Зашто пада цена бакра
© Sputnik / Алексей Никольский
/ Пратите нас
Овај метал јуче је коштао 7.378 долара по тони, што је за око 35 одсто ниже у односу на почетак године.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Када цена бакра почне да пада, то је наговештај да нешто не иде како треба. Вредност „црвеног злата” је на најнижем нивоу у последњих двадесет месеци, а од марта је пала за више од 30 одсто, што је сигуран знак успоравања светске привреде. Бакар се сматра водећим показатељем економског здравља због његове употребе у многим секторима. Када економија расте, расте и потражња за бакром. Када се привреда смањује, та потражња нестаје.
С обзиром на то да се бакар користи у многим производима, укључујући грађевинарство, кућне апарате и електрична возила, пад цена може бити показатељ лоших економских изгледа јер се повећавају страхови од глобалног привредног успоравања, преноси Политика.
Тона бакра јуче је коштала 7.378 долара по тони, цена му је пала у последњих месец дана за 17,82 одсто. Почетком марта износила је 10.729 долара по тони, да би почетком априла пала на 10.246 долара, док је почетком јуна била 9.452 долара. Цена бакра забележила је највећи квартални пад од 2011. у другом кварталу ове године, наводи Ројтерс.
Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, пад цене бакра објашњава чињеницом да постоји неизвесност која је довела до тога да се успори привредна активност на светском нивоу јер пандемија још није завршена, траје криза у Украјини и висока је инфлација.
„На све треба додати и да је Кина одлучила да не стимулише тржиште метала као што је то радила током 2008., 2015. и 2020. када су такође светску привреду задесиле кризе. Све то довело је до тога да композитни индекс метала падне за око 20 процената у односу на почетак године. Бакар је око 7.400 долара по метричкој тони и то је знатно ниже, око 35 одсто у односу на почетак године, што пуно говори о томе да је мања потражња у прерађивачкој индустрији“, наводи Станић.
Он не очекује да ће цена овог метала наставити много да пада у наредном периоду, јер је бакар сировина која се доста користи у енергетици, а сада ће се земље због енергетске кризе која ће потрајати одлучити на то да посебно улажу у обновљиве изворе енергије, за шта ће им бити потребан овај метал.
Америчка инвестициона групација Голдман Сакс је бакар прошле године назвала новом нафтом, због кључне улоге коју има у електричним аутомобилима и инфраструктури обновљивих извора енергије. Према писању Си-Ен-Би-Сија, у овом тренутку цене падају иако нема много назнака да ће потражња нагло опасти или да се понуда повећава.
„У ствари, то је управо супротно – ми видимо знаке да се потражња у Кини повећава. Али инвеститори су заузели став да ће пооштравање монетарне политике довести до нижег раста“, преноси овај амерички медиј.
Наглашава се да перформансе тржишта бакра зависе од тога како се глобално расположење мења док Федералне резерве САД повећавају каматне стопе.
Кинески председник Си Ђинпинг позвао је на свеукупне напоре за изградњу инфраструктуре у априлу, а Ројтерс је известио да ће земља основати државни фонд за инфраструктуру. Верује се да ће фискалне стимулативне мере у Кини у наредних шест до 12 месеци повећати потражњу.
Међутим, Џејмс Кан, шеф истраживања основних материјала у Азији напомиње да би проблеми са ковидом у Кини могли умањити потражњу за индустријским производима, упркос плановима Пекинга да стимулише своју економију путем инфраструктуре. На Кину отпада око половина светске потрошње бакра, која се ове године процењује на око 25 милиона тона.
Иначе, у Србији је 2021. највећи извозник управо била кинеска компанија „Зиђин Бор копер”, која је на светском тржишту продала бакар у износу од око 700 милиона евра, док је у првом кварталу ове године извезла бакар у вредности од 210 милиона евра.
Милан Ковачевић, консултант за инвестиције, сматра да пад цене бакра неће знатно утицати на нашег извозника.
„Они су направили добар посао док су цене биле високе. У области бакра и уопште металургије цене варирају, постоје таласи када су високе и када падају. То је разлог због кога опстају само крупни играчи, који у периоду ниских цена могу да преживе тако што смање производњу или неке друге трошкове. Када цене расту они појачају производњу и то надокнаде. Такав је случај и са „Зиђином” у Бору“, каже Ковачевић.
Додаје да не треба расуђивати на кратак рок, када је реч о томе како ће се пад цене одразити на наш извоз.
„Инфлација је судбина света и било која цена која пада преокренуће се и почети да расте ако се не буде нашло неко генерално решење да се у свету успори инфлација. Тако да верујем да је пад цене бакра привремен и неће дуго трајати. Била је идеја да екологију поправимо тако што ћемо користити обновљиву енергију и на том таласу је стасала идеја да возила буду на струју. Да би се произвели ти аутомобили потребни су бакарни каблови. Зато не мислим да ће цена бакра знатно пасти“, сматра Ковачевић.
