависности од учешћа трошкова гаса у укупним трошковима топлана.
Потребна је реформа и вишеструко повећање обухвата програма енергетски заштићеног купца, као и фундаментални заокрет у политици формирања цена енергената за домаћинства (гас, струја и централно грејање), навео је Фискални савет.
Уместо да као досад сви потрошачи имају ниске, нетржишне цене енергената, држава би требало да финансијски заштити само социјално угрожене, док би остали морали да плаћају тржишну цену енергената које користе, закључује Фискални савет, преноси Танјуг.
