https://sputnikportal.rs/20220807/hoce-li-vasington-pritiskati-beograd-da-zauzme-njegovu-stranu-i-u-krizi-oko-tajvana-video-1140836830.html
Хоће ли Вашингтон притискати Београд да заузме његову страну и у кризи око Тајвана /видео/
Хоће ли Вашингтон притискати Београд да заузме његову страну и у кризи око Тајвана /видео/
Sputnik Србија
Вашингтон неће правити нови притисак на Београд, односно неће тражити да заузме страну у његовом сукобу са Пекингом. Крајњи циљ САД је Србија у НАТО, а и у... 07.08.2022, Sputnik Србија
2022-08-07T22:44+0200
2022-08-07T22:44+0200
2022-08-07T22:44+0200
свет
свет – политика
свет
политика
од четвртка до четвртка
србија – политика
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/07/1140836810_0:0:3078:1731_1920x0_80_0_0_17a2b58894c8c175ad51e42514698c35.jpg
САД преко Тајвана тестирају КинуЈовановић сматра да је посета председнице Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси Тајвану само оголила поделу улога у САД. Њој су амерички председник и министар спољних послова јавно саветовали да не иде али ништа нису предузели да се посета спречи. Истина је да је мање опасно да се она као обични конгресмен појави тамо са америчком заставом него председник САД или шеф Генералштаба.„И то је нека врста тестирања Кине, а Пекинг је тога свестан и одговара појачаним мерама али овог пута са модернијим средствима што брине Америку, јер не зна шта се још све крије иза тога. Сматрам да сада неће доћи до тог одлучујућег момента али да ће упозорење које је Кина упутила овог пута више да да забрине Америку него Јапан. САД ће морати да буду пажљивије или ће на брзину неким блицкригом покушати да извуку Тајван потпуно,” рекао је наш саговорник.Он истиче да је Тајван потребан САД и као плацдарм сукоба са Кином, јер је то нешто као Окинава у односу на Јапан – острво претворено у војни магацин како би Кину могли да онеспособљавају, бар њене источне делове који су и најразвијенији.Сукоб геополитичких интереса у Тихом океануЈовановић подсећа да је Тајван својевремено био представник Кине у Савету безбедности и као такав био је симбол супротстављања комунистичкој опасности на копну, подсећа бивши шеф дипломатије СР Југославије. После Хладног рата и стварања НАТО-а, Америка је почела да размишља о потребама контроле стратегијских места на прелазима Кини, односно Совјетском Савезу. Због тога су, каже наш саговорник, и почели да га окружују са НАТО и земљама Организације централног споразума, а Кина која се појавила на сцени као самостални чинилац, ставила је Американце пред проблем како да то реше.„Покушавали су да направе противтежу са Индијом, али им то није успело, због тога су ставили под свој протекторат побеђени Јапан који није имао куд него да слуша. Бивше територије Јапана и друге земље у Тихом океану претворили у своје базе, а од својих бивших колонија као што су Филипини и Малезија направили су тесно политичко савезништво. Међутим, сада су у новој потреби да Тихи океан и Кину реше на неки други начин. Треба да поставе неколико кључева како би се Кина закључала на континенту, а истовремено да не угрози Америку у Тихом океану где се премешта сукобљавање геополитичких интереса великих сила“, оцењује Јовановић.Тајван плацдарм САД и средство уцене КинеОн каже да је савез АУКУС тек у процесу стварања, а у ствари то представља англосаксонску дружину из Европе и њене чланице свесне су да ма колико је то корисно, умногоме и није, јер их нова унија супротставља остатку света који их баш не воли много.У свему овоме, објашњава наш саговорник, појављује се Тајван којег је Америка до сада држала у резерви за случај да се Кина измигољи – Тајаван постаје плацдарм и средство уцене Пекинга који се показао као директан ривал Вашингтону, односно безбедносна претња.„Кина је на мешање САД одговорила показивањем мишића колико су могли али је сада то већ другачије, јер имају модернија средства. С друге стране, у Пекингу добро виде како се Америка понаша према Русији. Кина је хтела да добије у времену, да се полако развија док не достигне пуну снагу па онда да преговора са те позиције. Међутим, Америка не чека да се то деси, хоће да убрза расплет, свесна да време није на њеној страни, јер Кина брзином муње иде напред,” сматра он.План Вашингтона да се преко Русије обрачуна са КиномНа питање колико је Вашингтону у интересу да поред Украјине отвара нови фронт на истоку, Јовановић каже да не треба да заборавимо да се САД имале проблем са „троуглом“ који је језгро међународних односа. То је још Никсон са Кисинџером схватио и одвојио Кину од Русије и то је била формула која је решавала ствар али се сада дешава нешто друго.„Америка која је свемоћна, необуздана, својим потезима приближила је Русију и Кину у свим областима укључујући и војну и онда су Сједињене Државе изабрале наизглед лакши пут, а то је да из тог троугла избаце Русију тиме што би је увукле у сукоб који би оне бескрајно подржавале и заувек створиле реку мржње између два највећа словенска народа. Али већи циљ од тога била би замисао да се кроз сто година Русија толико економски, психолошки и политички ослаби да ће неизбежно да дође до неких унутрашњих промена које би Русију вратили у амерички загрљај и тада би Америка могла да користи Русију као географски плацдарм за вођење активне политике против Кине,” рекао је он.Подела утицајних зона могуће решењеСада се, додаје Јовановић, показало да то није оствариво, већ да је чак и супротан ефекат – они се приближавају и Америка се нашла у ситуацији да мора да води битку на два фронта што никад није добро ни за једну велику земљу. Због тога ће се САД устручавати да иду даље на оштрије потезе према Кини.
https://sputnikportal.rs/20220730/kineske-investicije-opadaju-na-putu-svile-ali-ne-i-u-srbiji-1140498015.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
свет – политика, свет, политика, од четвртка до четвртка, србија – политика, србија
свет – политика, свет, политика, од четвртка до четвртка, србија – политика, србија
Хоће ли Вашингтон притискати Београд да заузме његову страну и у кризи око Тајвана /видео/
Вашингтон неће правити нови притисак на Београд, односно неће тражити да заузме страну у његовом сукобу са Пекингом. Крајњи циљ САД је Србија у НАТО, а и у Вашингтону су свесни да неће постићи ништа уколико нас отуђе и у томе је наша снага, каже дипломата Владислав Јовановић поводом најновије кризе у односима Вашингтона и Пекинга због Тајвана.
САД преко Тајвана тестирају Кину
Јовановић сматра да је
посета председнице Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси Тајвану само оголила поделу улога у САД. Њој су амерички председник и министар спољних послова јавно саветовали да не иде али ништа нису предузели да се посета спречи. Истина је да је мање опасно да се она као обични конгресмен појави тамо са америчком заставом него председник САД или шеф Генералштаба.
„И то је нека врста тестирања Кине, а Пекинг је тога свестан и одговара појачаним мерама али овог пута са модернијим средствима што брине Америку, јер не зна шта се још све крије иза тога. Сматрам да сада неће доћи до тог одлучујућег момента али да ће упозорење које је Кина упутила овог пута више да да забрине Америку него Јапан. САД ће морати да буду пажљивије или ће на брзину неким блицкригом покушати да извуку Тајван потпуно,” рекао је наш саговорник.
Он истиче да је Тајван потребан САД и као плацдарм сукоба са Кином, јер је то нешто као Окинава у односу на Јапан – острво претворено у војни магацин како би Кину могли да онеспособљавају, бар њене источне делове који су и најразвијенији.
Сукоб геополитичких интереса у Тихом океану
Јовановић подсећа да је Тајван својевремено био представник Кине у Савету безбедности и као такав био је симбол супротстављања комунистичкој опасности на копну, подсећа бивши шеф дипломатије СР Југославије. После Хладног рата и стварања НАТО-а, Америка је почела да размишља о потребама контроле стратегијских места на прелазима Кини, односно Совјетском Савезу. Због тога су, каже наш саговорник, и почели да га окружују са НАТО и земљама Организације централног споразума, а Кина која се појавила на сцени као самостални чинилац, ставила је Американце пред проблем како да то реше.
„Покушавали су да направе противтежу са Индијом, али им то није успело, због тога су ставили под свој протекторат побеђени Јапан који није имао куд него да слуша. Бивше територије Јапана и друге земље у Тихом океану претворили у своје базе, а од својих бивших колонија као што су Филипини и Малезија направили су тесно политичко савезништво. Међутим, сада су у новој потреби да Тихи океан и Кину реше на неки други начин. Треба да поставе неколико кључева како би се Кина закључала на континенту, а истовремено да не угрози Америку у Тихом океану где се премешта сукобљавање геополитичких интереса великих сила“, оцењује Јовановић.
Тајван плацдарм САД и средство уцене Кине
Он каже да је савез АУКУС тек у процесу стварања, а у ствари то представља англосаксонску дружину из Европе и њене чланице свесне су да ма колико је то корисно, умногоме и није, јер их нова унија супротставља остатку света који их баш не воли много.
„ Због тога се и води борба за придобијање земаља као што су Индонезија, Филипини па чак се помиње ту и Вијетнам. Пакистан се у међувремену приволео Кини, а Турска и Иран који су били стожери ЦЕНТО савеза, одједном постају кандидати за БРИКС, што значи да заузимају гард према западу.“
У свему овоме, објашњава наш саговорник, појављује се Тајван којег је Америка до сада држала у резерви за случај да се Кина измигољи – Тајаван постаје плацдарм и средство уцене Пекинга који се показао као директан ривал Вашингтону, односно безбедносна претња.
„Кина је на мешање САД одговорила показивањем мишића колико су могли али је сада то већ другачије, јер имају модернија средства. С друге стране, у Пекингу добро виде како се Америка понаша према Русији. Кина је хтела да добије у времену, да се полако развија док не достигне пуну снагу па онда да преговора са те позиције. Међутим, Америка не чека да се то деси, хоће да убрза расплет, свесна да време није на њеној страни, јер Кина брзином муње иде напред,” сматра он.
План Вашингтона да се преко Русије обрачуна са Кином
На питање колико је Вашингтону у интересу да поред Украјине отвара нови фронт на истоку, Јовановић каже да не треба да заборавимо да се САД имале проблем са „троуглом“ који је језгро међународних односа. То је још Никсон са Кисинџером схватио и одвојио Кину од Русије и то је била формула која је решавала ствар али се сада дешава нешто друго.
„Америка која је свемоћна, необуздана, својим потезима приближила је Русију и Кину у свим областима укључујући и војну и онда су Сједињене Државе изабрале наизглед лакши пут, а то је да из тог троугла избаце Русију тиме што би је увукле у сукоб који би оне бескрајно подржавале и заувек створиле реку мржње између два највећа словенска народа. Али већи циљ од тога била би замисао да се кроз сто година Русија толико економски, психолошки и политички ослаби да ће неизбежно да дође до неких унутрашњих промена које би Русију вратили у амерички загрљај и тада би Америка могла да користи Русију као географски плацдарм за вођење активне политике против Кине,” рекао је он.
Подела утицајних зона могуће решење
Сада се, додаје Јовановић, показало да то није оствариво, већ да је чак и супротан ефекат – они се приближавају и Америка се нашла у ситуацији да мора да води битку на два фронта што никад није добро ни за једну велику земљу. Због тога ће се САД устручавати да иду даље на оштрије потезе према Кини.
„Уместо да се надмеће, Америка би због своје повезаности са Кином могла да пронађе споразум са Москвом и Пекингом, неку врсту поделе утицајних зона, што је рецепт великих сила кроз историју“, закључује бивши дипломата.
