Да ли је време да и Србија размишља о енергији из нуклеарки
Пратите нас
Вест да руски Росатом почиње да гради нуклеарку у Египту, у светлу глобалне кризе која већ годину дана држи цену енергената на изузетно високом нивоу, али и надгорњавања у ЕУ око руских енергената, поново је отворило питање изградње нуклеарне електране у Србији. Да ли је дошло време да буде укинут мораторијум на њихову градњу?
Оправданост овог питања ја сасвим видљива, поготово што је и Европска унија због целе ситуације са енергентима недавно преломила да нуклеарну енергију третира као зелену, дакле пожељну. Криза је изнудила такву одлуку иако ни у ЕУ ствари по том питању никада нису биле једнозначне, па док је Немачка гасила своје нуклеарке, Француска их додатно гради јер се из њих у највећој мери снабдева електричном енергијом.
Да ли је време за нуклеарку у Србији
Закон о забрани градње нуклеарних електрана, донесен је 1989. године у тадашњој Југославији после катастрофе са нуклеарком у Чернобиљу. После распада заједничке државе Словенија, у којој је од 1983. године радила нуклеарка Кршко, али и Хрватска, укинули су тај закон који је у Србији још на снази.
Енергетичар Милош Здравковић, који годинама заступа тезу да Србија треба да се врати нуклеарном програму, за Спутњик каже да наш енергетски систем, колико год да је јак, ипак не може да прати наше потребе које расту.
Овај инжењер електортехнике, чија је специјалност енергетика, објашњава да се потреба за производњом електричне енергије на сваких 25 година дуплира у нормално развијеном друштву.
„Обновљиви извори енергије због закона природе, једноставно, физички не могу да задовоље раст потражње за енергијом и то су предвиђања Међународне агенције за енергетику. Свет због климатских промена и свега што се десило покушава да ограничи употребу фосилних горива и у тој ситуацији имамо један једини пут, а то је пут нуклеарне ренесансе“, каже наш саговорник.
То је схватио и Египат где треба да отпочне реализација уговора о изградњи нуклеарне електране који је руски Росатом пре три године потписао са владом у Каиру. Здравковић напомиње да је реч о највећој светској фирми за инжењеринг, односно пројектовање и изградњу нуклеарних електрана.
Руска државна корпорација за атомску енергију, Росатом, највећа је светска фирма за пројектовање и изградњу нуклеарки
© Sputnik / Евгений Биятов
/ Росатом као пожељан партнер
„Росатом је фирма која је најбрже изградила једну нуклеарну електрану у свету. То је нуклеарка која је пуштена у рад прошле године у Белорусији. Она је изграђена за свега осам година од момента потписивања уговора, тако да су они веома пожељан партнер због брзине изградње. Друго, њихова референца је највећи број нуклеарних реактора које је нека фирма изградила. Зато се и каже да је Росатом највећа светска фирма за инжењеринг у нуклеарној енергији. Трећа њихова референца су, свакако, пловила руске морнарице и руске арктичке флоте“, напомиње овај енергетичар.
Наравно, за почетак би, каже, било најважније да се донесе политичка одлука да се скине мораторијум за коришћење нуклеарне енергије и да се уђе у процес изградње нуклеарне електране јер она, како истиче, једина гарантује електроенергетску стабилност и омогућава развој наше државе.
„Ми у овом тренутку имамо око 7,8 гигавата инсталисане снаге, од тога 4,3 гигавата у термоелектранама, значи на угљу, што даје око 70 одсто наше енергије. Остатак је у хидроенергији и имамо пола гигавата инсталисане снаге у ветру“, прецизира Здравковић.
При том, рекордна производња на годишњем нивоу у Србији била је око 37.000 гигаватчасова електричне енергије. Наша потрошња је 34.300 гигаватчасова, а просечна производња пре урушавања ЕПС-а била је 35.000 гигаватчасова. Али ако говоримо о развоју Србије, ако желимо да достигнемо индустријски развој из 1989. нама би, како каже, требало још бар 700 мегавата инсталисане снаге. Дакле једно Кршко.
Какво нам је окружење
„Оно што је најјефтиније, најбрже да се уради и шта је најдугорочније решење зарад енергетске стабилности то је макар један реактор. Поређења ради реактор у Кршком у Словенији је нешто јачи од 700 мегавата инсталисане снаге. Иначе, највеће нуклеарке у окружењу су Пакс у Мађарској - 1,85 гигавата, 1,9 гигавата инсталисане снаге је нуклеарка Козлодуј у Бугарској, нешто изнад једног гигавата је нуклерка у Чрњеним водама у Румунији“, прецизира Здравковић.
При том и Мађарска и Румунија и Бугарска се спремају да повећају те капацитете.
Србија је, дакле, окружена нуклеаркама и прича о томе да нуклеарке не треба градити из безбедносних разлога не пије воду, не само зато што су оне безбедне, него и јер смо већ у таквом окружењу и евентуални акциденти код њих би се и нас тицали.
Све оне су врло близу Београда, Новог Сада, Ниша. При том план Хрватске је да гради нуклеарку на Дунаву, која би била ближа Београду него Загребу. Разлог за такву локацију је сасвим резонски јер је, каже наш саговорник, процес производње такав да је за функционисање нуклеарне електране потребна велика количина воде.
Здравковић зато сматра да би била рационална одлука о изградњи нуклеарке како би обезбедили јефтино снабдевање наше индустрије да би била што конкурентнија на европском и светском тржишту.
Најјефтинија енергија
Он посебно указује да је енергија произведена у нуклеаркама јефтинија у односу на другу.
„Када узмемо у обзир период изградње нуклеарне електране, њен век трајања и асанацију терена по истеку трајања нуклеарне електране, све то уз трошкове безбедности, колико то кошта, колики су трошкови производње, колико даје енергије, мегаватчас произведен у нуклеарној електрани је најјефтинији и најповољнији“, констатује стручњак за енергетику.
Најскупља је, каже енергија ветра и соларна, од које је пoвољнија она из термоелектрана. Зелена енергија тражи баланс, када има сунца, воде, ветра, имате струју, када нема - немате.
Србији треба бар једно Кршко, односно нуклеарка чија је инсталисана снага око 700 мегавата
„Сваки електроенергетски систем на свету пројектован је да ради 24 сата дневно 365 дана у години на константном напону. Када немате ту енергију ви морате да балансирате, односно да или купујете, или у мрежу убацујете из базичних извора енергије и самим тим су ти базични извори повољнији него зелени“, објашњава Здравковић.
На питање колико времена би требало да се направи нуклеарка и стави у функцију, он сматра да је реално да прође десет година у нашем случају од од уклањања мораторијума и доношења одлуке о градњи нуклеарке до тога да та електрана буде на мрежи. Подсећа да је Росатом постигао светски рекорд изградивши је у Белорусији за осам година, али да не види разлог да са напредовањем технологије, ако буде политичке воље, тај успех буде поновљен.
Многи граде
И не гради нуклеарку само Египат.
„Кина у овом тренутку гради око 50 реактора, Француска има 57 реактора у раду, а планира 10 нових, ЕУ је суочена са овом енргетском кризом одлучила је да нуклеарну енергију третира као зелену енергију. То је једноставно наша будућност. Нарочито у склопу политике ЕУ где желе мању зависност од увоза руских енергената, немогуће је заобићи нуклеарну електрану. Друго је сада питање што уранијум углавном долази из Казахстана и Руске Федерације где опет Росатом снабдева свет са 45 одсто уранијума“, истиче Здравковић и закључује:
Једноставно, као што се некада запад обогатио на индустрији угља и челика, неминовност је да наредних 100 година свет на неки начин директно зависи од Руске Федерације. Таква је каже, географија, тако су подељене карте и ту се ништа не може.
.jpg){kind=link}