- Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

Зашто се Антонинска куга сматра почетком пропасти Римског царства?

CC BY-SA 4.0 / Wellcome Library, London/cropped photo / Куга – илустрација
Куга – илустрација - Sputnik Србија, 1920, 24.07.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Антички извори наводе да је Рим после Антонинске куге био у рушевинама. Болест се први пут спомиње током владавине последњег од Пет добрих царева, Марка Аурелија Антонина током 165. или 166. године н.е. Иако није познато ко се и када тачно заразио, грчки лекар по имену Гален је описао догађаје који су уследили.
Мобилна апликација Sputnik на српском језику - Sputnik Србија
Пратите Спутњик и на летовању

Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com

Извори се углавном слажу да се болест први пут појавила током зиме 165. на 166. годину, у периоду који многи сматрају „Златним добом“ Римског царства, пише Национална географија. Наиме, приликом опсаде града Селеукије у данашњем Ираку, римске трупе су приметиле да се међу локалним становништвом појавила мистериозна болест.
Није прошло много времена пре него што су грозница и кашаљ почели да се шире римским логором. Поједини војници су оздравили, док су други умрли, а трећи отишли својим кућама и са собом понели заразу.
Савремени епидемиолози нису успели да утврде одакле и на који начин се тачно зараза раширила, а када је антички лекар Гален стигао у Рим 168. године, затекао је град у рушевинама. Ипак, његов трактат Методус Медендим је пружио драгоцене информације.
Гален је навео да заражени пате од грознице, дијареје, упале грла и флека по целој кожи, као и да је сваки четврти човек умирао у року од две недеље након појаве првих симптома.
Савремени епидемиолози се на основу описа симптома и тока болести у великој мери слажу да су у питању биле велике богиње, а према неким проценама, до краја епидемије је умрло између 5 и 10 милиона људи.

Разорне последице

Болест је, како неки извори наводе, била одговорна и за смрт Луција Вера, који је владао заједно са Марком Аурелијем током 169. године, док поједини савремени епидемиолози спекулишу да је и цар преминуо од ове болести 180. године нове ере.
Међутим, њене последице су биле много далекосежније и горе. Она је десетковала војне редове и изазвала огромне недостатке у људству. Као резултат, цар је регрутовао свакога ко је способан да се бори, али према неким тврдњама то и даље није било довољно па су се војсци придружили ослобођени робови, гладијатори и криминалци.
Данак неискуству је ова необучена војска платила када је постала жртва германских племена која су успели да пређу реку Рајну. Поред проблема са војском, Антонинска куга је изазвала и недостатак радне снаге који је на крају довео до стагнације у економији.
Слаба трговина је значила мање пореза и празне државне касе. Антички извори наводе да је цар окривио хришћане за пандемију и насталу ситуацију, јер су они наводно разбеснели паганске богове који су за казну послали мистериозну болест. Међутим, изгледа да то није утицало на популарност коју су хришћани стекли за време пандемије примајући у своје домове болесне и њихове чланове породица.
Данас се у научним круговима воде расправе о тачном броју преминулих, као и да ли је овај догађај утицао на пад царства. Чињенице говоре да је војска након овог периода била ослабљена, док су германска племена вршила све већи притисак на границе царства. Традиција недовољно обучених и лоше опремљених војника, заједно са још једном епидемијом су, према мишљењу многих стручњака, били почетак краја Римског царства.
Слика Тријумф смрти Питера Брејгела Старијег - Sputnik Србија, 1920, 14.02.2022
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Нова студија: Куга заправо није убила пола Европе
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала