https://sputnikportal.rs/20220724/antologija-kineske-proze-20-veka-price-o-ratovima-revolucijama-i-vukovoj-reformi-1140284295.html
„Антологија кинеске прозе 20. века“: Приче о ратовима, револуцијама и „Вуковој реформи“
„Антологија кинеске прозе 20. века“: Приче о ратовима, револуцијама и „Вуковој реформи“
Sputnik Србија
Бурна историја кинеског 20. века са ратовима, револуцијама, привредним бумом дата је у „Антологији“ кроз седамдесетак прича и есеја врхунских писаца. После... 24.07.2022, Sputnik Србија
2022-07-24T16:41+0200
2022-07-24T16:41+0200
2022-07-24T16:41+0200
култура
култура – вести
култура
књижевност
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/18/1140284147_0:62:3071:1789_1920x0_80_0_0_b82a0d59ec07f84bae5cbac49aa002ab.jpg
Недавно објављена „Антологија кинеске прозе 20. века“ урађена је по задатку – два велика зналца Динг Фан и Шенг Анфенг приредили су је за једног немачког издавача. Немци су хтели су да се упознају са кинеском књижевношћу компликованог и комплексног 20. века. Најмлађи аутор у „Антологији“ рођен је 1969. а најстарији писац 1873. године, каже уредник и рецезент „Антологије“ Ненад Шапоња, есејиста, књижевни критичар и путописац,Кина је, у ствари, огроман континент, културни ентитет који нама што живимо на Западу није до краја разумљив са својом историјом, традицијом и муњевитим преображајима у 19. и 20. веку. Кинеска књижевност има своје специфичности, о њој помало и понешто знамо јер смо читали Мо Јена који је скоро добио Нобелову награду, Ју Хуа код нас је, такође, релативно читан, а недавно је у „Агори“ изашао роман „Талични Лију“ Ђија Пингва, можда највећег живог кинеског писца, додаје Шапоња.Модернизам у Кини – ратови, револуције, „Вукова реформа“У Кини је 20. век време великих промена. Кина је била царство у опадању, практично у нестајању у 19. веку после „опијумских ратова“. Уследили су ратови са Јапаном у 20. веку, револуција, па културна револуција и на крају 20. века почиње модернизација која је у 21. веку преобразила Кину у једну од најзначајнијих светских нација. Аутори антологије су покушали да обухвате књижевно виђење тог више него комплексног друштва у преломним временима.„Покушали су да направе нешто што ће показати шта јесте Кина кроз књижевну оптику и укључили су у књигу више од 70 аутора да испричају причу шта се десило и како се кроз очи књижевности прелама историја огромног континента званог Кина. Осим прича укључили су и неколико есеја који су можда кључни за разумевање Кине. Почевши од првог, аутора Лијанга Ћичаоа и његовог есеја ‘Млада Кина' преко 'Смисла живота' Чена Дусјуа који је иначе један од оснивача Комунистичке партије, па до нечега што је и данас јако битно, есеја 'Храм земље и ја' Ши Тијеншенга који се сматра једним од најбољих написаних на кинеском језику“.Кроз „Антологију“ се види и промена језика на коме се писало. Мандарински језик, односно језик кинеске књижевности, био је језик двора и онда се у 20. веку десило нешто што је и Вук Караџић код нас урадио. Народни језик продире у књижевност, тематизују се друге теме, а како је Кина била вишемилијенијумско царство, модернизму је било јако тешко да језик двора преведе у систем који ће бити шире разумљив.„Кина за понети“ – велике приче одличних писацаУ „Антологији“ су заступљени и представници мањинских књижевности које су интегрисане, али главни лук историје кинеске књижевности у 20. веку јесу та два таласа модернизма са приближавањем народном језику и укидањем онога што је био јако високи мандарински језик.Шапоња сматра да је велика ствар што „Антологију“ чине приче великих кинеских писаца за које у 98 одсто случајева нисмо ни знали. „Антологију кинеске прозе 20. века“ превео је синолог Бојан Тарабић, који је раније превео и „Таличног Лијуа“.
https://sputnikportal.rs/20220225/najduza-rec-na-svetu-potice-iz-5-veka-1134765481.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
култура – вести, култура, књижевност
култура – вести, култура, књижевност
„Антологија кинеске прозе 20. века“: Приче о ратовима, револуцијама и „Вуковој реформи“
Бурна историја кинеског 20. века са ратовима, револуцијама, привредним бумом дата је у „Антологији“ кроз седамдесетак прича и есеја врхунских писаца. После читања „Антологија кинеске прозе 20. века“ читаоци ће имати другачији поглед на живот.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Недавно објављена „Антологија кинеске прозе 20. века“ урађена је по задатку – два велика зналца Динг Фан и Шенг Анфенг приредили су је за једног немачког издавача. Немци су хтели су да се упознају са кинеском књижевношћу компликованог и комплексног 20. века. Најмлађи аутор у „Антологији“ рођен је 1969. а најстарији писац 1873. године, каже уредник и рецезент „Антологије“ Ненад Шапоња, есејиста, књижевни критичар и путописац,
Кина је, у ствари, огроман континент, културни ентитет који нама што живимо на Западу није до краја разумљив са својом историјом, традицијом и муњевитим преображајима у 19. и 20. веку. Кинеска књижевност има своје специфичности, о њој помало и понешто знамо јер смо читали Мо Јена који је скоро добио Нобелову награду, Ју Хуа код нас је, такође, релативно читан, а недавно је у „Агори“ изашао роман „Талични Лију“ Ђија Пингва, можда највећег живог кинеског писца, додаје Шапоња.
Модернизам у Кини – ратови, револуције, „Вукова реформа“
У Кини је 20. век време великих промена. Кина је била царство у опадању, практично у нестајању у 19. веку после „опијумских ратова“. Уследили су ратови са Јапаном у 20. веку, револуција, па културна револуција и на крају 20. века почиње модернизација која је у 21. веку преобразила Кину у једну од најзначајнијих светских нација. Аутори антологије су покушали да обухвате књижевно виђење тог више него комплексног друштва у преломним временима.
„Покушали су да направе нешто што ће показати шта јесте Кина кроз књижевну оптику и укључили су у књигу више од 70 аутора да испричају причу шта се десило и како се кроз очи књижевности прелама историја огромног континента званог Кина. Осим прича укључили су и неколико есеја који су можда кључни за разумевање Кине. Почевши од првог, аутора Лијанга Ћичаоа и његовог есеја ‘Млада Кина' преко 'Смисла живота' Чена Дусјуа који је иначе један од оснивача Комунистичке партије, па до нечега што је и данас јако битно, есеја 'Храм земље и ја' Ши Тијеншенга који се сматра једним од најбољих написаних на кинеском језику“.
Кроз „Антологију“ се види и промена језика на коме се писало. Мандарински језик, односно језик кинеске књижевности, био је језик двора и онда се у 20. веку десило нешто што је и Вук Караџић код нас урадио. Народни језик продире у књижевност, тематизују се друге теме, а како је Кина била вишемилијенијумско царство, модернизму је било јако тешко да језик двора преведе у систем који ће бити шире разумљив.
„Кина за понети“ – велике приче одличних писаца
У „Антологији“ су заступљени и представници мањинских књижевности које су интегрисане, али главни лук историје кинеске књижевности у 20. веку јесу та два таласа модернизма са приближавањем народном језику и укидањем онога што је био јако високи мандарински језик.
„С друге стране, у сада другачијем друштву, после економских промена и невероватног привредног бума као и промена живота где велики проценат становништва живи у граду, а Кина је некад била рурална земља, те велике промене одразиле су се и на књижевност. Код најмлађих аутора види се утицај комерцијализације и промене начина живота као што се то види у ширем потезу и у Европи, али овде је то пуно краће трајало. Битно је да нам ова књига нуди слику Кине“.
Шапоња сматра да је велика ствар што „Антологију“ чине приче великих кинеских писаца за које у 98 одсто случајева нисмо ни знали. „Антологију кинеске прозе 20. века“ превео је синолог Бојан Тарабић, који је раније превео и „Таличног Лијуа“.
