Шта је суштина највеће америчке инвестиције у своје балканско чедо
22:30 28.07.2022 (Освежено: 22:57 28.07.2022)
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Као никад пре САД су уложиле у своје чедо. Вест да су званичници америчке агенције Миленијум челенџ корпорејшен и владе у Приштини потписали споразум вредан 236 милиона долара за подизање енергетских капацитета значи да ће Косово и Метохија део енергетских проблема решити складиштењем електричне енергије да би се она користила онда када недостаје.
То је за Спутњик објаснио експерт за енергетику у „Дилоиту Србија“, некадашњи директор „ЕПС Снабдевања“, Жељко Марковић , који је добар је познавалац енергетских прилика на Косову и Метохији.
И после Олбрајтове Олбрајтова – највећа САД инвестиција
У име америчке владине агенције Миленијум челенџ корпорејшен (Millennium Challenge Corporation) споразум је потписала њена извршна директорка, Алис Олбрајт, ћерка бивше државне секретарке САД Медлин Олбрајт која је била једна од најагилних заговорника НАТО бомбардовања Србије 1999. године и признавања самопроглашене независности Косова.
На основу споразума потписаног дан после састанка приштинске делегације са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном, САД ће у своје чедо инвестирати 202 милиона долара, док ће остатак обезбедити приштинска власт. У Вашингтону су је представљали председница привремених институција Вјоса Османи и премијер Аљбин Курти који ће моћи да се похвале да је реч о највећој међународној инвестицији на КиМ од једностраног проглашења независности Косова коју је Америка здушно спонзорисала.
Складиштење електричне енергије
Средства ће у највећој мери бити пласирана у пројекат складиштења и чувања електричне енергије посредством батерија великог капацитета од 170 мегавата. Батерије ће омогућити да се обезбеде резерве од 470 мегават-сати, прецизирали су медији у Приштини.
Објашњавајући шта ће то конкретно значити за КиМ и како ће функцинисати, Марковић каже да ће када буду имали вишак електричне енергије моћи да је складиште, што сада није случај.
Хидроцентрала у Бајиној башти
© Предраг Васиљевић
„То просто служи да се алоцира енергија, да у тренуцима када је мања потрошња, а већа производња да се та произведена енергија ускладишти и да се користи у оним тренуцима када је нема. Ми немамо такве батерије, али имамо реверзибилну хидроелектрану у Бајиној Башти, па када имамо енергије ми пумпамо воду, а када немамо ми ту воду поново прерадимо у струју. Њима на Косову је јако велики проблем да балансирају и да управљају. Управо то складиште ће најпре да им помогне у смислу управљања њиховим системом и мрежом“, напомиње наш саговорник.
На Косову и Метохији немају хидропотенцијала, нити имају могућност да изгарде реверзибилну хидроелектрану и онда је решење које се намеће управо складиштење електричне енергије што значи да се та енергија претвара у хемијску, па када треба поново враћа у електричну.
Струје ће ипак и даље да недостаје
Батеријско складиште би се, како објашњава, пунило снагом од 170 мегавата и складиштило око 350 мегават-часова електричне енергије. То је, како илуструје Марковић, довољно да, на пример, покрије један просечан дневни увоз струје у Србији.
Нема сумње да ће то значити максимално коришћење постојећих потенцијала на Косову и Метохији, али, како истиче, и даље остаје потреба за електричном енергијом коју морају да увозе. Та недостајућа енергија мораће да се решава изградњом нових капацитета.
Током зимске сезоне, када се повећава потражња за електричном енергијом, потроши се и до 1.300 мегавата дневно, док производни капацитет две електране у Обилићу, Косово А и Б, достиже 800 мегавата. Остатак потражње за енергијом покрива се увозом.
Одустали од лигнита
„До доласка ове владе у Приштини било је планова да се искористи рудно богатство и да се прави нова електрана на лигнит са много бољим параметрима за разлику од две које сада постоје – Косово А и Косово Б које су доста застареле. У Косову А чак четири блока и не раде, стално су искључени. То је био план и доста се полагало на то, али од те електране тренутно се одустало“, подсећа Марковић.
Просто, због инсистирања на зеленој енергији нигде у свету није било пролаза за фосилна горива па ни за лигнит на Косову, каже Марковић, који међутим напомиње да би са садашњом енергетском кризом можда могао поново да буде активиран тај пројекат.
На КиМ се 90 одсто струје произведе из најмање квалитетног угља, лигнита, а остатак из обновљивих извора и Марковић верује да даља улагања треба очекивати управо у соларну енергију и ветроелектране.
Актуелна приштинска власт је одустала од планирање изградње нове електране на лигнит
© AP Photo / John Minchillo
Није једина инвестиција
Косово је иначе још једино место где Миленијум челенџ корпорејшен инвестира у Европи. Још крајем прве деценије овога века су затворени програми који су се односили на улагања у Албанију, Јерменију, Молдавију и Украјину.
Најновије улагање америчке агенције, међутим, није једино пошто је у току на КиМ још један програм фокусиран такође на решавање непоузданог снабдевања електричном енергијом са улагањем САД од 49 милиона долара. Он би требало да буде затворен у септембру ове године.
Његова реализација је дошла у питање када је у време председника Доналда Трампа и његовог специјалног изасланика за Косово, Ричарда Гренела, средином марта 2020. агенција Миленијум челенџ корпорејшен упозорила приштинске власти да ће привремено обуставити програме ако не укину таксе на робу купљену у централној Србији. Таксе су пале већ после недељу дана иако су пре тога истрајавале чак 15 месеци.
