- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Ништа није исто - може ли Балкан да намири потребе за радном снагом у Немачкој

© Sputnik / Лола ЂорђевићАрмирачи
Армирачи  - Sputnik Србија, 1920, 10.07.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Питање је хоће ли Србију задесити други талас одласка људи на рад у Немачку. Због недостатка радника Берлин најављује нови закон о усељавању које ће бити додатно олакшано. Трошкови живота су, међутим, драматично порасли и није их пратио раст плата па ће они који размишљају о одласку у Немачку морати да направе темељну рачуницу.
Немачки министар рада Хубертус Хајл недавно је најавио "модерни закон о усељавању“ који би требало да буде донет већ на јесен, који би долазак недостајућих радника у Немачку додатно олакшао, пишу немачки медији. Како наводе, у првом кварталу ове године било је упражњено 1,74 милиона радних места, а стопа незапослености је већ испод пет одсто. Са тако ниском незапосленошћу илузорно је, кажу, очекивати да се „рупа“ може попунити само повећањем плата и побољшањем услова рада. Практично нема ко да ради.
То је најбоље показала слика великих гужви са немачких аеродрома са којих авиони нису полетали на време, јер није било довољно људи који би опслужили и путнике и авионе. Слично је стање и у великом броју других делатности, од угоститељства, до здравства, грађевинарства. Немци посебно циљају на раднике са Западног Балкана и Турске.

За нови талас гастарбајтера потребна темељна рачуница

Да ли то значи да смо пред новим таласом одласка људи на рад у Немачку, попут оног из шездесетих година прошлог века?
© AP Photo / Valentin BianchiМедицински техничари и неготавељи у старачким домовима су и даље тражени у Немачкој
Вакцинација старијих у старачком дому у Белгији - Sputnik Србија, 1920, 05.07.2022
Медицински техничари и неготавељи у старачким домовима су и даље тражени у Немачкој
Помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије (ПКС), Бојан Станић за Спутњик каже да је тешко закључити на који начин ће се одвијати ова ситуација и како ће то утицати на привреду Србије, поготово с обзиром на све околности у свету, од инфлације, најаве рецесије, до украјинске кризе. Он подсећа да нам је миграциони салдо негативан, да више људи емигрира из земље, него што у земљу уђе, али да смо бележили помаке на боље.
„У последњих неколико година, посебно је то закључно са 2019. И 2020. годином, због развоја привреде Србије, због више страних инвестиција, због веће економске виталности, у једном моменту значајно се смањио тај нето негативан биланс емиграција зато што су многи који раде у информационим технологијама и високообразовани профили одлучили да се после студија и неке праксе у иностранству, врате у Србију“, каже Станић.
Настављен је одлив занатлија и медицинског особља је, како објашњава, зато што разлика у заради коју један ИТ стручњак прима у Србији и на западу није толико значајна, колико је то у случају на пример медицинског техничара.
Он напомиње да последице украјинске кризе по привреду већ видимо у Америци где је рецесија која ће се у Европи вероватно десити крајем године. Зато би ова криза, по његовом мишљењу, за Србију могла да буде опаснија него што је била она пандемијска, односно да резултира ниским привредним растом, уз високе цене, што би се одразило на слабију виталност привреде у наредном периоду. А то би, како каже, могло да доведе до тога да наредних неколико година трпи стандард становништва и да се већим интензитетом настави емиграциони талас.

Већа незапосленост и пре украјинске кризе

Аналитичар ПКС указује на оно што забрињава:
„Када погледате податке Републичког завода за статистику, први квартал ове године у односу на последњи квартал прошле, видимо пораст незапослености, што нас посебно брине. Незапосленост од 9,8 одсто је порасла на 10,6 одсто. То је за 0,8 процентних поена више, с тим што у првом кварталу још нисмо имали удар ове украјинске кризе“.
Оно што је, каже, уочено је да када млађи људи губе посао у Србији чешће доносе одлуку да емигрирају из земље на дуже време, можда и трајно.
© Depositphotos / Realinemedia Немачкој, као и Европи, прети пад привредне активности, али ће опет имати потребу за дефицитарним радницима
Економска криза - Sputnik Србија, 1920, 05.07.2022
Немачкој, као и Европи, прети пад привредне активности, али ће опет имати потребу за дефицитарним радницима
Станић уз то напомиње да Европи, конкретно Немачкој, прети рецесија, али и додаје да уколико и дође до пада привредне активности они опет имати потребу за радницима који су заиста дефицитарни, а то су пре свега занатлије. Ори том је чињеница, додаје он, да су људи са простора бивше Југославије на неки начин тамо траженији због њихове способности да се лакше интегришу у немачко друштво.
Дописник РТС из Немачке, Ненад Радичевић, подсећа да је Немачка, када је по среди запошљавање људи са Западног Балкана, још раније највише олабавила правила у односу на земље које нису чланице ЕУ. Довољно је да нађу послодавца, па и без доласка у Немачку и да само с тим папиром аплицирају за добијање визе, објашњава за Спутњик.
Он, међутим, указује на другу врсту проблема.
„Питање атрактивности одласка сада мора да се узме у обзир, с обзиром на то да су трошкови живота у Немачкој драматично порасли и да тај скок трошкова живота није пратио раст плата тако да мислим да би многи који планирају да дођу требало више пута да размисле и направе рачуницу. Цене животних намирница су око 60 посто порасле у односу на прошлу годину. Слично се догодило и са горивом, а цене најма стана и посебно цене струје и гаса драматично су порасле“, истиче дописник из Немачке.

Раст трошкова живота у Немачкој

Он каже да је његов рачун за гас и струју од 1. јуна био 30 одсто већи, а од 1. Јула још 31 одсто. Ти трошкови живота су изузетно порасли и оно што је била традиционална штедња на државном нивоу је утицало да немачке плате које растом нису пратиле трошкове ћивота нису толико атрактивне као што су биле шездесетих година када је био први велики талас одласка наших људи на рад, пре свега у Немачку, оценио је Радичевић.
Зато је, каже, питање, колико се људима исплати да мењају окружење у коме су.
CC0 / Pixabay / Због великог раста трошкова живота у Немачкој, они који би на рад у ту земљу требало да изведу темељну рачуницу колико је то исплативо
Економија - Sputnik Србија, 1920, 05.07.2022
Због великог раста трошкова живота у Немачкој, они који би на рад у ту земљу требало да изведу темељну рачуницу колико је то исплативо
На констатацију да ће то, вероватно, изискивати неке погодности и олакшице за људе који би долазили да реде, он је мишљења да је то вероватно.

Недостаје 300.000 годишње

Немачкој недостаје око 300.000 нових придошлица годишње не би ли задржала садашњи ниво раста, али чини ми се да је пандемија ковида утицала да је сада тај број много већи. Уз то беби-бум генерација иде у пензију и упражњеност тих радних места је у разним областима. Ситуација у школама, вртићима је увелико алармантна. Тако да је сасвим сигурно ће те олакшице бити уведене, а у којој мери видећемо“, каже наш саговорник.
Радичевић, међутим, није уверен да би Западни Балкан могао да намири потребе радне снаге у Немачкој у кратком периоду.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала