https://sputnikportal.rs/20220714/maksimalisticki-snovi-varsave-kuda-vodi-brisanje-granica-izmedju-poljske-i-ukrajine--1139861354.html
Максималистички снови Варшаве: Куда води „брисање граница“ између Пољске и Украјине
Максималистички снови Варшаве: Куда води „брисање граница“ између Пољске и Украјине
Sputnik Србија
Приближавање Пољске и Украјине и прављење фузије између два режима, разоткрива територијалне аспирације Варшаве, које због својих геополитичких интереса могу... 14.07.2022, Sputnik Србија
2022-07-14T22:47+0200
2022-07-14T22:47+0200
2022-07-14T23:54+0200
свет
свет – политика
пољска
украјина
русија
мађарска
румунија
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/0d/1139862025_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_f9d12cc63ac9b3746104c2e8fa6e4fda.jpg
Овако професор права Зоран Чворовић коментарише упозорење Спољне обавештајне службе Руске Федерације да у условима напете геополитичке конфронтације Пољска покушава да прикрије своје експанзионистичке намере у западној Украјини.Граница малтене избрисанаО томе, каже, уверљиво сведоче чињенице да између Пољске и Украјине готово да не постоји граница, као и да су указом украјинског председника Владимира Зеленског грађани Пољске у значајном броју права изједначени са становништвом Украјине.Зеленски је, наиме представио Ради нацрт закона о давању посебног статуса Пољацима, како је речено, „у знак захвалности пољском народу за солидарност и подршку Украјине“.Међутим, скоро па брисањем границе између Пољске и Украјине, Варшава, сматра Чворовић, није ближе остваривању максималистичког циља обнове Велике Пољске, али, јесте, упозорава, анексији територија западно од реке Збруч.„Варшава ће можда морати да се задовољи овом другом варијантом“, каже Чворовић.Обнова Реч ПосполитеМаксималистички циљ званичне Варшаве је, истиче наш саговорник, обнова такозване Реч Посполите, како се звала велика пољска држава настала у 16. веку после обједињавања са Великом литванском кнежевином.„Ова држава која је трајала до деобе Пољске у 18. веку захватала је територије савремене Пољске, Украјине, Белорусије, Литваније и делимично територије данашње Русије, Летоније, Молдавије, Естоније и Словачке. Она је настала на темељу проглашене Брестске уније којом је започело покатоличавање већинског словенског, руског православног становништва на подручју некадашње матичне руске земље- Кијевске Русије.“Успех војне операције распршиће илузијеИ као што је велика пољска држава имала функцију да у средњем веку промени идентитет Руса који је незамислив без православља и одвоји Русију од остатка Старог континента, тако и данас, наглашава Чворовић, исту функцију имају Пољска и Украјина као анти- Русија под влашћу садашњег кијевског режима.„Разумевање“ за анексијуО сигналима који стижу из Пољске да Букурешт и Будимпешта показују „разумевање“ за ову врсту анексије, Чворовић каже да би званична Румунија могла да прихвати такву анексију јер има претензије ка Буковини која је 1940. са градом Черновци припала СССР. С друге стране, напомиње, не треба заборавити да мађарска мањина чини 12 процената у укупном броју становника УкрајинеУ овој фази рата, Пољска служи за радикализацију унутар ЕУ, слабљење позиције Француске и Немачке, и као плацдрам за испоруке оружја и помоћ Украјини. Али и само отварање питања украјинских граница јасно показује, закључује Чворовић, каква је будућност украјинске државности.
пољска
украјина
мађарска
румунија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
свет – политика, пољска, украјина, русија, мађарска, румунија, анализе и мишљења
свет – политика, пољска, украјина, русија, мађарска, румунија, анализе и мишљења
Максималистички снови Варшаве: Куда води „брисање граница“ између Пољске и Украјине
22:47 14.07.2022 (Освежено: 23:54 14.07.2022) Приближавање Пољске и Украјине и прављење фузије између два режима, разоткрива територијалне аспирације Варшаве, које због својих геополитичких интереса могу подржати и Румунија и Мађарска. Али нити је Пољска самостални геополитички субјект да може сама вуче потезе, нити су њене илузије и максималистички циљеви оствариви.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Овако професор права Зоран Чворовић коментарише упозорење Спољне обавештајне службе Руске Федерације да у условима напете геополитичке конфронтације Пољска покушава да прикрије своје експанзионистичке намере у западној Украјини.
Граница малтене избрисана
О томе, каже, уверљиво сведоче чињенице да између Пољске и Украјине готово да не постоји граница, као и да су указом украјинског председника Владимира Зеленског грађани Пољске у значајном броју права изједначени са становништвом Украјине.
Зеленски је, наиме представио Ради нацрт закона о давању посебног статуса Пољацима, како је речено, „у знак захвалности пољском народу за солидарност и подршку Украјине“.
Међутим, скоро па брисањем границе између Пољске и Украјине, Варшава, сматра Чворовић, није ближе остваривању максималистичког циља обнове Велике Пољске, али, јесте, упозорава, анексији територија западно од реке Збруч.
„Варшава ће можда морати да се задовољи овом другом варијантом“, каже Чворовић.
Максималистички циљ званичне Варшаве је, истиче наш саговорник, обнова такозване Реч Посполите, како се звала велика пољска држава настала у 16. веку после обједињавања са Великом литванском кнежевином.
„Ова држава која је трајала до деобе Пољске у 18. веку захватала је територије савремене Пољске, Украјине, Белорусије, Литваније и делимично територије данашње Русије, Летоније, Молдавије, Естоније и Словачке. Она је настала на темељу проглашене Брестске уније којом је започело покатоличавање већинског словенског, руског православног становништва на подручју некадашње матичне руске земље- Кијевске Русије.“
Успех војне операције распршиће илузије
И као што је велика пољска држава имала функцију да у средњем веку промени идентитет Руса који је незамислив без православља и одвоји Русију од остатка Старог континента, тако и данас, наглашава Чворовић, исту функцију имају Пољска и Украјина као анти- Русија под влашћу садашњег кијевског режима.
„Успех руске специјалне војне операције распршиће илузије о могућности обнове велике пољске државе што ће и колективни Запад и Пољску врло брзо вратити у реалне оквире остварења макар минималних националних пољских амбиција. Реч је о пет украјинских области које су до 1939. припадале Пољској да би затим биле припојене СССР. Када се заврши специјална операција, Запад ће по принципу „да се спаси шта се спасти може“ покушати да се преко пољске анексије Галиције и Волинске области уклини у простор руског света и задржи контролу над том територијом“, прогнозира наш саговорник.
О сигналима који стижу из Пољске да Букурешт и Будимпешта показују „разумевање“ за ову врсту анексије, Чворовић каже да би званична Румунија могла да прихвати такву анексију јер има претензије ка Буковини која је 1940. са градом Черновци припала СССР. С друге стране, напомиње, не треба заборавити да мађарска мањина чини 12 процената у укупном броју становника Украјине
„Ако би се отворило питање западне границе Украјине са пољском анексијом сигурно би се и званични Букурешт и Будимпешта изашли са својим територијалним захтевима“.
У овој фази рата, Пољска служи за радикализацију унутар ЕУ, слабљење позиције Француске и Немачке, и као плацдрам за испоруке оружја и помоћ Украјини. Али и само отварање питања украјинских граница јасно показује, закључује Чворовић, каква је будућност украјинске државности.
