„Слобода штампе“ у Британији: Заштита мејнстрим медија и „сеча“ за руске вести
CC0 / Unsplash/dole777 /
Пратите нас
Британска влада обелоданила је амандман на предложени закон о безбедности на интернету којим би спречила друштвене мреже да скидају вести мејнстрим медија пре могућег подношења жалбе. Међутим, овај амандман неће бити примењен на такозване алтернативне медије.
Друштвене мреже су сада главни извор информисања за кориснике између 16 и 24 године, као и за све етничке мањине у Великој Британији, каже Елис Кашмор, професор социологије на Астон универзитету.
Неограничена моћ друштвених мрежа
„Модератори тих платформи практично имају неограничену моћ да мењају или уклањају садржај. То је нечувена цензорска моћ. Мислим да никада у историји власници нису имали такву колосалну моћ да контролишу проток информација и њихов садржај, не само у једној држави, већ у целом свету“, каже Кашмор.
Закон о безбедности на интернету први пут је представљен британском парламенту у марту ове године, са циљем да ограничи друштвене мреже, претраживање и различите сајтове како „не би могли да се користе за илегалне активности или да шире штетан садржај“.
Нови амандман је „сачињен да штити од произвољног уклањања текстова, чији аутори раде за признате медије, када су подељени на друштвеним мрежама“, наводи британска влада.
Аутори амандмана указују на чињеницу да половина одраслих у Британији користи друштвене мреже за праћење вести, а најпопуларније су Фејсбук, Твитер и Инстаграм. Они између 16 и 24 године највише се информишу управо на интернету.
Заштита за мејнстрим медије
Када овај закон ступи на снагу, друштвене мреже мораће да „обезбеде признатим новинским кућама да њихови чланци буду доступни и видљиви чак и када их модератори испитују“.
Професор Кашмор каже да овај амандман може бити објашњен чињеницом да се показало како је немогуће контролисати технолошке гиганте који су власници друштвених мрежа.
„Технолошке компаније раде на релативно неконтролисан начин и владе широм света обично морају да се ослањају на њихову добру вољу“, каже он.
Нови амандман је усредсређен на такозване „компаније прве категорије“, у шта су укључене „највеће и најпопуларније друштвене мреже“ и није сачињен да штити алтернативне медије.
Селективан приступ
Селективан приступ у закону манифестује се ранијим амандманом, који обавезује друштвене мреже да „проактивно траже и уклањају дезинформације страних држава, које наносе штету Великој Британији“. Тај амандман посебно издваја руске вести, са јасном референцом према Спутњику и РТ, које су на удару забране ЕУ и технолошких гиганата после почетка руске специјалне операције у Украјини.
„Слобода говора и изражавања су високо вредновани принципи у западној Европи и Северној Америци. Али, занимљиво је да после почетка конфликта у Украјини, није било протеста због одлуке западних влада да забране емитовање и преношење вести из извора као што су РТ или Спутњик, као и неки други мање важни медијски извори“, каже Кашмор.
Професор указује да брисање руских вести из медијске сфере бесмислено, будући да су многи на Западу заинтересовани да чују руску страну.
„То не значи да ће они бити убеђени у те аргументе, чак ни да ће они утицати на њих, али осећају како имају право да доносе одлуке независно, на основу свог размишљања. Та могућност им је ускраћена“, додаје Кашмор.
Русија и Руси жигосани
Према његовим речима, од фебруара, Русија, њен народ и њене вредности су „осуђени, проказани и жигосани“.
„Владимир Путин је и лично оцрњен. Тешко је видети крај томе, можда ни за 30 година. Русија је искључен из многих светских односа и многи верују да Русија и друге земље БРИКС-а могу да се уједине у међународну организацију која ће бити ривал НАТО-у. Тако би настао нови светски поредак“, објашњава Кашмор, преноси Спутњик интернешнел.
Са друге стране, амандмани на предложени закон изазвали су забринутост и међу многим Британцима који су га заговарали. Они упозоравају да је у тренутној форми тај закон „на ивици да буде нефункционалан“, објавио је Индипендент
Они се залажу за бројне мере које би ојачале слободу изражавања и права, како би се боље заштитили људи из маргинализованих миљеа и како би се проширили захтеви за транспарентношћу према компанијама, чиме би била повећана доступност података за истраживаче и научнике.
