Кукуруз вапи за кишом, али биће и за извоз
© Tanjug / JAROSLAV PAP
Пратите нас
Суша опет узима данак произвођачима кукуруза који сада више гледају у временску прогнозу него у њиву. Ако наредних дана буде добре кише Млађа Игњатовић из Мачве каже за Спутњик да би се могао надати роду на нивоу прошлогодишњег од шест тона по хектару. А то значи да ћемо, упркос суши, као и лане, имати и за извоз.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Управо шест тона по хектару је био и просечан прошлогодишњи род кукуруза у Србији, када смо такође кубурили са сушом. Прогнозе за ову годину су незахвалне, сматра секретар Удружења за биљну производњу Привредне коморе Србије, Александар Богуновић.
Чека се киша
„Оно што је за нас важно је да ми производимо значајне вишкове житарица. Највероватније ће бити бар милиона тона вишка. Тешко је сад крајем јула дати било какву прогнозу јер је важно хоће ли данас-сутра пасти киша, какав ће бити август. За сада је према извештајима једино средњи Банат у критичној ситуацији што се тиче падавина и приноса“, каже он за Спутњик.
Богуновић каже да је ове године било и мање површинске влаге у односу на прошлу па отуда и претпоставке су да би принос могао да буде 30 одсто мањи.
Он подсећа да смо прошле године произвели шест милиона тона кукуруза који је један од наших најзначајнијих извозних производа.
Србија је четврти извозник кукуруза у Европи и биће га за извоз и ове године само је питање у којој количини
Четврти извозник
Од свих пољопривредно-прехрамбених производа највећу извозну зараду имамо управо од продаје кукуруза и четврти смо његов извозник у Европи. У овој години смо до сада извезли нешто више од милион тона, каже наш саговорник, уз напомену да имамо још 800.000 тона залиха.
Зато он не сумња да ћемо и ове године имати вишкове за извоз, једино је питање у којој количини. А то ће, како каже, зависити управо од временских услова што је, истиче он, најгора варијанта, јер значи да нам је слаба примена агротехнике.
Без кише у слабој кондицији
То је и оцена Игњатовића, агронома који на 15 хектара обрадивог земљишта у Мачви са кога је и његов отац постизао рекорде у производњи више култура, између осталог бави и производњом кукуруза на пет хектара.
На питање у каквој је тренутно кондицији кукуруз наш саговорник каже да болује, да се много потпалио, свила је већ црна, а наливање зрна проблематично. Ако не буде кише он тврди да ће род да подбаци 50 одсто.
Пошто су Мачвани и велики сточари на неким парцелама где је лошији квалитет земљишта је, каже, већ почело брање како би се стабљике искористиле за силажу .
„Ако се настави суша биће зрење и жетва кукуруза сигурно и раније, за месец дана. Рани хибриди ће средином септембра кренути да се беру. Значи за неких месец и по максимално. Прошле године је исто био умањен род. Прошле године сам по хектару имао око шест тона. Ако буде било кише у фази пуњења, наливања зрна, онда род може да буде на нивоу прошле године“, оценио је Игњатовић.
Ипак, као и Богуновић, сматра да је то сада тешко проценити.
Ако у августу буде кише, произвођачи кукуруза се надају роду на прошлогодишњем нивоу
© Tanjug / Јарослав Пап
Као пре три деценије
Овај агроном је критички приметио да имамо институте и знање, а да ништа нисмо променили у приступу послу и да примењујемо технологију као и пре 20-30 година. У сусрет климатским променама ми морамо да мењамо технологију производње, изричит је наш саговорник. Он, при том, не мисли да је у овој ситуацији спас само у наводњавању.
„Наводњавање даје резултате само уколико се истовремену уноси и хумус, односно стајњак преживара, иначе би наводњавање без хумуса имало штетне последице. Заговорник сам тога да не треба наводњавати по сваку цену, јер су нам земљишта ионако испоштена, без хумуса и наводњавањем ће само доћи до његовог испирања. Можда бисмо у једној години добили добре резултате, али после тога само осиримашено земљиште“, тврди овај стручњак.
Он, при том, додаје да не чинимо оно што бисмо могли да бисмо смањили последице суше, а што раде развијене пољопривредне земље на западу, попут Холандије, Белгије, Данске. Прибегавају, како објашњава, покровним усевима. Одмах после скидања житарице сеју неки покровни усев, попут појединих махунарки или било чега другог да се њиве зазелене. Тако се спречава испаравање воде,а земљиште обогаћује хумусом.
По оцени директора Продуктне берзе Нови Сад, Милоша Јањића, Србија, упркос суши, није угрожена када је реч о житарицама. Иако се очекује мањи принос него прошле године, по његовој оцени имаћемо довољно кукуруза, сунцокрета и соје за сопствене потребе, али и за извоз, само је питање у којим количинама.
