Оставка Џонсона - улазак Британије у још дубљу политичку и економску кризу
Пратите нас
Са оставком Бориса Џонсона на премијерску функцију Велика Британија улази у неизвесно време и још дубљу политичку и економску кризу чији исход нико не може да предвиди, сматра дугогодишњи дописник медија из Лондона, Синиша Љепојевић.
Џонсон је данас обавестио британску и светску јавност да напушта место лидера конзервативаца и место премијера и да му је "веома болно што свој цео мандат неће изнети до краја". Са функције је практично сишао на половини петогодишњег мандата који су конзервативци освојили на ванредним парламентарним изборима, децембра 2019. Године.
Оставка Џонсона
Џонсон је на тај потез на крају био приморан пошто је само у последња 24 сата добио 59 оставки својих сарадника, међу којима и пет министара.
Већ дуже време му се љуљала столица, али се прозивкама опирао, па ни данас саопштавајући одлуку испред Даунинг стрита 10 није пропустио да каже да је тужан што мора да остави "најбољи посао“.
„Ово је необична судбина једног председника владе у Британији зато што је у децембру 2019. године на ванредним изборима Борис Џонсон добио велику већину и један ретко виђен мандат да спроведе све што је обећавао. Његова победа на изборима је у јавности оживела велику наду да ће Британија искорачити из дугогодишње кризе и политичке и економске“, каже Љепојевић за Спутњик.
То се, међутим, није десило и два месеца после његовог доласка на власт и тако великог ентузијазма десила се, подсећа он, пандемија коронавируса која је донела бројне блокаде, незадовољство становништва. Џонсон је на крају прибегао либералној опцији где вакцине нису биле обавезне, аеродроми никада нису били затворени… али је све то узело две године.
Није их озбиљно схватио
У међувремену се накупило афера које су откривене, међу којима су и журке у Даунинг стриту у време потпуног затварања, које му нису опроштене, а он то није схватио довољно озбиљно.
Журке у Даунинг стриту у време потпуног закључавања због пандемије су, такође, коштале Џонсона премијерске фотеље
© Matt Dunham
Наш саговорник указује и на још један битан моменат који је утицао на овакав исход.
„Он се ослободио четворице људи који су га створили као градоначелника Лондона, који су га створили у Брегзиту, али и на парламентарним изборима. Он је њих одбацио, а испоставило се да их је добацила његова жена. У јавности је створена слика да Велику Британију у ствари води супруга Бориса Џонсона, трећа његова супруга и да је то увреда за Велику Британију, пошто људи гласају за председника владе, а не за његову жену. То је отворило низ афера у којима се он није снашао“, каже Љепојевић.
Украјинска криза прелила чашу
Онда је, како је додао, дошла украјинска криза где је он преузео улогу водећег гласноговорника Запада према Украјини и Русији, што је, како каже, код доброг дела јавности прелило чашу. Он објашњава и зашто:
„Британија троши стотине милиона фунти на тај рат, шаље оружје, а живот постаје све тежи и тежи. За септембар су најављени нови генерални штрајкови, долази и зима, гас и струја су поскупели 100 посто, а 40 посто становништва неће моћи да плаћа ту цену, значи неће имати грејање. Све то се накупило, али опет, сам је крив што је дошао у ту ситуацију, јер такву популарност на почетку свог мандата дуго година, деценијама није имао ниједан председник владе Велике Британије.“
Зато се, по оцени Љепојевића, оставка Џонсона, иако је он покушавао да је одложи, очекивала већ неко време.
Спољнополитички коментатор из Лондона указује на још једну чињеницу – да су центри моћи, пре свега сконцентрисани у лондонском пословном Ситију, проценили да он треба да оде што пре.
Сити се пита
Зато се то релативно брзо и десило, каже он, истичући да лебди и питање да ли је то и део новог концепта Светског економског форума о великом ресету глобализације и западног друштва. Једно је, по њему, ипак извесно.
„Нови премијер који би требало да дође негде од октобра и шта ће бити, то не може сада нико сад да каже, изузев чињенице да Велика Британија улази у дубоку политичку и економску кризу која ће апсолутно ослабити њен било какав утицај на геополитичком плану и шире гледано у међународним односима“.
На питање шта сада следи после оставке Џонсона, он објашњава да према процедури, када председник владе поднесе оставку то не значи нове парламентарне изборе, зато што лидер партије која је победила на изборима аутоматски постаје председник владе. Зато сада треба да уследи процедура избора лидера Конзервативне парије који ће када буде био изабран бити и председник владе.
Љепојевић напомиње да ту постоје две могућности. Ако буде један кандидат, онда посланици владајуће партије могу само да га прогласе као што је то било у случају Терезе Меј. Али ако буде више кандидата, што је, сматра он, више вероватно, онда се иде на изборе у чланство Конзервативне партије што ће трајати око два месеца.
Британија би за два месеца требало да добије новог премијера, када владујућа Конзервативна странка уместо Џонсона изабере новог лидера
© AP Photo / Kirsty Wigglesworth
Подизвођач радова
Питање је, додаје он, да ли ће „проћи“ план Џонсона да остане премијер до избора новог лидера странке и премијера, јер ту постоји још једна струја која каже да он мора одмах да оде и да место заузме неки привремени председник владе. А то би, по његовом мишљењу, значило још већи проблем, односно додатну несигурност.
На питање да ли би избор нове владе нешто променио у ставу Британије према актуелним геополитичким околностима и украјинској кризи, он каже да, колико је приметио, у лондонском Ситију, у том пословном свету, а то су најмоћнији људи у Британији, постоји једно незадовољство политиком Британије према Украјини.
„Они су оценили да Британија много губи с агресивном политиком и с тим стварањем илузије како је много битна, а она је само подизвођач радова. Уопште није битна, што и јесте један од мотива њеног агресивног учешћа у украјинској кризи. Ови људи из Ситија говоре да много губе. Шта ће нова влада да уради видећемо, али у сваком случају, она долази у ситуацији када ће неке ствари бити јасније у Украјини, мада је већ сада јасно, а то је Борис Џонсон и рекао пре извесног времена, да ће Русија победити у Украјини. Пошто у Украјини ратује комплетан Запад против Русије, а Украјина је само простор, онда то значи и пораз Запада,“ каже Љепојевић.
Како ће се Британија у томе снаћи, тешко је рећи, истиче саговорник Спутњика.
