https://sputnikportal.rs/20220731/bela-knjiga-zanata-koji-nestaju-niko-nece-u-zidare-a-uvozimo-ih-iz-bangladesa-1140537680.html

Бела књига заната који нестају: Нико неће у зидаре, а увозимо их из Бангладеша

Бела књига заната који нестају: Нико неће у зидаре, а увозимо их из Бангладеша

Sputnik Србија

Због измирања заната у Србији Форум средњих стручних школа тражи од Министарства просвете да формира белу књигу занимања која је потребно спасити, али и... 31.07.2022, Sputnik Србија

2022-07-31T20:39+0200

2022-07-31T20:39+0200

2022-07-31T20:39+0200

србија

србија – друштво

образовање

пољопривреда

средњошколци

грађевинарство

милорад антић

милош благојевић

занат

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/16/1138930532_0:281:3071:2008_1920x0_80_0_0_c469f8667431da4aa9e84b6cae3aa1b1.jpg

На смеру за обућара у Београду уписан је само један ученик, кажу у Форуму средњих стручних школа и истичу да су подаци о овогодишњем упису фрапантни.За техничког дизајнера коже пријавило се свега девет ученика, гасе се и занимања у бордарству, а наручито су забрињавајуће промене у грађевинској струци, зидара, тесара и армирача више нема ни у понуди на листи жеља."Министарство и директори школа су укинули занимања која су преко потребна привреди, држави, а то су зидар, тесар и армирач, јер права јагма влада за тим пословимаа. Ситуација постаје забрињавајућа, мораћемо да научимо стране језике да би могли да доведемо мајстора у кућу да нам поправи било који апарат, па чак и да молерише, то ће морати да уради неко из Бангладеша, Пакистана или из Индије", каже председник Форума Милорад Антић.Измиру занати, подстицаја државе немаОн додаје да је грађевинско тржиште затрпано странцима који раде код нас, а нико се, каже не запита зашто. Истиче да је неопходно да се уради анализа потреба Србије за техничарима, а посебно за трогодишњим занатима."Зашто нема предлога макар за занате који су дефицитарни да ти млади људи отворе своју фирму или занатску радњу уз повластице, бенефите које би држава дала. То су занати који полако, али сигурно изумиру, било да је реч о електричару, сервисеру беле технике, зидару, тесару или човеку који ручно производи бомбоне и ратлук", каже Антић и додаје да је потребно направити озбиљну анализу овогодишњег уписа.Помоћник министра за средње образовање и васпитање, Милош Благојевић, одговарајући на ове оптужбе пре свега каже да, ако би се угасило занимање, Министарство би морало да га избаци из наставних планова и програма, а то није случај.Свет се мења, па тако и потреба за одређеним пословима. Ципеле се мењају чешће него пре 20 година и купују нове, то је разлог зашто у Београду нема деце на смеру обућар, али их још увек има у Књажевцу Новом Пазару и Белој Паланци.Грађевинска занимања - три у једанКада је реч о грађевинском сектору, објашњава да угашена занимања и даље постоје, али су доживела одређене промене.Он додаје и важну чињеницу, за ова занимања грађевинске струке млади се у већини случајева обучавају углавном кроз сам рад, у традицији је да мајстори имају шегрте.Зато онај ко је у пракси научио да ради може да стекне одређене квалификације и добије сертификат кроз процес који је Министарство развило са делегацијом Европске уније. Овај систем функционише у последњих неколико година. Постоји непосредна сарадња између привреде, школа и стручњака из различитих области."Они седе у секторским већима која предлажу и усмеравају доношење стандарда квалификација, Савет усваја стандарде, а након тога се обраћамо Заводу за унапређење образовања и васпитања који формира предлог програма наставе и учења који онда иде на мишљење Савета за средње стручно образовање и Националног просветног савета. Ту су такође представници одређених области који дају мишљење о програмима, тек након тога их министар потписује", каже Благојевић и додаје да је систем успостављен са формирањем Агенције за квалификације.Реч је заправо о усклађивању нашег оквира квалификација са европским, систему који одређује које квалификације ученик треба да стекне на одређеном нивоу школовања."Европска делегација нам не говори шта треба да имамо у систему образовања, ослушкујемо искључиво наше потребе", објашњава помоћник министра.Нико неће у виноградареПосебне примедбе Форум средњих стручних школа има на занимања у пољопривреди, јер сматра да је то наша најважнија грана развоја.„Смер пољопривредни техничар у школи у Барајеву уписало је свега пет ученика, руководилац пољопривредне механизације само један ученик, то је аларм", сматра Анић.Благојевић каже да и у пољопривредним школама има врло тражених занимања, као што су ветеринарски и пољопривредни техничар, али да у већини школа клупе нису попуњене."Имамо уведена и нова занимања, као што је виноградар - винар. Деца смер такође слабо уписују, а проценили смо да ће бити један од траженијих, пошто се код нас та грана све више развија. Имамо техничара за биотехнологију, техничара пољопривредне технике, хортикултуре, прерађивача млека, велики је број занимања у понуди која се односе на пољопривреду, међутим, поред тога што је држава препознала значај, изградила велики број пољопривредних школа са домовима ученика, одељења нису пуна".Благојевић на крају разговора за Спутњик каже да је потребно урадити анализу, да ли се са капацитетима ових школа отишло предалеко или ученици не схватају значај образовања у пољопривреди.Оба наша саговорника кажу да је евидентно да, какву год стратегију држава урадила, децу све више привлаче занимања везана за ИТ сектор, која им неретко одређју и даље школовање. Реч је о профитабилној индустрији по чијем је квалитету кадра Србија позната у свету.

2022

Вести

sr_RS

средљошколско образовање, занати, гашење заната, србија, пољопривредне школе,