Крај доминације: Креће ли Кристијан Шмит први пут против Бошњака
Пратите нас
Ако се вест да Кристијан Шмит намерава да у уторак наметне реформу изборног закона у БиХ испостави као тачна, биће то крај тридесетогодишње апсолутне доминације бошњачке политике над друга два конститутивна народа. Иако су мобилисали све своје снаге да се успротиве овој одлуци, Бошњаци ће одлуку на крају ипак прихватити.
Можда се некада раније и дешавало да високи представник наметне неку одлуку противно интересима бошњачке политичке елите, али радило се о маргиналним стварима, каже политиколог Војислав Савић.
„Ово је први пут да за један овако „крупан залогај“ високи представник иде против интереса Бошњака“, истиче он.
Крај тридесетогодишње бошњачке доминације
Бошњачка политичка елита није чекала да Кристијан Шмит званично објави да намерава да искористи Бонска овлашћења и наметне одлуку о решењу проблема легитимног представљања Хрвата у институцијама ентитета Федерација БиХ, као и у заједничким институцијама. Одмах су мобилисали све своје снаге и кренули у напад на немачког држављанина, кога су својевремено аплаузима дочекали и признали му легитимност, упркос томе што га на позицију коју је заузео није именовао Савет безбедности УН. Због тога Шмиту легитимност одриче Република Српска, али и Русија и Кина.
Прво је иступио Жељко Комшић, према Савићевим речима, кључ проблема у хрватско-бошњачким односима. Овај хрватски члан Председништва БиХ, а заправо особа изабрана бошњачким гласовима на изборима 2018, острвио се на Кристијана Шмита, према мишљењу другог Спутњиковог саговорника, политичког аналитичара Анђелка Козомаре, речима које до тада на рачун високог представника није изговорио ни један представник политичког Сарајева. Комшић је Шмита и међународну заједницу оптужио да желе да у БиХ уведу, не само антиевропске, већ и антиисламске законе.
И све друге бошњачке, али оне странке које се сматрају „грађанским“ успротивиле су се могућности да Шмит наметне изборне реформе, па су за понедељак увече заказале и протесте испред његовог седишта. На крају, њима се прикључила и СДА Бакира Изетбеговића, али и Ријасет Исламске заједнице у БиХ.
„До сада, међународна заједница, односно Запад, тетошио је бошњачку политичку елиту, излазећи јој у сусрет, тако да она не зна како изгледа компромис, као и како изгледа политички живот у сложеном друштву као што је БиХ“, објашњава Савић.
Према Козомариним речима, Шмитово евентуално наметање изборне реформе значило би прекид тридесетогодишње бошњачке доминације над друга два народа.
„Наравно да они који су навикли да тридесет година управљају, да командују, да све њихово пролази, да су они жртве, а сви други агресори, да њима политика губљења тих позиција не одговара“, каже он и додаје да се ради о успеху хрватске државе која је успела да у Немачкој излобира одлуку о наметању решења.
Изетбеговић се договорио са Шмитом како би му руке остале чисте
Чињеница да су информације о наметању реформи изборног закона пуштене у јавност, према Савићевим речима, говоре о томе да ће се тако вероватно и догодити, а бошњачка политичка елита прихватиће све Шмитове одлуке.
„Мислим да су бошњачки водећи политичари веома свесни да не смеју остати без подршке Запада, да не смеју остати без тог савезништва и да не смеју да ураде ништа што би довело до прекида сарадње са Западом. Без тога, они остају на ветрометини у Европи. Многи културолози кажу да Европа и даље не зна како да се носи са исламом. Они су исламско острво у Европи и то може дугорочно да их стави у неповољан положај“, напомиње Савић.
Према Козомарином мишљењу, најављени протести бошњачких странака неће произвести никакво политичко дејство, док ће бошњачка политичка елита прихватити Шмитове одлуке под условом да америчка и британска амбасада то нареде Бакиру Изетбеговићу.
„Он никада ништа не одлучује, ни о својој странци, ни о Федерацији, ни о БиХ док се не консултује са амбасадорима ове две земље. Они очекују да се амбасаде ове две земље огласе. Буду ли они рекли да су измене добре и да их треба прихватити, оне ће бити прихваћене“, сматра Козомара.
Међутим, оно што је Изетбеговићев проблем, јесте високо подигнута лествица – свако прихватање изборне реформе за вођу СДА данас значи пораз који не може да објасни свом бирачком телу. Са друге стране, управо то што ће Шмит наметнути изборну реформу за Изетбеговића је излаз, сматра Козомара.
„Изетбеговић се надао да ће Шмит наметнути одлуку, да не мора да чини уступке јер би у свом бирачком телу био оптужен да је поклекао под налетима „екипе из Загреба“. Мислим да се договорио са Шмитом да се одлуке наметну“, сматра Козомара.
Ипак, како би се избегло да високи представник у потпуности иде у конфронтацију са Бошњацима, наш саговорник сматра да Шмит неће наметнути целокупне реформе – оне ће бити наметнуте половично, тако да буде обезбеђено да Хрвати добију свог легитимног представника уместо Жељка Комшића. Оно што неће бити наметнуто јесте подизање изборног цензуса од три одсто, претпоставља Козомара.
„Такође претпостављам да ће Шмит да умањи значај ентитетског гласања у Парламентарној скупштини. Односно стављање вета биће омогућено само на одређене одлуке, а не на све, што важи сада“, каже он.
Изборна реформа деценијски је проблем због кога се политички живот у Федерацији БиХ (а самим тим и у целој БиХ) налази у својеврсној парализи. Дејтонским споразумом омогућено је једнако представљање сва три конститутивна народа у ентитетским и заједничким институцијама, међутим, неколико пута се догодило да хрватски члан Председништва буде изабран бошњачким гласовима. Последњи пут то се догодило 2018, када је за хрватског члана Председништва изабран Жељко Комшић.
Преговори о овом питању никада нису уродили плодом, чак ни уз посредство САД и ЕУ. Последњи пут, бошњачки и хрватски политичари били су надомак споразума крајем 2020, када су бошњачке и хрватске странке постигле договор да се после тринаест година одрже избори у Мостару. На овај договор гледало се као на „мустру“ за договор и на ентитетском и заједничком нивоу. Међутим, до договора није дошло због константног противљења бошњачке стране.