Како се градови широм света боре против високих температура
Пратите нас
Многи градови широм света су осмислили разне начине да се изборе са високим температурама које овог лета обарају рекорде. Иза нас је, према подацима НАСА, најтоплији јун у историји мерења, изједначен по топлоти са јуном 2020, али врућине не попуштају ни овог месеца.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Суочени са порастом температура и топлотним таласима последњих деценија градови проналазе различите начине да дане учине подношљивијим за своје становнике. Ово су само неки од њих.
Лос Анђелес и Њујорк фарбају улице и кровове у бело
У градским језгрима лети уме да буде и неколико степени Целзијусових топлије него на периферији због мањка вегетације и огромних конструкција од бетона, цигли и асфалта које током дана упијају сунчеву топлоту, а током ноћи је исијавају. Али то не мора да буде тако - један од необичнијих средстава за смањење врућина у градовима јесу канте специјалне беле фарбе, пише Клима 101.
Лос Анђелес је одлучио да префарба улице у беличасто-сивкасту нијансу која апсорбује мање сунчевих зрака. Према извештају Америчке агенције за заштиту животне средине, светле површине су за три до пет степени хладније од тамнијих.
Светли путеви су се показали као одличан алат за смањење ефекта урбаног топлотног острва у Лос Анђелесу, али долазе са високом ценом - за бојење само 1,6 километара пута неопходно је 40 хиљада америчких долара. Додатно, премаз траје само седам година.
Међутим, наглашава се да беле улице истовремено праве уштеде енергије: смањује се коришћење клима-уређаја у околним кућама и зградама, а такође уличне светиљке због рефлективне природе светлих површина могу да буду упаљене краће него иначе.
У циљу веће подношљивости високих летњих температура, у Њујорку се од 2009. у бело боје кровови. За сада је светлим премазом прекривена површина кровова од преко 900 хиљада квадратних метара, процењује се да се због хлађења које се тиме остварује годишње уштеди 4.000 тона угљен-диоксида.
И њујоршки пројекат се показао као ефикасан: према истраживању НАСА, температуре на белим крововима су током лета и до 23 степена ниже него на црном асфалту. Како наводи Школа за животну средину Универзитета „Јејл“, систематска замена тамних површина у градовима светлијим могла би да смањи максималне температуре за време топлотних таласа и за преко два степена Целзијуса.
У Барселони се сади „Trees for Life“
Барселона би у будућности могла да се суочи са порастом екстремних температура за 3,5 степена на 42,8.
Градске власти су у сарадњи са Европском унијом свом становништву обезбедиле уточиште од летње жеге - реч је о климатским склоништима, посебним климатизованим просторима у којима људи могу да се одморе и освеже када су напољу опасне врућине.
Поврх тога, спроводи се и пројекат „Trees for Life“ за период од 2017. до 2037. године.
Око једне четвртине Барселоне прекрива око 1,4 милиона крошњи стабала, а удео дрвећа у градској површини би у наредних петнаестак година требало да се повећа на 30 одсто. Додатно, водиће се рачуна о томе да 40 одсто врста буде прилагодљиво на промене климе.
Поред обезбеђивања пријатнијих температура, озелењавање унапређује квалитет ваздуха, смањује загађење буком, штеди енергију, смањује ризик од поплава и обогаћује урбани биодиверзитет.
Градови упошљавају особе надлежне за врућине
Решења за проблеме не долазе само из урбаног планирања – прошле године Мајами-Дејд је упослио прво лице надлежно за врућине на свету, Џејн Гилберт.
Њена позиција примарно подразумева планирање краткорочних и дугорочних одговора на топлотне таласе и подизање свести о штетности високих температура за здравље рањивих категорија становништва у округу који насељава 2,7 милиона људи. Поред тога Гилбертова се бави и саветовањем, умрежавањем и убрзавањем партнерстава, пројеката и политика за јачање климатске отпорности.
Пример Мајамија су пратили и Атина у Грчкој и Фритаун у Сијера Леонеу.
Студија из прошле године открила је да је изложеност урбаној топлоти порасла за 200 одсто у периоду од 1983. до 2016.
Ница расхлађује тротоаре водом, а Париз води људе до хлада
У француском лучком граду, Ници, вода је битан сегмент расхлађивања људи – грађанима и туристима су на располагању бројне фонтане, реке, језера и пре свега море. Но, вода хлади град и тако што кваси тротоаре – и не, не говоримо о киши, већ о иновативном систему наводњавања који буквално одводи топлоту из града.
Наводњавање се одвија кроз земљу захваљујући цевима са малим рупама које одводе воду до посебног водопропусног плочника од шкољки, али и распршивањем воде по тракама за аутобусе.
У Паризу током налета опасних врућина је можда корисније да за кретање по граду користи апликација „Екстрима“ (Extrema) уместо уобичајенe „Гугл мапе“. Ево и зашто. „Екстрима“ ће вас одвести до хладовине – ова апликација нуди попис места за освежење: од обала реке преко паркова до музеја. Доступна је за коришћење и у Мајорки, Ротердаму и Милану.
Урбанизација и масовно пресељење људи у градове учиниће да се опасност од екстремно високих температура надвије над све више урбаних центара. Уз пројектовани пораст бројности, интензитета и трајања топлотних таласа у будућности неопходна је шира примена решења попут наведених.
Међутим, мора се узети у обзир да топлота није само бројка на термометру, већ доноси бројне друге недаће: угрожено здравље становништва, пожаре, пропале жетве, смањену безбедност саобраћаја, нарушено водоснабдевање…
Против врућина се не треба борити само у моментима када оне наступе, већ треба предупредити њихову појаву.
