Талас протеста у Скопљу не јењава, може ли влада да преживи
© AP Photo / Boris Grdanoski
Пратите нас
Протести у Северној Македонији због намере њене „бугаризације“ прихватањем такозваног француског предлога, по мишљењу македонског новинара Цветина Чилиманова, ескалираће када он у парламенту буде стављен на гласање. Он сматра да влада која га је већ подржала може да преживи само уз помоћ албанских странака и западног фактора.
Чилиманов, при том, упозорава да би ослањање на албанске странке у овом случају значило нови правац дестабилизације земље.
Протести се настављају
Протести који већ данима потресају престоницу Северне Македоније, после дводневне паузе због муслиманског празника Курбан-бајрама, биће настављени у понедељак. Како би се ствари могле даље одвијати и може ли се превазићи тренутна ситуација коју је произвело прихватање „француског предлога“ од стране Владе Северне Македоније и њеног председника.То решење као услов за почињање преговора са ЕУ, које је подржала цела Европска унија, али и Бугарска, подразумева да Северна Македонија промени Устав тако што ће признати постојање етничке бугарске мањине.
Главна опозициона партија ВМРО-ДПМНЕ, која је организатор протеста, као и многи експерти за међународно право и грађанске организације сматрају да француски предлог практично значи „бугаризацију“ државе, јер фаворизује бугарске захтеве који оспоравају македонске погледе на регионалну историју, језик, идентитет и наслеђе.
Протестују и присталице владајуће македонске странке
Чилиманов за Спутњик истиче да су анкете показале да је предлог врло непопуларан, па и међу присталицама владајуће Социјал-демократске странке чији је бивши лидер Зоран Заев потписао договор са бугарским премијером Борисовим 2017. године према коме би ученици учили верзију историје која одговара бугарским ставовима.
Нереди у Скопљу током антивладиних демонстрација
© AP Photo / Boris Grdanoski
Отуда, каже, велики протести у Скопљу на које излазе и људи који у принципу подржавају владу.
„То је стварно забринуло власт. Једино су им албанске странке, Албанци, солидни и стабилни по том питању и подржавају владу независно да ли се ради о албанској странци из власти или из опозиције, јер договор не додирује виталне албанске интересе. У питању је искључиво македонски национални идентитет и Албанци су заузели став да Северна Македонија треба да прихвати овај договор“, објашњава ситуацију Чилиманов.
Тим пре што, како напомиње, неприхватањем тог предлога Северна Македонија не кочи само отпочињање сопствених преговора са ЕУ, него и преговора Албаније. Отуда и разлог за додатни притисак странке Албанаца, ДУИ која је део владајуће коалиције са Социјал-демократском странком Македоније.
Ескалација на дан гласања
Чилиманов подсећа да је влада већ доставила парламенту предлог на разматрање и усвајање и гласање се, каже, очекује највероватније не ове, него наредне недеље.
„Имамо отворен притисак страних фактора, САД, ЕУ, наравно Француске која је кумовала том предлогу, конкретно позив америчког секретара спољних послова, такође и европског, премијера разних европских држава попут Холандије рецимо који отворено прозивају Македонију порукама – сада или никада, ово вам је последња шанса, следећи предлог ће бити још гори за вас, морате прихватити, до обећања типа - потпишете сада ово а ми ћемо притискати Бугарску да се потписано не спроводи превише строго“, сликовит је био наш саговорник.
На питање шта даље може да се очекује, како ће се ситуација одвијати, Чилиманов нема дилему:
„Протести ће трајати, вероватно, до ескалације када скупштина покуша да изгласа предлог. Влада има гласове албанске странке из опозиције да допуне ако неки чланови из мањих македонских странака који су против овог договора напусте већину. Албанци су ту да допуне број што ће, вероватно, довести до још већих протеста када предлог буде стављен на гласање“.
Он при том указује и на тактику власти да обесхрабри грађане да изађу на протест. Већ је, каже, виђено да влада која контролише тајну полицију користи полицијске трикове са убацивањем људи међу демонстранте који су превише насилни, маскирани, бацају молотовљеве коктеле. То се догодило пре пар дана, а била је ситуација када су Албанци напали поворку демонстраната, пуцали из оружја у правцу њих, али срећом никога нису погодили.
Француски предлог на фону договора Заева и Борисова ие 2017. по оцени Македонаца који протестују значи бугаризацију Северне Македоније
© AP Photo / Valentina Petrova
Ако падне влада
По његовом мишљењу, предлог ће у парламенту врло вероватно бити изгласан јер је за то довољна проста већина, али је, напомиње, за промену Устава и признавање бугарске мањине неопходна двотрећинска већина.
„И да падне власт након ове ситуације, што је веома могуће с обзиром на то колико има присталица власти који су јој сада окренули леђа, то би значило да би и евентуална нова влада предвођена ВМРО-ом од стране ЕУ била притиснута да се то спроведе, јер би било речено – ви сте то прихватили и не можете почети преговоре са ЕУ без промене Устава, ако не обезбедите ту двотрећинску већину . Због тога ће свака будућа влада, свака будућа скупштина бити обавезана да спроводи ове услове“, напомиње македонски новинар.
Македонија која је 17 година имала статус кандидата за ЕУ, усвајањем „француског предлога“ би само формално отпочела преговоре са ЕУ, али суштински, док не промени Устав не би могла да отвори ниједно поглавље, што може да траје годинама.
Доливање уља на ватру
Чилиманов не одбацује ни могућност да власт прогања, хапси и уцењује опозиционе представнике чији су јој гласови неопходни за промену Устава, што је био случај зарад изгласавања Преспанског споразума са Грчком 2019. године. То би, по његовом мишљењу, само значило доливање уља на ватру.
Ослањање владе у Скопљу на албанске странке уместо македонских лако може довести до ситуације да две трећине владе буду Албанци, што је нови правац дестабилизације земље
© Sputnik / Бранкица Ристић
На питање колико је близу ситуација да влада падне, он каже да је неколико мањих македонских странака без којих она не може да преживи против најновијег предлога.
„Власт сада отворено лаже јавност да су они добили једну верзију предлога, па да су успели да је поправе, да промене неке ствари. Променили су пар речи и то је у суштини исти предлог као онај први који је влада одбила када га је добила. Значи те странке могу да напусте коалицију. У том случају ће власт морати да преговара са албанским странкама из опозиције како би преживела“, објашњава наш саговорник.
Лоша искуства са Албанцима
Он, међутим, каже да су им таква искуства веома лоша. Прошли пут када су морали да се ослоне на мању албанску странку да помогне влади да преживи, та странка је имала четири гласа у скупштини, а узела је три министарства, међу којима и министарство здравља.
Чилиманов подсећа да је већ сада у влади скоро једнак број министара Македонаца и Албанаца, а ако се уброје и заменици министара, Албанци су, каже, у солидној већини у влади.
„Даље губљење македонских странака и ослањање на албанске странке у коалицији лако може довести до ситуације да две трећине владе буду Албанци, што је нови правац дестабилизације земље, губљење легитимитета код већинског народа у Северној Македонији и то нису добре опције за владајућу коалицију. Они могу да преживе једино уз помоћ западних фактора. Америка и ЕУ подупиру тај предлог и једино могу преживети са полицијским триковима који би делигитимисали протесте против предлога“, закључио је саговорник Спутњика.
