Јелица Путниковић: Јефтиније је увозити угаљ него струју, ЕПС разматра коришћење отпада као горива
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
Пратите нас
Јелица Путниковић, аутор Спутњикове емисије „Енергија Спутњика“ и оснивач и главна уредница портала Енергија Балкана" каже да је за енергетску стабилност изузетно важно да испоруке гаса нашој земљи буду континуиране и у задовољавајућим количинама. Она каже да је јефтиније увозити угаљ него електричну енергију, јер је цена мегават-сата астрономска.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Од петка је евродизел на пумпама 218 динара по литру, а бензин се продаје за највише 199 динара. То значи да цена евродизела остаје иста као прошле недеље, док је бензин појефтинио за четири динара. Уредба Владе о ограничењу цена горива важи до краја јула, а очекује се да буде продужена.
Јелица Путниковић истиче да су све државе примениле неке системе како би ограничиле цене горива, јер цена и дизела и бензина утиче и на цене других производа.
„Не чуди што је наша земља то урадила, мислим да је добро што се и држава одрекла дела прихода, смањене су акцизе, и ма колико да се продавци горива буне због тога што су им смањене марже мислим да у суштини ипак може све то да се организује да имамо горива довољно за потрошњу, а да не буде несташица“, наводи Путниковићева.
За енергетску стабилност Србије изузетно је важно да ли ће испоруке гаса нашој земљи бити континуиране и у задовољавајућим количинама. Путниковићева каже да мања потрошња гаса током лета обезбеђује да се пуни складиште Банатски двор.
„Имамо обећање надлежних да ће пре зиме бити потпуно напуњено то складиште. Добра ствар је што се пуне и складишта у Мађарској која су закупљена, јер то нам обезбеђује једну стабилност у случају да буде прекинут доток гаса преко Бугарске што ја мислим да се ипак неће десити, јер према информацијама које имам и Бугари сада користе руски гас, али га не купују директно од 'Гаспрома', већ од накупаца“, додаје она.
Проблеми гасних интерконекција
Србија планира да гради гасне интерконекције са суседима. Путниковићева каже да ми већ имамо гасну интерконекцију са Мађарском и то дуплу.
„Имамо ону стару преко које је стизао некада гас из Украјине и којом ћемо на зиму имати доток тог гаса који се складишти у Мађарској. Гради се интерконекција са Бугарском и мало је ту, мени се чини, преувеличан значај те интерконекције – добро је да је имамо и добро је да имамо што више могућности снабдевања од разних добављача, међутим Бугари су ти који касне и они су тек сада завршили своју гасну интерконекцију са Грчком, а гасну интерконекцију са Србијом тек су започели или још нису ни започели, имају неких правих проблема око тога“, наводи она.
Поред тога, истиче, најважније је да се тек почиње са изградњом гасног складишта ЛНГ терминала у Александрополису и то је оно што отежава.
„Имаћемо гасну везу, али треба да стигне гас. Бугари сада користе ЛНГ терминале у Турској, имамо неку наду да се снабдевамо гасом из Азербејџана, међутим све те количине су већ унапред продате, а да ли ће власници гасовода ТАНАП и ТАП бити вољни да повећају капацитет и да ли ће бити нових налазишта гаса у Азербејџану, то је велико питање, а чак и ако буде то неће бити за годину, две“, објашњава она.
Реверзибилне хидроелектране скуп пројекат
Помињу се и нови капацитети реверзибилних хидроелектрана, а Путниковићева истиче да је реч о реверзибилној хидроелектрани „Бистрица“ која се планира годинама.
„Добро је да се сада кренуло у неке техничке ствари и припрему за изградњу те електране“, наводи Путниковићева.
Објаснила је да реверзибилна хидроелектрана значи да када има вишка струје у систему, вода се пумпа у реверзибилно језеро и то је једна врста складишта електричне енергије.
„Друга реверзибилна хидроелектрана је „Ђердап 3“ о којој се сада пуно прича. Видећемо како ће се напредовати са тим пројектом, јер тај пројекат је стар већ четири, пет деценија и ту је било најпре речи о градњи нуклеарне електране, а да се вода диже када у систему не треба толико струје колико нуклеарка производи. Сада се прича да би пуњење тог реверзибилног језера било из обновљивих извора, видећемо шта ће бити“, поручује она.
Она указује да је то прилично скуп пројекат и да ће ту Србија морати да направи сарадњу или са суседним земљама или са неким инвеститорима.
ЕПС разматра коришћење отпада
Када је реч о струји, Путниковићева каже да је „Електропривреда Србије“ признала и то се видело претходне зиме да угља неће бити довољно за ову прву зиму из домаће производње.
„Добра ствар је што се већ увози угаљ и што су уговорене неке додатне количине. Јефтиније је увозити угаљ него електричну енергију, јер је мегават-сат струје скупљи од 300 евра – то је нека цифра која је у односу на прошлогодишњу летњу сезону када је коштао око 40 евра, астрономска цена“, наглашава она.
Путниковићева наводи да је сада питање које ће још мере Влада Србије донети по питању цене струје, да ли ће остати замрзнута и за грађане и за привреду, као и да ли ће држава на још неки начин помагати ЕПС-у.
„Сада је најбитније да ЕПС не само прегура ову прву зиму, већ да спремно дочека и 2023. и 2024. годину“, каже Путниковићева.
ЕПС разматра могућност коришћења припремљеног отпада као додатног горива при производњи електричне и топлотне енергије у термоелектранама. Она каже да то није нова идеја, као и да је за то чула пре две или три године, када су професори са Машинског факултета имали презентације и у околним електропривредама.
„Ми имамо депоније које су пуне комуналног смећа, каснимо нажалост са одвајањем онога шта би могло да се сагорева. Сагоревање отпада се користи чак и у градовима попут Беча, то не би било нешто ново. Да ли се производи топлотна или електрична енергија, сада је питање оријентације и тога где ће се сагоревати, тако да би то смањило потрошњу угља“, закључује Путниковићева, пренео је РТС.
