Свемирски телескоп „Џејмс Веб“ очарао је цели свет првим фотографијама дубоког свемира. Но, то не значи да је стао на оних неколико фотографија које је НАСА... 22.07.2022, Sputnik Србија
Готово свакодневно на Земљу шаље нове спектакуларне фотографије. И док научници с посебном пажњу проучавају сваку фотографију, остатак света може се дивити лепотама свемира које је „Веб“ успео да ухвати.Једна од таквих спектакуларних фотографија је фотографија спиралне галаксије Месје 74 која је од Земље удаљена отприлике 32 милиона светлосних година и често се спомиње као „школски пример“ спиралне галаксије. Ради се о галаксији која је састављена од ротирајућег диска са слабије видљивом групом звезда окупљених око ње.Процењује се да око 60 посто галаксија у свемиру, укључујући и нашу, спада у спиралне галаксије.Фотографија коју је објавио Габријел Брамер, професор на Универзитету у Копенхагену, заиста одузима дах. Снимљена је средње инфрацрвеним инструментом (МИРИ) те показује спиралне руке галаксије у предивној тамно љубичастој боји. Треба истакнути како је фотографија добила боју након обраде, јер су фотони које инструменти телескопа „Џејмс Веб“ бележе, заправо невидљиви људском оку.Како је појаснио професор астрономије са Универзитета Нотингам, Мајкл Мерифилд, објављена фотографија спој је три различите фотографије које је „Веб“ послао, а љубичаста боја која превладава заправо означава емисије ПАХ молекула.У астрономији је уобичајено да се фотографије у боји састоје од три различите експозиције које се добијају кроз филтере, у овом случају фокусиране на 7,7, 10 и 11,3 микрона. Те таласне дужине су део спектра којим доминирају емисије полицикличних ароматичних хидро-угљеника (ПАХ), појаснио је Брамер и додаје да кад се те таласне дужине претворе у РГБ скалу коју људско око може видети, добије љубичаста боја коју можемо видети на фотографији.
Свемирски телескоп „Џејмс Веб“ очарао је цели свет првим фотографијама дубоког свемира. Но, то не значи да је стао на оних неколико фотографија које је НАСА спектакуларно представила прошле недеље.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Готово свакодневно на Земљу шаље нове спектакуларне фотографије. И док научници с посебном пажњу проучавају сваку фотографију, остатак света може се дивити лепотама свемира које је „Веб“ успео да ухвати.
Једна од таквих спектакуларних фотографија је фотографија спиралне галаксије Месје 74 која је од Земље удаљена отприлике 32 милиона светлосних година и често се спомиње као „школски пример“ спиралне галаксије. Ради се о галаксији која је састављена од ротирајућег диска са слабије видљивом групом звезда окупљених око ње.
Процењује се да око 60 посто галаксија у свемиру, укључујући и нашу, спада у спиралне галаксије.
Фотографија коју је објавио Габријел Брамер, професор на Универзитету у Копенхагену, заиста одузима дах. Снимљена је средње инфрацрвеним инструментом (МИРИ) те показује спиралне руке галаксије у предивној тамно љубичастој боји. Треба истакнути како је фотографија добила боју након обраде, јер су фотони које инструменти телескопа „Џејмс Веб“ бележе, заправо невидљиви људском оку.
Како је појаснио професор астрономије са Универзитета Нотингам, Мајкл Мерифилд, објављена фотографија спој је три различите фотографије које је „Веб“ послао, а љубичаста боја која превладава заправо означава емисије ПАХ молекула.
У астрономији је уобичајено да се фотографије у боји састоје од три различите експозиције које се добијају кроз филтере, у овом случају фокусиране на 7,7, 10 и 11,3 микрона. Те таласне дужине су део спектра којим доминирају емисије полицикличних ароматичних хидро-угљеника (ПАХ), појаснио је Брамер и додаје да кад се те таласне дужине претворе у РГБ скалу коју људско око може видети, добије љубичаста боја коју можемо видети на фотографији.
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
