https://sputnikportal.rs/20220719/oebs-objavio-izvestaj-o-broju-incidenata-na-kosovu-i-metohiji--1140071329.html

ОЕБС објавио извештај о заштити културног наслеђа на Косову и Метохији

ОЕБС објавио извештај о заштити културног наслеђа на Косову и Метохији

Sputnik Србија

Крађа и оштећења услед вандализма најчешћи су инциденти који погађају културно наслеђе и верске локалитете на Косову, наведено је у Извештају ОЕБС о заштити... 19.07.2022, Sputnik Србија

2022-07-19T08:18+0200

2022-07-19T08:18+0200

2022-07-19T08:18+0200

србија

србија

косово и метохија (ким)

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112287/09/1122870928_0:0:1600:900_1920x0_80_0_0_79d184b8409057cd0aca7e3435468848.jpg

Пораст пријављених крађа, како наводе, указује на економски мотив ових кривичних дела против верских локалитета, а све чешће пријављивање указује и на већу свест јавности.У периоду од јануара 2014. до децембра 2020. године, како наводе, пријављено је 247 инцидената извршених на културном наслеђу и верским локалитетима, преноси Косово онлајн.На односе између Српске православне цркве и косовских институција како наводе, негативно је утицао захтев Косова за чланство у Унеско, одбијање захтева СПЦ за издавање дозволе за обнову Цркве светог Николе који се налази унутар Манастира светих Архангела у Призрену, неспровођење одлуке Уставног суда о враћању 24 хектара земљишта манастиру Високи Дечани...Због тога су, како је наведено, представници СПЦ престали да присуствују састанцима Савета за спровођење и надгледање.Од укупно 247 пријављених инцидената на објектима културног наслеђа, 112 су крађе новца или имовине. У ову категорију спадају крађе донација и кутија за прилоге, покретних предмета, као што су звучници, каблови и микрофони, као и ограда на гробљима.Више од половине (63 случаја или 56 одсто) економски мотивисаних крађа извршено је у џамијама, а 42 крађе (38 одсто) догодиле су се у објектима Српске православне цркве.У поређењу са крађама у којима је мотив новац, инциденти у којима су мете културно наслеђе и верски локалитети, а у којима мотив није новац, показују другачији тренд јер је 57 одсто од 135 инцидената почињено у црквама и на гробљима СПЦ.Такође, за шест година, одиграло се 86 инцидената вандализма на верским објектима. Више од половине њих (48) било је усмерено против верских објеката СПЦ, док је 25 почињено против Исламске заједнице.Почињено је шест дела скрнављења, при чему је у једном случају вандализована једна црква СПЦ, а у пет случајева оштећена су гробља и надгробни споменици."Полиција Косова је пренела тужилаштву информације о свим инцидентима против културног и верског наслеђа. Међутим, само ограничен број је даље обрађен и прослеђен правосуђу. У већини случајева или није могло да се утврди ко је починилац или је штета била мала", наводи се у извештају ОЕБС.Дуго трајање судских поступака и неодговарајуће казне, па чак и ослобађајуће пресуде, како наводе, не одвраћају потенцијалне починиоце од чињења кривичних дела против културног наслеђа и верских заједница.Од 2014. године представници општина, као што су председник општине или општински одбор за безбедност у заједници (ООБЗ), осудили су свега 18 од 247 поменутих инцидената.Због тога је ОЕБС, у објављеном извештају, препоручио да је неопходно ојачати напоре да се јавно осуде инциденти против локалитета верског и културног наслеђа.Такође, како наводе, неопходно је унапредити сарадњу Министарства културе, омладине и спорта са општинама, Полицијом Косова и Кфор како би се осигурало одговарајуће надгледање културног наслеђа и верских локалитета.Такође, како кажу, неопходно је и допринети подизању свести међу верским заједницама и институцијама за културу да пријављују инциденте Полицији Косова и другим агенцијама за спровођење закона и подржати верске заједнице и власнике културног наслеђа побољшавањем безбедности њихових објеката наслеђа.ОЕБС поручује и да је специјализована јединица Полиције Косова за културно наслеђе постала оперативна и патролира на 24 локалитета, укључујући 22 цркве и манастире СПЦ.Наслеђе Српске православне цркве и верски локалитети, како наводе, уживају бољи статус захваљујући специјалним заштитним зонама (СЗЗ). Али, неконтролисан развој угрожава заштиту локалитета у овим зонама.Како наводе, за побољшану примену правног оквира потребна је политичка посвећеност усклађена са административним мерама, као што су редовне инспекције од стране јавних институција или примена одговарајућих казни.Кршења закона, као што су намерна рушења и недозвољена градња, наглашавају потребу за ефикасним надгледањем. Ово треба да раде или општинске институције или регионални центри за заштиту културног наслеђа, а за ту активност могла би да буде корисна боља координација.ОЕБС упозорава да општине заостају у доношењу локалних просторних планова и укључивању локалитета културног наслеђа у те планове."Ову ситуацију додатно погоршава то што релевантне институције касне са дефинисањем периметара заштићених споменика и тампон зона", наведено је у извештају.Постојеће листе привремених или трајних локалитета заштите морају, како наводе, додатно да се ажурирају у складу са Законом о културном наслеђу.Усвајање Националне стратегије за културно наслеђе 2017–2027, како додају, представља важан корак ка јачању свести јавности о културном наслеђу.Такође, ОЕБС наводи да им је скренута пажња на низ случајева који указују на намерно уништавање или занемаривање заштићеног наслеђа. Ови случајеви показују да се и даље догађа намерно уништавање културних добара од стране њихових власника.

србија

2022

Вести

sr_RS

србија, косово и метохија (ким)