Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Новина већ од септембра: Ђаци ће на екскурзијама обилазити и велика српска стратишта

© Sputnik / Ненад ЗорићЈасеновац
Јасеновац - Sputnik Србија, 1920, 30.07.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Иницијатива Музеја жртава геноцида да се обиласци места страдања Срба у Другом светском рату уврсте у програм рекреативне наставе и ђачких екскурзија прихваћена је и могла би да буде реализована већ од септембра. Деци нисмо у довољној мери приближили национални идентитет, страдање и искуство геноцида, ево прилике да то исправимо.
Ово за Спутњик каже директор Музеја жртава генцида Дејан Ристић и додаје:
„Сада је на Министарству да школама пренесе ову иницијативу. Биће посебно занимљиво видети на који начин ће школе и родитељи реаговати, верујем да ћемо полако ући у циклус редовних обилазака одговарајућих локалитета и на територији Србије и на подурчју бивше државе, али и Европе".
Он каже да смо, уз част изузецима, пре свега као родитељи направили озбиљан пропуст у претходним деценијама, те да је упознавање деце, пре свега са местима страдања Срба, али и других народа у Другом светском рату, неопходно.
„Нисмо у довољној мери приближили деци националну повесницу српског народа, нисмо у довољној мери приближили све оно што чини сопствени национални идентитет, а у оквиру њега и тај страдалнички моменат из периода Другог светског рата“.
Међутим, вест да су министар просвете Бранко Ружић и његов тим прихватили иницијативу отворила је полемику у јавности, у медијима се ређају анкете са ђацима, родитељима, наставницима и професорима који дају свој суд о овој важној теми.
© Фото : pixabayОбиласци места страдања Срба у Другом светском рату улазе у програм рекреативне наставе и ђачких екскурзија
екскурзија - Sputnik Србија, 1920, 29.07.2022
Обиласци места страдања Срба у Другом светском рату улазе у програм рекреативне наставе и ђачких екскурзија

Благи отпор код наставника историје

Благи отпор примећен је код професора историје који сматрају да је посета највећем стратишту српског, али и јеврејског и ромског народа на овим просторима, Спомен – подручју Јасеновац у Републици Хрватској, небезбедна.
Милан Гулић из Института за савремену историју је један од ретких историчара који већ годинама говори о потреби да деца посете стратишта из Другог светског рата, да макар, када путују ка западу, посете Јасеновац.
Он каже да бригу за безбедност због посете Јасенову треба разумети, али да то питање не мора и не сме да се испречи испред иницијативе Музеја жртава геноцида.
"Обиласке места страдања обавезно треба уврстити у програм екскурзија, а не треба заборавити да се део система усташких логора за масовно истребљење налази и на територији Републике Српске. Доња Градина је интегрални део тог Спомен-подручја, она ће довољно осликати размере страдања српског народа у Другом светском рату".
Није циљ подгревање мржње
Гулиић додаје да је важно истаћи да циљ упознавања деце се страдалничком историјом и геноцидом није да се подгрева мржња:
"Важно је се одгајају генерације које ће бити довољно свесне шта се на овим просторима дешавало у скоријем временском периоду, односно током 20 века, то знање до сада на екскурзијама нису могли да употпуне“, истиче Гулић.
© Sputnik / Лола Ђорђевић Топовске шупе у Београду, место на коме су стрaдaли Jeврejи, Роми и Срби
Град Бeoгрaд ћe прoстoр нa Aутoкoмaнди дo крaja гoдинe прoглaсити jaвним и нa њeму изгрaдити Мeмoриjaлни цeнтaр. Tимe ћe бити испрaвљeнa вeликa грешка, простор на коме су стрaдaли Jeврejи, Роми и Срби, прe пeтнaeстaк гoдинa прoдaт је зa изгрaдњу тржнoг цeнтрa. - Sputnik Србија, 1920, 29.07.2022
Топовске шупе у Београду, место на коме су стрaдaли Jeврejи, Роми и Срби
Ристић каже да су та установа и Министарство просвете, науке и технолошког развоја још прошле године потписали протокол о сарадњи који дефинише програм заједничких активности на јачању културе сећања кроз просветни систем.
Стручњаци Музеја уз подршку Министарства реализују бројне образовне програме у основним и средњим школама, али и на факултетима. Њихове стручњаке ангажују и научни институти, а реч је о читавом спектру активности.
„Пре свега то су бројни образовни програми прилагођени узрасту деце, програми намењени ученицима, али и наставницима основних и средњих школа, као и студентима и професорима факултета широм Србије. Само прошле године организовали смо више од 150 образовних програма. То су предавања, трибине, радионице, пројекције документарних и документарно – играних филмова након којих следи разговор, али и посета одговарајућим локалитетима у њиховом крају, где ђаке и наставнике дочекују наши стручњаци“, каже Ристић.
Он додаје да се запослени у Музеју труде да обиђу сваку стопу Србије, кренули су од школа на Косову и Метохији и преко Власотинца, Врања, Бујановца, Владичиног Хана и Сурдулице стигли до Суботице.
Реакције су, каже, изузетно позитивне, деца су жељна знања, па се често дешава да одмах након посете уследи позив стручњацима Музеја жртава геноцида да поново дођу. Највећи број школа посетили су више пута.
© wikipedia/Muzej Istorije JugoslavijeУсташе спровoде децу и жене са Козаре
Усташе спровoде децу и жене са Козаре  - Sputnik Србија, 1920, 29.07.2022
Усташе спровoде децу и жене са Козаре

Деца уче о злочинима и геноциду

Уводна тема је Други светски рат на територији Југославије, затим појам геноцида, разлучивање ратног злочина, злочина против човечности и злочина геноцида. Потом деца уче о масовним злочинима над цивилима на територији Југославије и окупиране Србије у Другом светском рату, местима попут Драгинца, Краљева и Крагујевца.
„На сваком образовном програму присутни су и разговори на тему Јасеновца, Јадовна, Пага, Госпића, Сиска, Јастебарског, најмонструознијих, најбруталнијих губилишта припадника српског, али и ромског, јеврејског и других народа на територији Независне државе Хрватске. Посебна пажња се посвећује знању младих када је реч и томе шта је заправо била НДХ и да су на њеној територији спроведен геноцид над три народа, пре свега над српским, да је спроведен на читавој територији НДХ, да га је организовала и спровела држава“.
Стручњаци Музеја прошли су посебне едукације за бављење овом темом, а шта са наставницима који ће, ако иницијатива Музеја о екскурзијама буде усвојена, морати такво знање да преносе деци?

Потребни тренинзи и за наставнике

Милан Гулић каже да професоре треба мотивисати за одласке на овако специфичне екскурзије, те да је свакако неопходно развијати тренинге за наставнике.
„Потребна је обука о томе како се изучава геноцид, односно како се изучава Холокауст, па са се према тој стриктној матрици, професори, а преко њих и ђаци, заинтересују да се у склопу екскурзија уз културно-историјске споменике из Средњег века или нешто познијег периода нађу и важни локалитети који се тичу модерне историје. Ту су и локалитети надомак наших школа, логор на Бањици и Комплекс Старог сајмишта, логор Црвени Крст у Нишу, стратиште у Јајинцима и многа друга, али изван граница Србије“, каже Гулић.
Иако према правилнику о извођењу рекреативне наставе само средњошколци могу у иностранство, седмаци и осмаци могу да отпутују на излет или екскурзију у Републику Српску.
Часне сестре са усташама у логору Стара градишка 1942. године - Sputnik Србија, 1920, 25.07.2022
РЕГИОН
Неће се зауставити: Хрватски бискупи баш данас перу дечје логоре - коначан циљ је застрашујући
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала