Од Ескима до Маора: Седам хиљада језика и пет хиљада различитих култура /фото/
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Широм света живи 476 милиона припадника домородачког становништва, у 90 земаља. Они чине мање од пет одсто светске популације, али и 15 одсто најсиромашнијих на планети. Од 1995. године сваког 9. августа обележава се њихов дан.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Говоре готово 7.000 језика и представљају 5.000 различитих култура.
Ко су домороци
Организација Уједињених нација дала је радну дефиницију домородачког становништва, које се назива и староседелачким, урођеничким, аутохтоним.
„Аутохтони народи су они народи који имају историјски континуитет са друштвима која су постојала на територији ових народа пре инвазије и колонизације, и који себе сматрају различитим од осталих делова друштва које данас преовладава на тим територијама или њиховим деловима. Данас чине недоминантни део друштва и одлучни су да очувају, развијају и пренесу будућим генерацијама територије предака, и етнички идентитет, као основу њиховог континуираног постојања као народа, у складу са својим сопственим културним обрасцима, друштвеним установама и правним системом“.
Живе у свим деловима света
Аутохтони народи живе у свим деловима света, у 90 земаља. То су, на пример, Евенки на Далеком Истоку, Ескими и Алеути у поларном делу Северне Америке и на Далеком истоку, Лапонци у Скандинавији и на Полуострву Кола, Маори на Новом Зеланду, Индијанци у Америци.
Иначе, аустралијски староседеоци сматрају увредљивим термин Абориџини, који се често користи за именовање свих аустралијских староседелаца, наводи РТС.
Били под претњом изумирања
У резолуцији 61/295 Генералне скупштине УН од 13. септембра 2007. године забележено је да су аутохтони народи „били жртве историјске неправде настале због, између осталог, колонизације и њихове лишености својих земаља, територија и ресурса што им отежава спровођење, њиховог права на развој у складу са својим потребама и интересима“.
Током колонизације света, која је почела у 15. веку и трајала све до 20. века, већина аутохтоних народа, а нарочито малобројних аутохтоних народа света, испоставило се, била је под претњом изумирања.
У жижу јавности је претходних дана дошло извињење папе Фрање канадским староседеоцима, који су до половине 20. века били одвођени у резиденцијалне школе, како би били асимиловани.
Живот у сиромаштву
Домородачко становништво, према подацима УН, чини чак 15 одсто најсиромашнијих на планети.
Чак 47 одсто запослених нема образовање, у поређењу са 17 одсто људи који нису домороци. Овај јаз је још већи кадa су у питању жене.
Три пута је већа вероватноћа да ће неко од припадника домородачког становништва живети у екстремном сиромаштву.
Жене у фокусу ове године
Ове године се Светски дан домородачког становништва обележава са фокусом на жене, које имају кључну улогу у очувању и преношењу традиционалних знања и вештина.
On the International Day of World’s Indigenous Peoples, UN experts urge States to ensure leadership roles for indigenous women & girls.
— UN Special Procedures (@UN_SPExperts) August 9, 2022
“Indigenous women are active change agents in society & champions of sustainability"https://t.co/ceX0Vodx0z#IndigenousDay #WeAreIndigenous pic.twitter.com/3syl49fZ4Y
УН наводе да жене представљају чуваре природних ресурса и знања, али да многе преузимају и водећу улогу у одбрани земље и заступању колективних права староседелаца. Ипак, жене су често жртве дискриминације на основу пола, класе, етницитета, социо-економског статуса.
Жене староседеоци имају ограничен приступ образовању, здравству, запошљавању, политичком животу, жртве су породичног и сексуалног насиља.
Оне често немају своје политичке представнике, на њих негативно утичу одлуке које се доносе управо у њихово име и пречесто су жртве дискриминације и насиља, наводе УН.
