Америка у дипломатској офанзиви у Азији: Хоће ли чути упозорења Пекинга или ће се „поиграти ватром“
20:40 30.07.2022 (Освежено: 13:03 09.03.2023)
© AP Photo / Ng Han Guan
Пратите нас
Азијска турнеја Ненси Пелоси има за циљ јачање савезништава САД са државама у том делу света, будући да Америка Кину перципира као свој главни проблем који је потребно „обуздати“, каже новинар Борислав Коркоделовић поводом посете председнице Представничког дома америчког Конгреса Азији.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Ненси Пелоси ће, заједно са другим члановима делегације Конгреса САД, обићи Јапан, Јужну Кореју, Малезију и Сингапур, а најава да би могла посетити и Тајван претходних дана изазвала је оштре реакције из Пекинга. Јасна порука била је упућена и уочи њеног пута, током телефонског разговора председника Кине и САД, када је кинески лидер Си Ђинпинг поручио америчком председнику Џозефу Бајдену да се „игра ватром” по питању Тајвана.
Обуздавање Кине
Према речима Борислава Коркоделовића, Ненси Пелоси је доста тајанствена по питању тога да ли ће у своју азијску турнеју укључити и острво које Кина сматра делом своје територије. Она је, каже, позната по томе да нема конструктиван став према Пекингу и не би јој тешко пало да посети Тајван.
„Пелосијева је дуго у политици и увек је имала улогу некога ко иритира званични Пекинг, па је рецимо била веома гласна у време збивања на Тјенанмену 1989. године. Пре тога је, као локална политичарка у Лос Анђелесу била под утицајем лобистичких група исељеника из Народне Републике Кине, углавном противника социјалистичког система у Кини са везама на Тајвану, који су се одлучно противили сједињавању матичне државе и Тајвана на принципу „једна земља, два система“. Она је заступала интересе таквих групација“, истиче некадашњи спољнополитички уредник у Танјугу.
У прилог евентуалној одлуци да Ненси Пелоси посети Тајван иду, како каже, и веома запаљиви односи унутар самог Конгреса, што се такође рефлектује на тајванско питање.
„Републиканска странка је, на пример, са подршке Ненси Пелоси у вези њене политике према Тајвану прешла у својеврстан притисак да она мора да иде на Тајван. Али, ипак треба имати на уму да је она у априлу, под великим притиском Пекинга, одустала од тада најављене посете Тајвану, са објашњењем да је заражена ковидом. Зато верујем да ће и сада наћи неки изговор да се посета не реализује, будући да је Кина послала озбиљна упозорења и јасно ставила до знања да неће седети скрштених руку уколико до посете дође“, сматра Коркоделовић.
Такође, додаје наш саговорник, приметна је и извесна промена у кинеским медијима након разговора Бајдена и Сија, па су коментари позитивнији и оптимистичнији у односу на само дан раније када је, како каже, кинеска штампа обиловала оштрим коментарима поводом могуће посете Пелосијеве Тајвану:
Председница Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси
© AP Photo / J. Scott Applewhite
„Оцењује се да је сада на председнику Бајдену да се држи онога што је у том телефонском разговору рекао, а казао је да се неће мењати политика поштовања једне Кине и да ће се Вашингтон држати обавеза које је преузео потписујући три билатерална документа о односима са Кином седамдесетих и почетком осамдесетих година, где је јасно прецизирано да је Тајван у надлежности Народне Републике Кине“.
Међутим, истиче Коркоделовић, кинески аналитичари такође уочавају да после свих досадашњих доста помирљивих, чак конструктивних разговора Бајдена и Сија, проблеми настају онда када оно што је договорено на највишем нивоу треба да се спроведе у дело.
„Треба имати на уму да у Америци постоје дубоке поделе и то не само између републиканаца и демократа, већ и између Беле куће и самог Конгреса, који инсистира на томе да сачува прерогативе које има у области спољне политике и да председник ту не сме да се меша. Зато се и дошло у ситуацију да Бајден, коментаришући евентуални пут Пелосијеве у Тајван, каже да америчке оружане снаге сматрају да то није мудар потез, да би се само неколико дана касније испоставило да америчка адмнистрација ипак ради на обезбеђивању таквог евентуалног пута и да у близину Тајванског мореуза шаље додатне ратне бродове и војне авионе“, наводи новинар.
Јачање савезништава
Према Коркоделовићевим речима, без обзира на то да ли ће Пелосијева посетити Тајван или не, чињеница је да иза њене азијске турнеје стоји намера да се ојачају савезништва САД са државама у том делу света, јер политика председника Бајдена и Демократске странке представља одлучан отклон од политике претходног америчког председника.
„Доналд Трамп је са крилатицом „Америка на првом месту“ заговарао да САД пре свега треба да брину о сопственим интересима, чиме је умногоме оставио сумњу код бројних савезника у то да ли је Америка њихов поуздан партнер. Сада Бајден инсистира на томе да САД то јесу и иде на оживљавање војних савеза са Аустралијом, Новим Зеландом и Великом Британијом на том индо-пацифичком простору, настоји да удахне живот новим форумима попут Квадра и Аукуса, а ту је и нови економски индо-пацифички форум који је недавно прокламовао у Токију. Дакле, генерално се иде на оживљавање тих веза јер се има утисак да је то једини начин да Кина буде обуздана”, појашњава Коркоделовић.
Са друге стране, примећује наш саговорник, економске прилике у самим Сјединјеним Државама су све теже, а расни односи све затегнутији.
„Америка не само да губи супремацију у свету, већ и на унутрашњем плану запада у све веће проблеме. Како ствари сада стоје Демократска странка је у дефанзиви, са инфлацијом незабележеном последњих деценија, са дугом који стално расте и америчком привредом која се увелико издржава непрестаним штампањем долара. У том смислу би сваки спољнополитички успех, попут рецимо „тријумфалне” посете Ненси Пелоси Тајвану, био прилика да се мало затоме те приче о неприликама код куће и да велики подстицај за демократе који лоше стоје пред новембарске изборе за Конгрес”, наводи новинар.
„Оса човечанства“ се помера
У сваком случају, примећује саговорник Спутњика, ми ћемо и у наредним годинама бити сведоци све већег броја оваквих покушаја Вашингтона да обуздају Кину, јер се „оса човечанства“ помера на исток.
„Кина и Русија, а у све већој мери и друге азијске државе попут Ирана и Турске, постају стварне локомотиве привредног, културног и социјалног прогреса у свету. Кина, заједно са Русијом, представља иницијатора интеграција које обједињавању тај источни свет и стварају мултиполарност у међународним односима, па је САД и перципирају као главни проблем који треба обуздати“, закључује Борислав Коркоделовић.
