- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Тигар од папира и играње ватром: Зашто Ненси Пелоси провоцира Кину посетом Тајвану?

© AP Photo / UncreditedНенси Пелоси
Ненси Пелоси - Sputnik Србија, 1920, 02.08.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Рат Америке и Кине поводом Тајвана, који се засад води само речима, букти све жешће. И стигао је на опасну раскрсницу на каквој до сада још није био: или ће Америка попустити, или ће Кина морати да спроведе у дело своје претње. Од путних планова једне корумпиране старице можда зависи судбина читавог света.
Ненси Пелоси, 82-годишња председница Представничког дома америчког Конгреса, чије се богатство увећавало с растом њеног утицаја у Демократској партији и сада износи више од 114 милиона долара, у недељу је пошла на турнеју по Индо-Пацифику која „укључује посете Сингапуру, Малезији, Јужној Кореји и Јапану“.

Несмотрени Бајден

Но, није због тога она изазвала међународну пажњу и стрепње, већ због посете која није укључена у споменути низ. Што не значи и да је из њега дефинитивно искључена.
Да ће Пелоси успут посетити и Тајван најпре су незванично најавили „Фајненшел тајмс“ и „Политико“, а онда су ове незваничне најаве неформално потврдили и председник САД Џо Бајден и сама Ненси Пелоси.
„Војска мисли да то није добра идеја у овом тренутку“, открио је Бајден – „несмотрено“, оцениће „Вашингтон пост“ – да би Пелоси потом појаснила да војска „брине да би Кинези могли да сруше авион“ с њеном делегацијом. И још је провокативно напоменула: „За нас је важно да искажемо подршку Тајвану.“

Црвене линије

Ова ненајављено-најављена посета Ненси Пелоси – након њене претходне најављене посете која је у априлу отказана јер је добила ковид – изазвала је озбиљну реакцију Кине. Утолико озбиљнију што је Американцима сасвим недавно саопштено где се налазе кинеске црвене линије, поред осталог, баш у вези са Тајваном. Учинио је то на самиту Г20 у Индонезији кинески шеф дипломатије Ванг Ји током пет сати разговора с државним секретаром Ентонијем Блинкеном, упозоривши га да ће им односи „упасти у ћорсокак“ ако буду тестирали црвену линију око Тајвана – а Американци су ипак одлучили да то учине.
Колумниста „Вашингтон поста“ Џош Рогин, позивајући се на своје дипломатске изворе, уочи поласка Ненси Пелоси пут Азије најавио је да ће је тај пут уистину одвести и на Тајван, а открио је и да „Бајденова администрација и војска САД припремају подршку том путовању“. Док ће магазин „Тајм“ томе додати да ће за обезбеђење њеног лета бити употребљени и авијација и морнарица и сви остали пратећи системи Пентагона.
Те је стога савршено очигледно зашто је коментатор кинеског „Глобал тајмса“ Ху Сиђин припретио: „Ако амерички ловци буду у пратњи авиона Пелосијеве, то је инвазија. Кинеска армија има право да присилно отера и њен авион и америчке ловце, па и тако што ће испалити хице упозорења... А ако то не буде довољно, онда их оборите.“
„Спремни за рат!“, поручила је и 80. армија Народноослободилачке армије Кине на свом званичном каналу на друштвеној мрежи Веибо, и у таквој су атмосфери председници САД и Кине, Џо Бајден и Си Ђинпинг, телефоном разговарали два сата и 17 минута.
Најважнија кинеска порука упозорења објављена је у необично оштром саопштењу из Пекинга у коме су цитиране Сијеве речи: „Више од милијарду и 400 милиона Кинеза спремно је да одлучно брани национални суверенитет и територијални интегритет Кине... Ко се игра с ватром, од ватре ће и настрадати. Надам се да америчка страна ово јасно разуме.“

Ратно хушкање

Са америчке стране, међутим, уместо разума – додатно ратно хушкање, у чему две америчке партије постижу редак консензус.
Бивши државни секретар и директор ЦИА-е Мајк Помпео, тако, подржао је одлазак Ненси Пелоси на Тајван уз застрашујући став да би одустајање, безмало, било капитулација: „Бајденова администрација исказала би веома опасну слабост ако би се повиновала Комунистичкој партији Кине. Ми нисмо ничија сателитска држава. Ово је питање за две суверене нације – Америку и Тајван.“
„Пелоси мора да оде на Тајван“, захтевао и конзервативни (антитрамповски) магазин „Нешенел ривју“ у уредничком коментару. А сенаторка Марша Блекбурн указаће злокобно и да су „кинески државни медији предложили да авион Ненси Пелоси буде срушен ако буде путовала на Тајван. То би била директна објава рата. САД не прихватају спољнополитичке захтеве комунистичке Кине или било ког другог ратоборног силеџије.“
„Једна једина варница може да запали ову експлозивну ситуацију у кризу која ескалира до војног сукоба“, опомиње „Њујорк тајмс“, само наизглед мирољубиво, јер у наставку препоручује репризу украјинског сценарија: „САД треба да убрзају испоруке оружја и одобре продају додатних количина како би ојачали способност Тајвана да се одбрани.“
Што ће рећи да је најразумније зазвучао бивши председник САД Доналд Трамп, који је поручио:
„Зашто се Ненси Пелоси меша у односе Кине и Тајвана осим да би направила проблеме и још новца, могуће, уз инсајдерско трговање и информације за њеног преварантског мужа. Све што она додирне претвори се у хаос и невоље, и кинеска збрка је последње у шта би она требало да се меша – она ће је само још додатно погоршати. Луда Ненси само се убацује и изазива велики сукоб и мржњу. Она је таква невоља!“
ЦНН је у понедељак, 1. августа, најавио да та невоља стиже на Тајван.
А „Глобал тајмс“ поручује: „Немојте да кажете да вас нисмо упозорили.“ И прогнозира да ће „Тајвански мореуз бити место на коме ће САД коначно показати своје право лице тигра од папира“.

Провокације из Вашингтона

Како ће Америка одреаговати на упозорења из Кине? Зашто Ненси Пелоси провоцира Пекинг? И да ли сукоб две водеће економије света ипак може да буде избегнут?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали дипломата Зоран Миливојевић и др Александар Митић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду и оснивач Центра за стратешке алтернативе.
„Ситуација је веома напета већ извесно време, будући да су у последњих неколико месеци Сједињене Државе интензивирале своја настојања да провоцирају Кину. А посета Ненси Пелоси утолико је провокативнија што је она трећи највиши функционер власти у Вашинтону те стога њена путовања морају да буду обезбеђена и војном пратњом,“ указује Александар Митић. „Кинези су им поручили – немојте рећи да вас нисмо упозорили. То је изузетно озбиљна порука, имајући у виду да је иста формулација употребљена и 1952. уочи сукоба на граници са Индијом, и 1979. приликом сукоба с Вијетнамом.“
„Посетом Ненси Пелоси Тајвану доводи се у питање оно што је основа кинеско-америчких односа, а то је политика једне Кине, односно, доводи се у питање њен суверенитет и територијални интегритет. Притом, на Тајвану се инсистира зато што је управо ту и најснажнија позиција коју Америка има за свој покушај урушавања Кине,“ објашњава Зоран Миливојевић.

Украјински сценарио

„Америка наставља да оружјем снабдева Тајван, а признала је и да су њени војни инструктори присутни на острву и да обучавају тајванску војску“, коментарише Александар Митић посете бивших америчких безбедносних званичника Тајвану које су нарочито учестале у последњим месецима када су тамо, једни за другима, боравили пензионисани адмирал Мајк Мален, бивши начелник Генералштаба америчке војске, Мишел Флoрној, подсекретарка за политику одбране у Обаминој администрацији, Мајк Помпео, бивши директор ЦИА-е, Марк Еспер, бивши шеф Пентагона...
„Истовремено“, додаје Митић, „САД гурају и европске државе у конфронтацију с Кином. Литванија је у томе испредњачила отварањем дипломатског представништва Тајвана, а тамо су учестало почеле да одлазе и делегације Европске уније. Када сагледају све ове потезе заједно, Кинези тумаче да Американци, поводом Тајвана, покушавају да ураде исто оно што су урадили са Украјином у односу на Русију. У прилог том тумачењу иде и формирање АУКУС-а, као и нови Стратешки концепт НАТО-а у коме је Кина, по први пут, званично дефинисана као системски изазов.“
Те се управо зато, закључује Зоран Миливојевић, „као и у Украјини, и на Тајвану сада 'ломи' светски поредак... Америка сматра Кину за свог главног спољнополитичког ривала, док је, с друге стране, управо из тог разлога, као и због улоге Кине у успостављању новог, мултиполарног међународног поретка, Пекингу сад и више него раније потребно да потврди свој суверенитет и територијални интегритет. Зато је сад ситуација нарочито опасна. И утолико је опаснија што се Америка налази у слободном паду а то не жели да прихвати, те зато нема добру излазну стратегију из ситуације у којој се налази.“
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала