Ценовни удар и на банке: На шта би грађани требало да припазе у августу
19:19 22.07.2022 (Освежено: 19:21 22.07.2022)
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Шта би од августа и колико требало да поскупи од банкарских услуга немогуће је прецизирати, јер свака од 22 банке у Србији води своју пословну политику. Грађани треба да провере шта све садрже пакети услуга које користе и ако је цена проблем треба да задрже оне које им највише требају, саветује челник Удружења банака Србије (УБС) Владимир Васић.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Лепеза банкарских услуга је широка и свако треба да пронађе ону банку и ону цену која му највише одговара, каже за Спутњик генерални секретар УБС.
Ускоро скупље услуге у појединим банкама
Почетком јуна је било извесно да ће од 1. августа доћи до не малог раста цена, када су власници рачуна у појединим банкама почели да добијају обавештења о новим тарифама. Тако ће у једној од банака издавање серије чекова уместо 200, стајати 400 динара, вођење рачуна је скупље за око 80 одсто, хитно издавање платне картице које је сада било бесплатно, износиће 400 динара, док је испорука платне или кредитне картице на кућну адресу уместо 50 чак 800 динара. Уколико неко жели хитно издавање картице за 48 сати, то ће га коштати уместо 500 - 700 динара.
Најављено је и проширење услуга које ће се наплаћивати, између осталог и подизање новца на банкоматима у више наврата.
Они који су пропустили да подигну цене услуга прошле године, а то нису учинили ни почетком ове, учиниће то ускоро.
Пре два месеца обавешетени
Према Закону о заштити корисника финансијских услуга, банке су у обавези да својим корисницима најмање два месеца пре ступања на снагу новог ценовника доставе измене тарифа за услуге које пружају.
У Народној банци Србије објашњавају да корисник платних услуга није дужан да прихвати повећање накнада и може раскинути оквирни уговор с банком
При том, како објашњавају у Народној банци Србије, корисник платних услуга није дужан да прихвати повећање накнада и може раскинути оквирни уговор с банком без плаћања накнаде и других трошкова.
Колико њих се одлучује на раскидање уговора није познато, али је евидентно да је понуда 22 банке колико их послује на тржишту Србије слична, јер нико не би да у тој конкуренцији штрчи пословним потезом због кога би зажалио.
Тако се дошло до рачунице да просечан корисник банкарских услуга месечно на разне накнаде банкама остави најмање 1.000 динара. Наравно, без урачунатих камата за кредите и дугове по картицама и дозвољеном прекорачењу.
Васић напомиње да се накнаде банкарских услуга не мењају тако често, на неких четири, пет година, али у неким нормалним условима.
„У последње време имамо неколико притисака. Један је свакако постојећа инфлација, али и геополитичка ситуација. Данас да поручите један сервер, односно једну компоненту хардвера за потребе банака које су дигитализоване максимално, требаће неких шест до осам месеци да буде испоручен, ако не и годину дана, али и то вам не гарантују. А и цена која је била некада данас је сигурно за 30 до 40 одсто већа“, напомиње наш саговорник.
Добро извагати
Уз покидане ланце снабдевања и недостатак компоненти он разлоге поскупљења види и у скупљој радној снази, поготово када су у питању ИТ стручњаци који управљају системима банака и креирају софтвере. Не треба занемарити ни да је знатно повећана цена најма простора за филијале, експозитуре.
Свако од нас у овим временима ради оптимизацију, тражи оно што њему одговара, каже Васић, али и напомиње да треба све добро извагати, попут услуге каква је електронско плаћање кућних рачуна, које штеди време, али и новац јер је одлазак на шалтер због тога скупља варијанта.
„Често имате и неке погодности које дају једну дозу сигурности, какво је путно здравствено осигурање, или помоћ на путу, имате још неке бенефите који нису чисто банкарски. Погледајте пакете, шта све они садрже, изаберите оно што вама највише треба, али узмите у обзир и онај моменат када не гледате само цену те услуге, него да ли вам, на пример, штеди време, које такође има цену, јер и време је новац“, саветује генерални секретар УБС.
Шта је у пакету
Битно је, каже он, да погледамо шта нам се налази у оквиру пакета одржавања рачуна и да одредимо шта нам од тога неизоставно треба и да се спрам тога определимо.
Да ли нам треба толико платних картица и више девизних рачуна - свако треба да преиспита шта му је неопходно из пакета банчиних услуга
CC0 / Pixabay /
Да ли нам, на пример, треба толико платних картица колико их имамо, више девизних рачуна чије су одржавање неке банке већ почеле да наплаћују и то тако што накнаду „скидају“ са девизног рачуна или штедње.
„Можете да се предомислите у неком временском периоду да са једног пакета пређете на други. И према Закону о заштити корисника финансијских услуга банка је дужна да вас два месеца унапред упозори да ће доћи до корекције цене. Уколико се не сложите ви можете да промените банку, да тражите другу понуду. То је нешто што је регулиснао још од 2011. године када је усвојен Закон“, навео је Васић.
Цена дигиталног банкарства
Он напомиње да је пандемија ковида погурала дигитално банкарство, да смо почетком 2019. године имали 1,2 милиона корисника мобилних апликација, а да данас имамо 2,7 милиона.
Банкарство је постало дигитално, сервиси морају да буду безбедни и то је улагање банке које је на корист свих нас. Сам софтвер, безбедносни систем који омогућава доступност 365 дана у години 24 часа дневно, гаранција је да ће посао бити завршен, што има своју цену, закључио је Васић.
