https://sputnikportal.rs/20220724/antologija-kineske-proze-20-veka-price-o-ratovima-revolucijama-i-vukovoj-reformi-1140284295.html

„Антологија кинеске прозе 20. века“: Приче о ратовима, револуцијама и „Вуковој реформи“

„Антологија кинеске прозе 20. века“: Приче о ратовима, револуцијама и „Вуковој реформи“

Sputnik Србија

Бурна историја кинеског 20. века са ратовима, револуцијама, привредним бумом дата је у „Антологији“ кроз седамдесетак прича и есеја врхунских писаца. После... 24.07.2022, Sputnik Србија

2022-07-24T16:41+0200

2022-07-24T16:41+0200

2022-07-24T16:41+0200

култура

култура – вести

култура

књижевност

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/18/1140284147_0:62:3071:1789_1920x0_80_0_0_b82a0d59ec07f84bae5cbac49aa002ab.jpg

Недавно објављена „Антологија кинеске прозе 20. века“ урађена је по задатку – два велика зналца Динг Фан и Шенг Анфенг приредили су је за једног немачког издавача. Немци су хтели су да се упознају са кинеском књижевношћу компликованог и комплексног 20. века. Најмлађи аутор у „Антологији“ рођен је 1969. а најстарији писац 1873. године, каже уредник и рецезент „Антологије“ Ненад Шапоња, есејиста, књижевни критичар и путописац,Кина је, у ствари, огроман континент, културни ентитет који нама што живимо на Западу није до краја разумљив са својом историјом, традицијом и муњевитим преображајима у 19. и 20. веку. Кинеска књижевност има своје специфичности, о њој помало и понешто знамо јер смо читали Мо Јена који је скоро добио Нобелову награду, Ју Хуа код нас је, такође, релативно читан, а недавно је у „Агори“ изашао роман „Талични Лију“ Ђија Пингва, можда највећег живог кинеског писца, додаје Шапоња.Модернизам у Кини – ратови, револуције, „Вукова реформа“У Кини је 20. век време великих промена. Кина је била царство у опадању, практично у нестајању у 19. веку после „опијумских ратова“. Уследили су ратови са Јапаном у 20. веку, револуција, па културна револуција и на крају 20. века почиње модернизација која је у 21. веку преобразила Кину у једну од најзначајнијих светских нација. Аутори антологије су покушали да обухвате књижевно виђење тог више него комплексног друштва у преломним временима.„Покушали су да направе нешто што ће показати шта јесте Кина кроз књижевну оптику и укључили су у књигу више од 70 аутора да испричају причу шта се десило и како се кроз очи књижевности прелама историја огромног континента званог Кина. Осим прича укључили су и неколико есеја који су можда кључни за разумевање Кине. Почевши од првог, аутора Лијанга Ћичаоа и његовог есеја ‘Млада Кина' преко 'Смисла живота' Чена Дусјуа који је иначе један од оснивача Комунистичке партије, па до нечега што је и данас јако битно, есеја 'Храм земље и ја' Ши Тијеншенга који се сматра једним од најбољих написаних на кинеском језику“.Кроз „Антологију“ се види и промена језика на коме се писало. Мандарински језик, односно језик кинеске књижевности, био је језик двора и онда се у 20. веку десило нешто што је и Вук Караџић код нас урадио. Народни језик продире у књижевност, тематизују се друге теме, а како је Кина била вишемилијенијумско царство, модернизму је било јако тешко да језик двора преведе у систем који ће бити шире разумљив.„Кина за понети“ – велике приче одличних писацаУ „Антологији“ су заступљени и представници мањинских књижевности које су интегрисане, али главни лук историје кинеске књижевности у 20. веку јесу та два таласа модернизма са приближавањем народном језику и укидањем онога што је био јако високи мандарински језик.Шапоња сматра да је велика ствар што „Антологију“ чине приче великих кинеских писаца за које у 98 одсто случајева нисмо ни знали. „Антологију кинеске прозе 20. века“ превео је синолог Бојан Тарабић, који је раније превео и „Таличног Лијуа“.

https://sputnikportal.rs/20220225/najduza-rec-na-svetu-potice-iz-5-veka-1134765481.html

2022

Вести

sr_RS

култура – вести, култура, књижевност