https://sputnikportal.rs/20220710/kako-su-evroatlantisti-postali-najveci-agenti-rusije-video-1139710064.html
Како су евроатлантисти постали највећи агенти Русије /видео/
Како су евроатлантисти постали највећи агенти Русије /видео/
Sputnik Србија
Највећи агенти евроскептицизма и руске приче су заправо најгласнији евроатлантисти који су у свом безобразлуку рачунали да ће та халабука да изазове ефекат... 10.07.2022, Sputnik Србија
2022-07-10T19:31+0200
2022-07-10T19:31+0200
2022-07-10T19:31+0200
србија
србија
србија – политика
регион
регион – политика
анализе и мишљења
од четвртка до четвртка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110962/12/1109621286_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_fa34acc614f6d99da1f16f39a29e16d6.jpg
Најновија испитивања јавног мњења у Црној Гори, открива Вукадиновић, показују не само да тамошњи „комитски“ елемент нема већину и да је НАТО на доста климавим ногама, већ и да већина грађана не подржава санкције против Русије.Како евроатлантисти делују на јавно мњењеСличан утицај евроатлантисти као и званичници земаља ЕУ имају на јавност у региону и по питању расположења за чланство у ЕУ, па се тако последњих месеци у Србији први пут бележи већи број противника него присталица европских интеграција наше земље, каже за Спутњик Вукадиновић који се и професионално бави испитивањем јавног мњења. То, каже, није још увек драстично али је упадљиво и није ни статистички безначајно — разлика је 3-5 одсто у корист оних који су против чланства у ЕУ и то после деценија подразумеване еврофилије.Наш саговорник истиче да је јунска посета немачког канцелара Олафа Шолца Србији имала већи ефекат на раст евроскептицизма у Србији него сви текстови домаћих евроскептика.У таквом кључу, по његовом мишљењу, треба посматрати и резолуцију Европског парламента у којој се од Србије опет тражи усклађивање са спољном политиком ЕУ, односно увођење санкција Русији, као и да се међусобно призна са Приштином.Нови моменат је да је први пут формулација о међусобном признању, коју је досад користила искључиво Америка, сада ушла у званични документ ЕУ, али, примећује аналитичар, новина је и да су Србија и њен председник рекли „не“.„У ЕУ рукавице су потпуно скинуте. Сад је директно стављено на сто да је услов за чланство у ЕУ признање Косова и чак и они који подржавају ЕУ више не могу да негирају да је тако. Пале су маске па нико не може да се прави луд и да каже да није услов то што је услов“, коментарише Вукадиновић, додајући да ће неко рећи да је резолуција ЕП необавезујућа али да је то слаба утеха.Санкције Русији „евергрин“Што се тиче осталих захтева, како истиче, „евергрин“ је онај за увођење санкција Русији, а део тог „руског пакета“ је и то што се тражи одустајање Србије од војне сарадње с Русијом, као и укидање хуманитарног центра у Нишу.Он објашњава да је криза у Украјини показала колико је ЕУ у целини слаба, кад је чак и Немачка као њен главни фактор била принуђена да се одрекне доброг дела сопствених политичких и економских интереса, да заврне Северни ток 2 који је бранила свих ових година и одрекне се низа профитабилних уговора с Русијом.„Донекле се може и разумети, не и оправдати њихова љутња на Србију — кад Немац мора да се одрекне сопствених националних интереса а сад ће ту нека Србијица да профитира. Јер уз све муке нашег положаја, сада смо били у позицији да захваљујући свом ставу према украјинској кризи нешто мало профитирамо, не у ружном смислу те речи, и то се није смело дозволити. Сметао им је чак и лет наше авиокомпаније у Москву, док Турци весело лете без проблема“, описује ситуацију Вукадиновић, додајући да је такав приступ „до небеса“ отерао евроскептицизам у Србији.И добар део света, према речима нашег саговорника, прозрео је те двоструке аршине.Он посебно скреће пажњу на чињеницу да на Западу, уместо да се износе аргументи за и против поводом кризе у Украјини, неке ствари не смеју ни да се помисле, а камоли да се изговоре, па се зато сада кад се каже „велики брат“ с правом мисли на Вашингтон.„Тај тоталитаризам, репресија, медијска контрола се показала последњих месеци у најогољенијем виду управо у наводно либералним земљама Запада“, примећује Вукадиновић.Описујући стање духа на Западу, он истиче да у англосаксонском рату против Русије Вашингтон и Лондон постројавају и земље ЕУ, а у Немачкој ових дана повучени украјински амбасадор Андреј Мељник месецима терорише политичке факторе и лупа им чврге и шамаре.„Човек може са неким сладострашћем да констатује да то што нама понекад раде западни амбасадори , а ми се чак бунимо и критикујемо их, сад је дочекала Немачка“, каже Вукадиновић. Реторички се пита како онда пожелети да уђеш у такву ЕУ која је политички патуљак и привезак Сједињених Држава, додајући да у том светлу делује трагикомично еврофилија дела јавности у Србији.Шта је добила Северна Македонија што је „прогутала жабу“Колико се та еврофилија исплати, како каже, сведочи ситуација у Северној Македонији, којој пошто се одрекла и имена због евроатлантских интеграција сад траже да се одрекне и идентитета:Наш саговорник оцењује да су Македонци поднели „страшне ствари“ зарад ЕУ а онда су добили — НАТО.„На примеру Македоније се најбоље види како се ЕУ понаша на Балкану — њена дојучерања привлачност служи да тим народима као дилери на пијаци увале и НАТО. Јер НАТО није баш много популаран, у Србији свакако, али ни другде нико није нарочито одушевљен. А онда кажу: ЕУ је дивна, то су стандарди и сви су одушевљени, али да бисте ушли у ЕУ морате прво у НАТО јер то је улазница. Тако је Северна Македонија прогутала жабу, морали су да учине болне концесије Грчкој да би ушли у НАТО. А сада да би почели преговори и процес придруживања ЕУ од ње се тражи да и у националном смислу уради исто тако трауматичне и болне ствари“, упозорава Вукадиновић.
https://sputnikportal.rs/20220618/sve-maske-su-pale-srbiji-konacno-predoceno-da-moze-da-nastavi-ka-evropi-samo-ako-iscupa-srce-1138757886.html
https://sputnikportal.rs/20220619/srbija-ne-bi-usla-u-eu-ni-kad-bi-priznala-kosovo-i-uvela-sankcije-rusiji-video-1138776886.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
србија, србија – политика, регион, регион – политика, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка
србија, србија – политика, регион, регион – политика, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка
Како су евроатлантисти постали највећи агенти Русије /видео/
Највећи агенти евроскептицизма и руске приче су заправо најгласнији евроатлантисти који су у свом безобразлуку рачунали да ће та халабука да изазове ефекат. Изазвала јесте али не какав су хтели, каже аналитичар Ђорђе Вукадиновић, истичући да анкете говоре да је у Србији већина грађана против санкција Русији, али да је тако и у Црној Гори.
Најновија испитивања јавног мњења у Црној Гори, открива Вукадиновић, показују не само да тамошњи „комитски“ елемент нема већину и да је НАТО на доста климавим ногама, већ и да већина грађана не подржава санкције против Русије.
Како евроатлантисти делују на јавно мњење
Сличан утицај евроатлантисти као и званичници земаља ЕУ имају на јавност у региону и по питању расположења за чланство у ЕУ, па се тако последњих месеци у Србији први пут бележи
већи број противника него присталица европских интеграција наше земље, каже за Спутњик Вукадиновић који се и професионално бави испитивањем јавног мњења. То, каже, није још увек драстично али је упадљиво и није ни статистички безначајно — разлика је 3-5 одсто у корист оних који су против чланства у ЕУ и то после деценија подразумеване еврофилије.
Наш саговорник истиче да је јунска
посета немачког канцелара Олафа Шолца Србији имала већи ефекат на раст евроскептицизма у Србији него сви текстови домаћих евроскептика.
У таквом кључу, по његовом мишљењу, треба посматрати и
резолуцију Европског парламента у којој се од Србије опет тражи усклађивање са спољном политиком ЕУ, односно
увођење санкција Русији, као и да се међусобно
призна са Приштином.
Нови моменат је да је први пут формулација о међусобном признању, коју је досад користила искључиво Америка, сада ушла у званични документ ЕУ, али, примећује аналитичар, новина је и да су Србија и њен председник рекли „не“.
„У ЕУ рукавице су потпуно скинуте. Сад је директно стављено на сто да је услов за чланство у ЕУ признање Косова и чак и они који подржавају ЕУ више не могу да негирају да је тако. Пале су маске па нико не може да се прави луд и да каже да није услов то што је услов“, коментарише Вукадиновић, додајући да ће неко рећи да је резолуција ЕП необавезујућа али да је то слаба утеха.
Санкције Русији „евергрин“
Што се тиче осталих захтева, како истиче, „евергрин“ је онај за увођење санкција Русији, а део тог „руског пакета“ је и то што се тражи одустајање Србије од војне сарадње с Русијом, као и укидање хуманитарног центра у Нишу.
„Можда је следеће што ће нам тражити да не треба претеривати ни са руским фолклором и хоровима. Они на Западу хоће да одсеку чак и оне везе, конкретно са Русијом, мада им и Кина смета, које они сами задржавају“, негодује Вукадиновић уз опаску да ти двоструки аршини боду очи.
Он објашњава да је
криза у Украјини показала колико је
ЕУ у целини слаба, кад је чак и Немачка као њен главни фактор била принуђена да се одрекне доброг дела сопствених политичких и економских интереса, да заврне Северни ток 2 који је бранила свих ових година и одрекне се низа профитабилних уговора с Русијом.
„Донекле се може и разумети, не и оправдати њихова љутња на Србију — кад Немац мора да се одрекне сопствених националних интереса а сад ће ту нека Србијица да профитира. Јер уз све муке нашег положаја, сада смо били у позицији да захваљујући свом ставу према украјинској кризи нешто мало профитирамо, не у ружном смислу те речи, и то се није смело дозволити. Сметао им је чак и лет наше авиокомпаније у Москву, док Турци весело лете без проблема“, описује ситуацију Вукадиновић, додајући да је такав приступ „до небеса“ отерао евроскептицизам у Србији.
И добар део света, према речима нашег саговорника, прозрео је те двоструке аршине.
„Кад пратите западне медије мислите да је цео свет за санкције а заправо је реч о 35-36 земаља. Али кад погледате, већи део света, и по броју земаља и по броју становника, није прогутао ту причу о злом агресору, или су барем свесни сложености проблема“, каже Вукадиновић.
Он посебно скреће пажњу на чињеницу да на Западу, уместо да се износе аргументи за и против поводом кризе у Украјини, неке ствари не смеју ни да се помисле, а камоли да се изговоре, па се зато сада кад се каже „велики брат“ с правом мисли на Вашингтон.
„Тај тоталитаризам, репресија, медијска контрола се показала последњих месеци у најогољенијем виду управо у наводно либералним земљама Запада“, примећује Вукадиновић.
Описујући стање духа на Западу, он истиче да у англосаксонском рату против Русије Вашингтон и Лондон постројавају и земље ЕУ, а у Немачкој ових дана повучени украјински амбасадор Андреј
Мељник месецима терорише политичке факторе и лупа им чврге и шамаре.
„Човек може са неким сладострашћем да констатује да то што нама понекад раде западни амбасадори , а ми се чак бунимо и критикујемо их, сад је дочекала Немачка“, каже Вукадиновић. Реторички се пита како онда пожелети да уђеш у такву ЕУ која је политички патуљак и привезак Сједињених Држава, додајући да у том светлу делује трагикомично еврофилија дела јавности у Србији.
Шта је добила Северна Македонија што је „прогутала жабу“
Колико се та еврофилија исплати, како каже, сведочи
ситуација у Северној Македонији, којој пошто се одрекла и имена због евроатлантских интеграција сад траже да се одрекне и идентитета:
„Северна Македонија срља у амбис али смешно је што срља у амбис под притиском Бугарске која и сама срља у амбис — тамо су остали без владе и влада хаос. То је друштво у коме свако сваког уцењује, јачи тлачи па онда Бугари уцењују Македонце, а Немци и Французи притискају Бугаре, а Американци притискају Французе и Немце. То је ланац исхране где онај ко је јачи малтретира оне мање. Онда нам бар немојте причати бајке о заједници народа, демократији, индивидуалним и колективним правима. Кажите шта је у питању, па ако ми ставите пиштољ на чело можда нешто прихватим али сам прихватио под притиском и уценама. А не да ме убеђујете да је то својевољно и да је у мом интересу“.
Наш саговорник оцењује да су Македонци поднели „страшне ствари“ зарад ЕУ а онда су добили — НАТО.
„На примеру Македоније се најбоље види како се ЕУ понаша на Балкану — њена дојучерања привлачност служи да тим народима као дилери на пијаци увале и НАТО. Јер НАТО није баш много популаран, у Србији свакако, али ни другде нико није нарочито одушевљен. А онда кажу: ЕУ је дивна, то су стандарди и сви су одушевљени, али да бисте ушли у ЕУ морате прво у НАТО јер то је улазница. Тако је Северна Македонија прогутала жабу, морали су да учине болне концесије Грчкој да би ушли у НАТО. А сада да би почели преговори и процес придруживања ЕУ од ње се тражи да и у националном смислу уради исто тако трауматичне и болне ствари“, упозорава Вукадиновић.
