https://sputnikportal.rs/20220807/odmor-u-zabacenim-selima-sve-vise-turista-na-sjeveru-crne-gore-foto-1140778371.html
Одмор у забаченим селима: Све више туриста на сјеверу Црне Горе /фото/
Одмор у забаченим селима: Све више туриста на сјеверу Црне Горе /фото/
Sputnik Србија
Оживљавање потенцијала сјевера Црне Горе, поготово у туризму све је актуелније, јер је и све више љубитеља планине који одмор желе провести далеко од градске... 07.08.2022, Sputnik Србија
2022-08-07T19:33+0200
2022-08-07T19:33+0200
2022-08-07T19:33+0200
регион
регион
регион – економија
регион – друштво
економија
друштво
црна гора
туризам и трговина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/06/1140777312_0:120:1280:840_1920x0_80_0_0_9cd6ee6ac6a27fc2185dc73bd30b94ef.jpg
И овог љета, туристички посланици са приморја се жале да ће сезона трајати сувише кратко, на сјеверу скоро све општине биљеже раст туриста, Од Жабљака, Колашина, преко Берана, Плава.На сјеверу све више туристаДиректор Туристичке организације Берана Иван Радевић каже да се овог љета тражи кревет више у сеоским домаћинствима и да велики број планинара борави на подручју беранске општине.„Планинари нијесу људи који се шетају по граду, већ је то посебна туристичка клијентела. Чак и по забаченим селима они траже кревет у сеоским домаћинствима, људи траже мир, тишину. У нашој општини, али и сусједним имамо сјајне планине и то је оно што њих интересује. Прошле године смо имали 12,5 хиљада остварених пријављених и регистрованих ноћења, што је у односу на 2019. годину, када је регистровано 4,5 хиљада хотелских ноћења, више за двјеста одсто. Овог љета, већ сада је извјесно да ћемо имати и бољу сезону него прошле године”, каже Радевић за Спутњик.Беранама потребан још један хотелНаш саговорник истиче да Беране има потребу за још једним хотелом већих капацитета и веће категорије, у односу на пораст потражње и остварених ноћења у посљедњим годинама.„Сви подаци које имамо говоре нам да је потражња за хотелским смјештајем порасла и да би у овом тренутку Беранама био потребан још један хотел већих капацитета и веће категорије, односно са садржајима који би задовољили захтјеве за такозвани конгресни туризам”, истиче директор ТО Берана.Радевић указује да је већ сада потребно да општина направи нови план посебне намјене за планину Јеловицу, преко које иде пут ка Колашину и скијалишту 1600, које је од Берана удаљено 24 километра.Он истиче да би ваљало и модернизовати скијалиште на Локвама и да би, посебно у сеоском туризму, било простора да се гостима понуди посебан вид услуге.Старе сеоске куће дио оригиналне понудеЕколог и грађански активиста Вук Иковић један је од оних који заговара развој туристичке инфраструктуре на сјеверу Црне Горе.Иковић је, боравећи по црногорским планинама, снимио како су изгледала сеоске куће старе и по стотину година, грађене од природних материјала — тада су се као везивни материјал користила јаја, а од материјала камен и дрво.„Обиласком села сријећемо куће које су старе 50 и више година које су направљене од локалног природног материјала. Стоје ту деценијама, а као да су одувијек биле ту, срасле су са простором и чине га љепшим. Ипак, празне су и неискоришћене и због неодржавања губе вриједност.Када би била организована могућност одмора од седам до 15 дана по националиним парковима Црне Горе и смјештај у овим сеоским кућама, то би била најједноставнија и најљепша наша понуда. Тако ове куће могу бити смјештајне јединице за одмор на селу, дио оригиналне културне и туристичке понуде, а могу бити искоришћене и за развој породичног предузетништва”, рекао је Иковић за Спутњик. Ту шансу могу да искористе туристичке организације и општине.„Наравно, да би ове куће биле условне за смјештај потребно је имати добар пут, струју и ријешене имовинско-правне односе. То није мали посао али би вриједјело труда. Различити типови кућа у црногорским селима од југа до сјевера грађене су различитим методама, већином прије развоја индустрије. Ова традиционална градња је захтијевала посебне вјештине. То је један од разлога зашто имају посебан дизајн“, додао је он.Дрво и камен енергетски ефикасниЊихов положај у селу и катуну показује да је човјек водио рачуна о сваком квадратном метру и о локалним временским приликама. Куће су грађене већином на неплодном земљишту, које није плавно и на јужним — осунчаним странама и основни материјал је дрво и камен што их чини енергетски отпорним и ефикасним. Истраживања сличних објеката у Европи показују да овакве куће због своје топлотне изолације троше мање струје за гријање и хлађење”, истиче Иковић.Ово значи да је заједница опстајала захваљујући заштити природе. Тако је идентитет села и развој културе уско повезан са природним карактеристикама.„Ове куће су свједоци живота наших предака, имају непроцјењиву вриједност и љепоту. Оне треба да буду дио културне баштине Црне Горе и да се на њиховом примјеру учимо како даље, како смањити потрошњу струје, како смањити загађење и прилагодити се климатској кризи. Могу постати дио јединствене туристичке понуде и што прије кренемо у поступак њиховог обнављања то ћемо имати мање трошкове. Бити гост у оваквим кућама значи добити слободу, добити животну лекцију. Ове куће су неистражене, њихова околина и стара стабла су нам већином непозната. Зато таква села имају тајну и атрактивна су и могла би постати шанса развоја села. Предност ових кућа је што могу бити коришћене за производњу здраве хране, њихово коришћене би оживјело село, смањила изолација села, повећао би се значај здраве животне средине. То је истовремено основа развоја сеоског и агро-туризма. Да би се све то десило треба нам акција, а не само папирни предлози, јер можемо бити задовољни само дјелима, не и намјерама“, закључује Иковић.
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
регион, регион – економија, регион – друштво, економија, друштво, црна гора, туризам и трговина
регион, регион – економија, регион – друштво, економија, друштво, црна гора, туризам и трговина
Одмор у забаченим селима: Све више туриста на сјеверу Црне Горе /фото/
Оживљавање потенцијала сјевера Црне Горе, поготово у туризму све је актуелније, јер је и све више љубитеља планине који одмор желе провести далеко од градске вреве.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
И овог љета, туристички посланици са приморја се жале да ће сезона трајати сувише кратко, на сјеверу скоро све општине биљеже раст туриста, Од Жабљака, Колашина, преко Берана, Плава.
На сјеверу све више туриста
Директор Туристичке организације Берана Иван Радевић каже да се овог љета тражи кревет више у сеоским домаћинствима и да велики број планинара борави на подручју беранске општине.
„Планинари нијесу људи који се шетају по граду, већ је то посебна туристичка клијентела. Чак и по забаченим селима они траже кревет у сеоским домаћинствима, људи траже мир, тишину. У нашој општини, али и сусједним имамо сјајне планине и то је оно што њих интересује. Прошле године смо имали 12,5 хиљада остварених пријављених и регистрованих ноћења, што је у односу на 2019. годину, када је регистровано 4,5 хиљада хотелских ноћења, више за двјеста одсто. Овог љета, већ сада је извјесно да ћемо имати и бољу сезону него прошле године”, каже Радевић за Спутњик.
Беранама потребан још један хотел
Наш саговорник истиче да Беране има потребу за још једним хотелом већих капацитета и веће категорије, у односу на пораст потражње и остварених ноћења у посљедњим годинама.
„Сви подаци које имамо говоре нам да је потражња за хотелским смјештајем порасла и да би у овом тренутку Беранама био потребан још један хотел већих капацитета и веће категорије, односно са садржајима који би задовољили захтјеве за такозвани конгресни туризам”, истиче директор ТО Берана.
Радевић указује да је већ сада потребно да општина направи нови план посебне намјене за планину Јеловицу, преко које иде пут ка Колашину и скијалишту 1600, које је од Берана удаљено 24 километра.
„Битно је спријечити дивљу градњу на Јеловици и планину не бетонирати превише, да не упаднемо у замке у које су упале неке приморске општине”, каже Радевић.
Он истиче да би ваљало и модернизовати скијалиште на Локвама и да би, посебно у сеоском туризму, било простора да се гостима понуди посебан вид услуге.
Старе сеоске куће дио оригиналне понуде
Еколог и грађански активиста Вук Иковић један је од оних који заговара развој туристичке инфраструктуре на сјеверу Црне Горе.
Иковић је, боравећи по црногорским планинама, снимио како су изгледала сеоске куће старе и по стотину година, грађене од природних материјала — тада су се као везивни материјал користила јаја, а од материјала камен и дрво.
„Обиласком села сријећемо куће које су старе 50 и више година које су направљене од локалног природног материјала. Стоје ту деценијама, а као да су одувијек биле ту, срасле су са простором и чине га љепшим. Ипак, празне су и неискоришћене и због неодржавања губе вриједност.
Када би била организована могућност одмора од седам до 15 дана по националиним парковима Црне Горе и смјештај у овим сеоским кућама, то би била најједноставнија и најљепша наша понуда. Тако ове куће могу бити смјештајне јединице за одмор на селу, дио оригиналне културне и туристичке понуде, а могу бити искоришћене и за развој породичног предузетништва”, рекао је Иковић за Спутњик.
Ту шансу могу да искористе туристичке организације и општине.
„Наравно, да би ове куће биле условне за смјештај потребно је имати добар пут, струју и ријешене имовинско-правне односе. То није мали посао али би вриједјело труда. Различити типови кућа у црногорским селима од југа до сјевера грађене су различитим методама, већином прије развоја индустрије. Ова традиционална градња је захтијевала посебне вјештине. То је један од разлога зашто имају посебан дизајн“, додао је он.
Дрво и камен енергетски ефикасни
Њихов положај у селу и катуну показује да је човјек водио рачуна о сваком квадратном метру и о локалним временским приликама. Куће су грађене већином на неплодном земљишту, које није плавно и на јужним — осунчаним странама и основни материјал је дрво и камен што их чини енергетски отпорним и ефикасним. Истраживања сличних објеката у Европи показују да овакве куће због своје топлотне изолације троше мање струје за гријање и хлађење”, истиче Иковић.
Ово значи да је заједница опстајала захваљујући заштити природе. Тако је идентитет села и развој културе уско повезан са природним карактеристикама.
„Ове куће су свједоци живота наших предака, имају непроцјењиву вриједност и љепоту. Оне треба да буду дио културне баштине Црне Горе и да се на њиховом примјеру учимо како даље, како смањити потрошњу струје, како смањити загађење и прилагодити се климатској кризи. Могу постати дио јединствене туристичке понуде и што прије кренемо у поступак њиховог обнављања то ћемо имати мање трошкове. Бити гост у оваквим кућама значи добити слободу, добити животну лекцију. Ове куће су неистражене, њихова околина и стара стабла су нам већином непозната. Зато таква села имају тајну и атрактивна су и могла би постати шанса развоја села. Предност ових кућа је што могу бити коришћене за производњу здраве хране, њихово коришћене би оживјело село, смањила изолација села, повећао би се значај здраве животне средине. То је истовремено основа развоја сеоског и агро-туризма. Да би се све то десило треба нам акција, а не само папирни предлози, јер можемо бити задовољни само дјелима, не и намјерама“, закључује Иковић.
