Шмит се игра историјом БиХ – трајаће колико и међународни протекторат
20:43 12.07.2022 (Освежено: 21:38 12.07.2022)
© AP Photo / Markus Schreiber
Пратите нас
Кристијану Шмиту не би било мудро да се упушта у писање, тумачење или наметање историјских садржаја у БиХ јер познато је, барем историчарима, да је таква историја, историја кратког даха. Уколико се Шмит, како је најавио, буде „ангажовао“ у писању историје БиХ, она ће трајати колико и међународни протекторат над том државом.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Овако историчар и декан Филозофског факултета Универзитета Источно Сарајево, др Драга Мастиловић, коментарише најаву такозваног високог представника међународне заједнице у БиХ Кристијана Шмита да ће се ангажовати у вези са наставним програмима историје у Републици Српској и Федерацији БиХ.
Када идеологија пише историју, то је историја кратког даха
Реч „историја“ је, према Мастиловићевим речима, толико драгоцена да ни у ком случају не сме бити стављана у службу дневне политике; стога је Шмитова изјава, не само преседан, већ и својеврстан скандал.
„Слобода научне мисли и промишљања историје не сме бити ничим спутана, ограничена и сведена на некакве пожељне политичке и државне пројекте, јер она у том случају губи своју суштину. Престаје да буде наука и постаје пуко политичко оружје, поготово ако имамо у виду да у историји нема црно-белих слика, нема добрих и лоших народа, па сваки једнострани поглед на историју, посебно ако је силом наметнут од политичких моћника, као што се најављује у изјави господина Шмита, по мени представља опасност, не само по историјску истину, већ и по будућност заједница које битишу на овим просторима“, истиче Мастиловић.
Они који не познају компликоване историјске процесе, немају шта да траже у историји, али би, будућности ради, морали да буду свесни чињенице да, у свом незнању, историју не смеју да употребљавају или злоупотребљавају за било какве и било чије политичке циљеве, додаје он.
Када уџбенике пише идеологија, а не историчари, ради се о историографији кратког даха, напомиње Мастиловић. Ради се о „ужурбаним памфлетистима историографије“ – у научном смислу, историја незаслужне увек избаци на сметлиште, напомиње Мастиловић.
„Мислим да би покушаји господина Шмита да чак и он напише неки уџбеник заиста био смешан и да не би био прихваћен, вероватно, ни са једне стране, поготово што или не зна, или неће да зна историјске садржаје из XX века. Јер, у историји се ништа не дешава случајно. Историја је процес са узроцима и последицама и оно што се дешавало на овим просторима кроз векове, поготово у XX веку условило је дешавања у периоду рата од 1992. до 1995“, каже он.
Непознавање историје је за један народ јако опасно
Да би се неко озбиљно подухватио писања историје, мора да дубински познаје компликоване историјске процесе у БиХ и да буде врло опрезан у давању оцена. Историје има онолико колико има докумената и прави историчар никада неће тврдити да је дошао до историјске истине, већ до истине коју му у том тренутку доносе историјски извори, додаје Мастиловић.
Наметање наводних историјских истина додатно би пореметило и закомпликовало односе у БиХ, јер, према Мастиловићевим речима, историјски садржаји су посебно осетљиви – историја прва страда у процесима насилног формирања националне свести, нових нација и нових језика.
Српски национални простор западно од Дрине је простор на коме се од прве половине XIX века српски народ покушава да се уклони, а кулминација тог процеса догодила се у XX веку.
„Због тога је непознавање историјских садржаја за један народ веома опасно. То је за нас још једна додатна обавеза да радимо на култури памћења, која није била изграђивана на истинитим основама, посебно после Другог светског рата у социјалистичкој Југославији. Али сада смо у обавези да превазиђемо те проблеме“, истиче Мастиловић.
Наш саговорник у неговању културе памћења у српском народу идентификује два основна проблема – први је то да постоји слабо познавање између различитих српских крајева, а други је непознавање историје.
„Рецимо, деца са југа Србије веома мало или нимало не знају о геноциду на д српским народом у БиХ и западно од Дрине у току ИИ светског рата, као што и деца из Републике Српске веома мало знају, на пример, о сурдуличким мученицима. да не говоримо када је у питању данашња Северна Македонија и српска историја на том простору. Мислим да је наш главни задатак да интензивно радимо на очувању културе памћења, а оваквих покушаја наметања историје као што је најава господина Шмита у сваком случају ће бити. Али, од нас зависи како ћемо се односити према томе“, закључује Мастиловић.
На Шмитову најаву о ангажману на пољу историје, реаговао је и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, који је путем Твитера поручио да такозвани високи представник неће писати историју деци у Републици Српској, нити ће српска деца учити било шта што није прошло проверу просветних органа Српске.
Последњи пут када су Немци исписивали историју ових простора, убијено је више од милион Срба, навео је Додик.
„Стога не бих препоручио Шмиту да се игра историјом БиХ. Ако је историја учитељица живота ред би био да је Шмит изучио историју од пре 80 година, да би схватио ову од пре 27. А и кад је схвати, да то задржи за себе“, пише на Твитер налогу српског члана Председништва БиХ.
Поводом овога огласио се и председник Републичког педагошког завода из Републике Српске, Предраг Дамјановић. Према његовим речима, Кристијан Шмит нема основа ни права да се меша у образовање које је у надлежности Републике Српске, што је децидирано написано у Дејтонском мировном споразуму.
