https://sputnikportal.rs/20220714/inflacija-na-istorijskom-maksimumu-kakva-je-najnovija-ekonomska-prognoza-za-eu--1139899395.html
„Инфлација на историјском максимуму“: Каква је најновија економска прогноза за ЕУ
„Инфлација на историјском максимуму“: Каква је најновија економска прогноза за ЕУ
Sputnik Србија
Европска комисија је у својој летњој економској прогнози предвидела је раст привреде ЕУ од 2,7 одсто у 2022. години, док се за 2023. предвиђа пад на 1,5 одсто... 14.07.2022, Sputnik Србија
2022-07-14T14:13+0200
2022-07-14T14:13+0200
2022-07-14T14:13+0200
свет
свет – економија
свет
економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/03/1131245807_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_ffa16ef5e342777c446bb710edabb24f.jpg
Истовремено, предвиђа се да ће просечна годишња инфлација достићи „историјски максимум” у 2022. години од 7,6 одсто у еврозони и 8,3 процента у ЕУ, пре смањивања у 2023. на 4,0 и 4,6 одсто.Представљајући најновију економску прогнозу за ЕУ и еврозону, комесар за економију, Паоло Ђентилони, нагалшава да руска операција у Украјини и даље негативно утиче на економију ЕУ, постављајући је на пут нижег раста и веће инфлације у односу на претходну пролећну прогнозу.Ђентилони упозорава да развој рата у Украјини, посебно испоруке гаса за Европу, као и могућност поновног јачања пандемије ковида 19, представљају ризик како за развој европске економије тако и за даљу инфлацију.Истовремено, у Бриселу указују да би недавне тенденције пада цена нафте и других роба могле да се интензивирају, што би довело до бржег пада инфлације него што се тренутно очекује.Додаје се и да би се, захваљујући снажном тржишту рада, приватна потрошња у Европи могла показати отпорнијом на повећање цена ако би домаћинства користила више своје акумулиране штедње.
https://sputnikportal.rs/20220713/inflacija-u-sad-u-junu-najvisa-u-poslednjih-40-godina-1139876287.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/03/1131245807_106:0:1813:1280_1920x0_80_0_0_33af7433f443359448bced4d7dd7c1d4.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – економија, свет, економија
свет – економија, свет, економија
„Инфлација на историјском максимуму“: Каква је најновија економска прогноза за ЕУ
Европска комисија је у својој летњој економској прогнози предвидела је раст привреде ЕУ од 2,7 одсто у 2022. години, док се за 2023. предвиђа пад на 1,5 одсто, односно 2,6 и 1,4 одсто у Еврозони.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Истовремено, предвиђа се да ће просечна годишња инфлација достићи „историјски максимум” у 2022. години од 7,6 одсто у еврозони и 8,3 процента у ЕУ, пре смањивања у 2023. на 4,0 и 4,6 одсто.
Представљајући најновију економску прогнозу за ЕУ и еврозону, комесар за економију, Паоло Ђентилони, нагалшава да руска операција у Украјини и даље негативно утиче на економију ЕУ, постављајући је на пут нижег раста и веће инфлације у односу на претходну пролећну прогнозу.
„Акције Москве ремете снабдевање енергентима и житом, подижу цене и слабе поверење. У Европи, замах поновног отварања наших привреда ће подржати годишњи раст 2022. године, али за 2023. годину значајно смо ревидирали нашу прогнозу. Очекује се да ће рекордно висока инфлација достићи врхунац касније ове године и постепено опадати у 2023“, објашњава Ђентилони.
Ђентилони упозорава да развој рата у Украјини, посебно испоруке гаса за Европу, као и могућност поновног јачања пандемије ковида 19, представљају ризик како за развој европске економије тако и за даљу инфлацију.
Истовремено, у Бриселу указују да би недавне тенденције пада цена нафте и других роба могле да се интензивирају, што би довело до бржег пада инфлације него што се тренутно очекује.
Додаје се и да би се, захваљујући снажном тржишту рада, приватна потрошња у Европи могла показати отпорнијом на повећање цена ако би домаћинства користила више своје акумулиране штедње.