Конфузија у Европском парламенту: Не сметају ратни покличи из Сарајева
18:10 07.07.2022 (Освежено: 16:31 02.05.2023)
© AP Photo / Geert Vanden Wijngaert
Пратите нас
Резолуција Европског парламента о БиХ пун је тешких условљавања и врло тешких оптужби на рачун Милорада Додика и Републике Српске. Када су у питању политике према БиХ Европски парламент показује конфузију и незнање јер „сепаратизам“, који је реторичке природе, одговор је на централизам из Сарајева и ратне покличе из истог центра.
Овако професор Факултета политичких наука из Бања Луке, Милош Шолаја оцењује Резолуцију Европског парламента о БиХ, коју су европосланици усвојили у среду. У резолуцији се, између осталог, од представника међународне заједнице у БиХ тражи да реагују на, како се наводи, „сецесионистичке напоре руководства Републике Српске снажнијим и кредибилнијим приступом“.
Такође, изражава се жаљење због ћорсокака у преговорима о реформи Устава и Изборног закона у БиХ, као и због недостатка политичке воље да се она спроведе уочи овогодишњих општих избора.
Европски парламент се сврстао уз Бошњаке
Својим оценама, Европски парламент сврстава се уз централистичке политике које заступа бошњачка политичка елита. Све то, уз сврставања високог представника и Уставног суда на бошњачку страну, изазива незадовољство у Републици Српској, сматра Шолаја.
„Мислим да то уноси нову конфузију и да ће БиХ још дубље увући у замрзнути статус који неће водити ка решавању проблема. БиХ се оваквим политичким опредељењем Европског парламента одводи даље од ЕУ, тим пре што је ово само политички одраз јер резолуције Европског парламента немају никакву правну снагу“, каже он.
Одговор Републике Српске на оптужбе једино може да буде рад на јачању институција, као и рад на приступању Унији на начин да она то ради због себе, а не због ЕУ, додаје наш саговорник. Српска, према Шолајиним речима, треба да, са једне стране сарађује са ЕУ, али у складу са својим интересима, а са друге да јој управо ти интереси буду водиља.
С обзиром да је последњи самит лидера ЕУ показао да су Република Српска и БиХ, што се тиче приоритета Уније стављене у други план, Република Српска није у обавези да следи спољну политику ЕУ, а то се, како Шолаја каже, најпре односи на увођење санкција Русији.
„На крају крајева, ЕУ нема кохерентну спољну политику, а нема је ни формално, с обзиром на консензуално одлучивање у тој области. Према томе, нема разлога да Република Српска у оквирима БиХ прихвата све оно што Европски парламент каже“, објашњава Шолаја.
БиХ без изборне реформе – на потезу високи представник
За Милана Ситарског из Института за друштвена истраживања из Мостара, два су кључна питања које Резолуција Европског парламента оцењује – једно је оптужба власти Републике Српске за наводни сепаратизам. По овом питању, како каже, очекује реторички рат између Бања луке и Сарајева, али не и радикалне потезе.
Друго кључно питање, према мишљењу Ситарског је управо одсуство изборне реформе којом би, како каже, било обезбеђено легитимно представљање политичких представника хрватског народа у ентитетским и заједничким институцијама. Оно што је обесхрабрујуће по овом питању је и одбијање лидера СДА Бакира Изетбеговића да се о изборној реформи разговара пре избора у октобру. Изетбеговић је на састанку са комесаром ЕУ за сусједство и проширење Оливером Вархељијем у Бриселу одбио разговор о овом питању.
„Истина је да је предвиђено да се то питање поново отвори када се 2. октобра изаберу и конституишу нови органи власти, али управо ту лежи и замка да се после избора конституишу органи власти Федерације БиХ, конкретно федерални Дом народа на такав начин да би бошњачке странке могле да изаберу комплетну владу Федерације и председника и два потпредседника ентитета без икаквог утицаја странака које носе сто одсто хрватског легитимитета“, објашњава Ситарски.
Бошњачке странке ће упорно одбијати да реформу изборног закона ставе на дневни ред. Оно што би се из садржаја Резолуције Европског парламента дало наговестити је да би такозвани високи представник, користећи своја овлашћења, могао да интервенише и да спречи намеру бошњачке елите да, као што је био случај са Жељком Комшићем на прошлим изборима, учини исто, али овај пут на свим нивоима власти, додаје Ситарски.
Такозваном високом представнику међународне заједнице Кристијану Шмиту сада се, по питању реформе изборног законодавства пружа прилика да избалансира већ уврежен став о томе да стоји на бошњачкој страни и да минималним изменама изборног законодавства и устава спречи крађу, како каже, крађу националног идентитета Хрвата.
„Мислим да ће и хрватски политички представници стално апеловати, не само конкретно на њега, него и на земље које могу имати утицаја на његово понашање и политичке потезе да га ставе у ситуацију у којој му је боље да исправи неравнотежу која се перципира око његовог функционисања, него да остави горак укус како је заправо лобиста једне од страна у споровима у БиХ“, закључује Ситарски.
