https://sputnikportal.rs/20220806/nemci-postavili-novi-uslov-za-uvoz-srpske-sljive-1140786190.html
Немци поставили нови услов за увоз српске шљиве
Немци поставили нови услов за увоз српске шљиве
Sputnik Србија
Суша није поштедела ни шљиву - српско национално воће. Ипак, више од рода, произвођаче ове године брине цена, али и нови услов постављен са немачког тржишта. 06.08.2022, Sputnik Србија
2022-08-06T16:20+0200
2022-08-06T16:20+0200
2022-08-06T16:20+0200
економија
економија
србија
србија – економија
туризам и трговина
шљива
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111978/77/1119787734_0:103:1921:1183_1920x0_80_0_0_edb9d148fe167b4ae745a9183ebc474d.jpg
Упркос суши и све чешће редукованој заштити због уштеде, шљивици су се солидно окитили, али 40 динара за прву класу шљиве ове године тешко да покрива и трошкове репроматеријала.На рачун иде и дневница за бераче, у просеку, 3.500 динара. Пут до европског тржишта је, уз испуњавање „Глобал гап стандарда“, једноставнији него до руског купца услед украјинске кризе, али ове године Немци желе шљиву у малим картонским паковањима уместо гајби.Зоран Максимовић из села Чумић каже да се исплати, али да захтеви за мањим паковањем отежава посао.Извози се највише стенлеј сорта која стиже на брање. Чачанска родна и лепотица су махом обране, на реду су италијанске и нешто касније сорте. Осим скупог транспорта до иностраних маркета, на путу шљиве стоји и чињеница да се последњих година траже крупнији плодови, што је тешко постићи у сушним годинама. Научници, истовремено, раде на новим сортама.Иван Глишић са Пољопривредног факултета у Чачку наводи да се од доминантно нових сорти шире „чачанска нада“ са Института за воћарство, а од страних „гросе фелиција“.Традиционална подела на конзумне и плодове за прераду пада у воду пред мршавом откупном ценом. У једначини са више непознатих, извесно је једино да спаковани у теглице и флаше сви плодови више вреде.Горан Гачић из Чумића наводи да су се произвођачи шљиве из тог села основали задругу како би је „ставили у флашу“.„Сад смо на почетку. Прошле године смо од Министарства добили средства за опрему, полако крећемо у производњу“, каже Гачић.За суву шљиву се интересују купци од истока до запада, а простора има и на домаћем тржишту.Зоран и Душан Максимовић из истог села указују на то пролази и мекша, оштећена шљива.Напослетку, остају коштице. Примера ради, на двадесет вагона шљиве, два су пуна отпада на који се може грејати.„Исти је принцип као за пелет само да се промени улаз, јер је коштица мало крупнија од пелета да се убаци у котао“, објашњава Момчило Вујовић из Котраже, преноси РТС.
https://sputnikportal.rs/20211120/otkrivamo-tajnu-vrhunske-srpske-rakije-cetiri-stvari-neophodne-za-njeno-velicanstvo--sljivovicu-1131729932.html
https://sputnikportal.rs/20210912/sta-se-desava-u-organizmu-ako-svakog-dana-pojedete-12-sljiva-1129760186.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
економија, србија, србија – економија, туризам и трговина, шљива
економија, србија, србија – економија, туризам и трговина, шљива
Немци поставили нови услов за увоз српске шљиве
Суша није поштедела ни шљиву - српско национално воће. Ипак, више од рода, произвођаче ове године брине цена, али и нови услов постављен са немачког тржишта.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Упркос суши и све чешће редукованој заштити због уштеде, шљивици су се солидно окитили, али 40 динара за прву класу шљиве ове године тешко да покрива и трошкове репроматеријала.
На рачун иде и дневница за бераче, у просеку, 3.500 динара. Пут до европског тржишта је, уз испуњавање „Глобал гап стандарда“, једноставнији него до руског купца услед украјинске кризе, али ове године Немци желе шљиву у малим картонским паковањима уместо гајби.
Зоран Максимовић из села Чумић каже да се исплати, али да захтеви за мањим паковањем отежава посао.
„Четрдесет до четрдесет пет надница нам оде за камион како бисмо све спаковали по килограм и два“, додаје Максимовић.
Извози се највише стенлеј сорта која стиже на брање. Чачанска родна и лепотица су махом обране, на реду су италијанске и нешто касније сорте. Осим скупог транспорта до иностраних маркета, на путу шљиве стоји и чињеница да се последњих година траже крупнији плодови, што је тешко постићи у сушним годинама. Научници, истовремено, раде на новим сортама.
Иван Глишић са Пољопривредног факултета у Чачку наводи да се од доминантно нових сорти шире „чачанска нада“ са Института за воћарство, а од страних „гросе фелиција“.
„Али морамо рећи да се старе сорте задржавају и све више враћају“, истиче Глишић.
Традиционална подела на конзумне и плодове за прераду пада у воду пред мршавом откупном ценом. У једначини са више непознатих, извесно је једино да спаковани у теглице и флаше сви плодови више вреде.
Горан Гачић из Чумића наводи да су се произвођачи шљиве из тог села основали задругу како би је „ставили у флашу“.
„Сад смо на почетку. Прошле године смо од Министарства добили средства за опрему, полако крећемо у производњу“, каже Гачић.
За суву шљиву се интересују купци од истока до запада, а простора има и на домаћем тржишту.
Зоран и Душан Максимовић из истог села указују на то пролази и мекша, оштећена шљива.
„У конзумну мора да иде добра, квалитетна шљива, јер ако је не пошаљемо, купци више неће да дођу код нас“, указују произвођачи.
Напослетку, остају коштице. Примера ради, на двадесет вагона шљиве, два су пуна отпада на који се може грејати.
„Исти је принцип као за пелет само да се промени улаз, јер је коштица мало крупнија од пелета да се убаци у котао“, објашњава Момчило Вујовић из Котраже,
преноси РТС.
