Могу ли јака рубља и руске обвезнице бити интересантнe страним инвеститорима
22:06 12.07.2022 (Освежено: 22:12 12.07.2022)
© Sputnik / Игор Русак
/ Пратите нас
Од како је стабилизована руска економија у време најжешћих санкција Запада, рубља је знатно ојачала у односу на долар и евро не само по избијању украјинске кризе крајем фебруара, него и на време, пре тога. Да ли би зато руске обвезнице могле да буду интересантне за иностране инвеститоре?
Стабилан курс јаке рубље и даље не попушта. Данас се за долар добијало 58,42 рубље, колико и за један евро, што је далеко снажнија рубља него пре почетка руске специјалне војне операције у Украјини. Тада је за долар требало издвојити 75 рубаља, а за евро 85. Почетком марта, по отпочињању украјинске кризе долар је износио чак 139 рубаља.
Јака рубља не попушта
На спекулације да ће Централна банка Русије интервенисати како би ослабила рубљу, јер овако јака, најјача у последњих седам година, погодује онима који извозе у Русију, а руски извоз чини мање конкурентним, тачку је недавно ставила шефица те банке Елвира Набиулина. Према њеним речима, Централна банка се тиме неће бавити.
„Пливајући курс рубље дозвољава да се привреда прилагођава тржишту. У супротном, ако покушате да га вештачки одржавате, фиксирате, прети девалвација,“ поручила је она.
А није само курс враћен на време пре кризе.
У односу на око 30 главних валута света рубља је, упркос санкцијама, од почетка године највише ојачала према долару
© Sputnik / Alexander Demyanchuk
/ „Ако погледате каматну стопу Руске централне банке она је враћена на преткризни ниво. По свим параметрима, макар овим јавно доступним, су се вратили на ниво од пре рата. Ако укалкулишемо суфицит платног биланса он ће дати допринос расту БДП-а и тешко да се може рећи да су санкције за сада имале неког лошег ефекта, или макар ни приближно колико се очекивало на Западу да ће имати“, каже за Спутњик економиста Иван Николић, директор у Економском институту.
Руске обвезнице за Запад нису опција
Он објашњава да је руски платни суфицит никад већи зато што су многе капиталне трансакције ограничене, људи не могу да троше у иностранству, тако да по многим основама потребе за девизама су мање него раније. Зато, по његовом мишљењу, вредност рубље сада не можемо директно да вежемо са њеним ефектима у неким уобичајеним околностима пословања.
На питање да ли ће јака рубља некоме бити сигнал да се одлучи за куповину руских обвезница он каже да је на то тешко одговорити.
„Што се тиче западног финансијског тржишта, то свакако није опција јер трансакције су отежане, санкције су ипак врло снажне и нисам сигуран да би се ико од западних финансијера усудио на тако нешто. И питање је да ли је то уопште и технички могуће. Што се тиче Кине или Индије, то је ствар њихове процене да ли је ова вредност рубље одржива на неки дужи рок“, каже наш саговорник.
Он подсећа и на немогућност обављања трансакција и немање приступа западном финансијском тржишту од стране Руске централне банке и комерцијалних банака. Управо мера конверзије, обавезног отварања дуплог рачуна и у рубљама за одређене трансакције била је, како напомиње, мотивисана да се избегну санкције.
Санкције без ефекта, штавише
Овако јака рубља не иде у корист руским извозницима, напомиње он, али и додаје да то годи имиџу и репутацији Русије, да се покаже како санкције нису дале никакве ефекте, штавише, да је рубља ојачала.
А да ли ће овако јака рубља наћи место у структури девизних резерви других држава и то је, сматра, под знаком питања.
Што се тиче бруто девизних резерви Народне банке Србије, на крају јуна оне су износиле 14.775,7 милиона евра чиме је покривено пет месеци увоза робе и услуга, што је скоро двоструко више од стандарда којим се утврђује адекватан ниво покривености увоза робе и услуга девизним резервама.
Структура девизних резерви према дугу
У структури наших валутних девизних резерви 68 одсто чини евро, 26,3 одсто амерички долар, 1,8 одсто британска фунта, 1,7 одсто канадски долар, 1,3 одсто су чинила специјална права вучења, односно валуте из корпе ММФ-а. Тек 0,8 одсто је отпадало на све остале валуте и ако и међу девизним резервама и има рубљи оне су, каже Николић, у занемарљивом броју.
Оваква структура девизних резерви је, како додаје, одраз наше спољнотрговинске размене.
„Структура се прави према нашој трговинској размени и мање-више према структури нашег дуга. Не би било паметно да имамо, на пример, задуженост у еврима, а да држимо доларе и на тај начин преузимамо двоструки валутни ризик. Ако имамо део дуга у еврима онда у тој сразмери се држи евро као валута у девизним резервама“, објаснио је саговорник Спутњика.
