Добри програмери у Србији зарађују 4.500 евра месечно
CC0 / /
Пратите нас
Информационе технологије су постале најбрже растући сектор наше привреде и највећи извозни сектор у Србији. Премијерка Ана Брнабић је пре два дана изјавила да смо за последњих шест година три пута повећали извоз ИТ услуга.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
„У прва четири месеца ове године он је једнак нашем извозу ИТ услуга 2016. и верујемо да ће ове године прећи 2,5 милијарди евра“, рекла је Брнабићева на представљању идејног решења кампуса БИО-4, који треба да привуче домаће научнике и програмере да остану у земљи како би радили на неким од најзанимљивијих и најиновативнијих пројеката у области биотехнологије и вештачке интелигенције.
Нагласила је да је Србија од 2016. више него дуплирала број програмера са 19.000 на више од 40.000 и очекује да ћемо ускоро доћи до броја од 100.000.
„Задржавамо програмере тако што омогућавамо развој све више стартап компанија, увећањем фондова за иновације које инвестирају у стартап фирме, прилагодили смо законодавство, а 2021. је била рекордна по броју стартапа и инвестиција у њих. Отвара се све више развојних центара, па поред тога што задржавамо наше долазе и странци“, казала је Брнабићева.
Владимир Величковић, директор развоја и инвестиција у британско-српској компанији „Технолошко партнерство”, сматра да програмера недостаје свуда у свету и нарочито је велика тражња за онима који су добри у блокчејн технологији (база података која користи криптографију да би осигурала било какву информацију) и веб-3 (настаје из потребе да се уклоне централизовани системи, да се корисник ослободи улоге „оног који мегакорпорацији доноси податке”). Њихове плате достижу у Србији 4.500 евра.
„Иако нам делује да су код нас сви у ИТ сектору, то је и даље мали број фирми. Званично немамо ниједног јуникорна, компанију чија је процењена вредност већа од милијарду долара. Није осмишљен еко-систем на начин да оснивач фирме остане у Србији. Они гледају чим пре да седиште компаније пребаце негде другде, на пример у Делавер у Америци или у Естонију, где лакше могу да конкуришу за страни капитал. И оне фирме које су изворно биле наше иду у Силицијумску долину, јер тамо ће наћи бољи третман инвестира и постати јуникорни ,али се не воде овде“, навео је Величковић. Нагласио је да је највећи изазов сачувати те компаније да остану у Србији.
Напоменуо је да је сада много лакше покренути бизнис овде него некада. Идеје никада нису биле проблем, али у последње две до три године доступност капитала за покретање бизниса много је већа него раније када су постојале две могућности: лична уштеђевина или позајмица од родитеља и пријатеља.
„Појавило се доста фондова предузетничког капитала (венчер капитал), пословних анђела и фондова приватног капитала, који су спремни да уложе у добре пословне идеје. Осим тога постоји доста конкурса у Европи и Америци где појединац може да конкурише за новац. ЕУ има Хоризонт, УСАИД Каталајз програм“ , казао је Величковић, пише Политика.
Према његовим речима у Србији имамо већ озбиљно институционално вођење бизниса, односно систем у који уђе предузетник и тај систем га води кроз одређене фазе развоја. Имамо неколико добрих хабова, бројне инкубаторе, акцелераторе налик „Катапулту“ и више научно-технолошких паркова у разним градовима у Србији.
Инвеститори су највише заинтересовани за улагање у веб-3, блокчејн технологију, гејминг, медицинску и агротехнологију. Ти сектори имају највећи раст, а сваки инвеститор хоће релативно брзо да обрне новац и да заради.
„У Србији и околним земљама постоји већ 20 активних венчер капитал фондова и свима њима је у интересу да најбоље ангажују свој капитал односно да њихов новац буде најбоље уложен и умножен. Инвеститорима је битно да имају едуковане осниваче, некога ко разуме бизнис, финансије и ко може да спакује фирму да буде тржишно занимљива јер улагачи посматрају компанију као производ и да ли ће она за три или пет година да донесе зараду коју очекују“, казао је Величковић.
Оснивачима је без обзира на то колико год имали добре идеје највећи проблем ако не разумеју довољно бизнис. Оснивач је можда програмер, архитекта или уметник и њима треба конкретизација у пословном смислу.
„Наши грађани имају проблем са бројевима и све сувише фиктивно схватају. Или су нерационални и маштају да ће за годину дана да направе милионе или не могу ни да појме да од неке њихове идеје може да настане добар производ и велика компанија у глобалним оквирима“, навео је Величковић.
