Како помоћи пољопривредницима: Србија неће бити гладна, али ће цех да плати држава
19:19 10.08.2022 (Освежено: 13:11 26.08.2022)
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Пратите нас
Комплексна ситуација у пољопривреди у свету и код нас, која је и довела до протеста пољопривредника у Србији, мора да буде решавана договором свих актера. Реч је о највиталнијем сектору у држави која мора да покаже више разумевања за проблеме оних који хране становништво, сматра агроекономиста Милан Простран.
Протест војвођанских пољопривредника који су тракторима закрчили делове Новог Сада, а којима су се придружили и ратари из околине Пожаревца и Стига, настављен је блокадом центра града. Приоритет су им, како кажу, укидање забране извоза свих примарних пољопривредних производа, субвенционисање вештачког ђубрива од 30 до 50 одсто и добијање 100 литра дизела по хектару по цени која би била ослобођена акциза, односно да гориво за јесење радове кошта 170 динара по литру. Траже, такође, да откупна цена сунцокрета буде око 90 динара по килограму.
Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде најавили су да би о томе требало да дође до разговора са премијерком Аном Брнабић.
Како прехранити становништво
Простран за Спутњик напомиње да је ситуација компликована јер је акумулирано много проблема пошто су се глобални пренели и на домаћи план. Од прошле јесени су високе цене ђубрива, горива, мехнаизације, пуно је великих трошкова пољопривредника који су довели до тога да је мање улагано у производњу коју је још сачекала прво забрана извоза у једном периоду, па сада и суша.
Он сматра да у оваквој светској кризи са енергентима, а посебно сада са храном, не постоји модел како да проблем буде ефикасно решен. Свака земља покушава да то уради на свој начин како зна и уме. Која је материјално богатија наћи ће брже и боље решење, оне сиромашније ће платити цену укупне ситуације, каже он, истичући да ће ту цену платити и произвођачи и потрошачи.
1/3
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Протест пољопривредника у Новом Саду
2/3
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Протест пољопривредника у Новом Саду
3/3
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Протест пољопривредника у Новом Саду
1/3
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Протест пољопривредника у Новом Саду
2/3
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Протест пољопривредника у Новом Саду
3/3
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Протест пољопривредника у Новом Саду
„Мислим да је најбоља опција да седну представници државе, индустрије уља, произвођачи и извозници и да се нађе најоптималније решење. Није то тако једноставно јер ако се на тржишту и формира цена сунцокрета према неким ранијим паритетима, дошло би се до неке цене и до 100 динара за килограм. Колика би онда била цена уља. Пошто држава држи цену уља под контролом, то значи да би пропала индустрија уља. Мора, дакле, да се тражи решење од стране свих тих субјеката без обзира што смо у неолибералном капитализму. Ово је специфична, глобална светска криза. Нећемо остати гладни, а то је веома велика ствар, али на крају неко мора да плати цену тога што нећемо бити гладни. А то мора држава“, нема дилему Простран.
Држава да сагледа приоритете
Он сматра да постоји арсенал разних мера и да треба сагледати да ли има материјалних могућности за веће субвенционисање цене ђубрива, семена, да се због суше евентуално одложи наплата кредита, или да пољопривредници не плаћају акцизу на гориво, односно да оно буде регресирано.
Држава, по његовом мишљењу, треба да види које има могућности, да се, ако треба, и одрекне неких инвестиција, да направи приоритете.
„Сада је највећи проблем како створити услове да се заснује нова пољопривредна производња која почиње 1. септембра са сетвом уљане репице, после тога иде пшеница од 1. октобра. Захтев за веће цене сунцокрета и друге мере које пољопривредници траже ја гледам и кроз призму тога како да уђу у нову пољопривредну производњу, наредну пољопривредну годину. Ако остану без дохотка због кукуруза који ће да озбиљно омане, ако остану без зараде на соји и још на сунцокрету, да не говоримо о шећерној репи, онда једноставно како ће људи узорати нову бразду, како ће обавити зимско орање“, упозорио је наш познати агроекономиста.
Кад социјала угрожава производњу
Он сматра да пољопривредници покушавају да покрију трошкове које су имали преко цене сунцокрета који је једини понео нешто мало боље и издржао сушу. Цена сунцокрета се, како подсећа, увек одређивала у односу на пшеницу и паритет је била цена килограма сунцокрета као цена 2,5 килограма пшенице. Према садашњим ценама пшенице то би износило готово 100 динара за килограм сунцокрета, а потребно је око 2,5 килограма сунцокрета за литар уља, што значи да би само прва основна фаза производње уља коштала 250 динара. Уз остале трошкове цена уља би била око хиљаду динара, па ко ће то да плати, пита се он.
„Чим сте ви почели да уводите ограничавање цена ви сте се већ као влада ушли у врло озбиљан проблем када је у питању и производња и прерада. Наравно, брани се социјални аспект, али зато угрожавате производни аспект. Ту треба наћи меру. Ја имам разумевања за одлуке Владе зато што не постоји никакав модел који можете да примените из сектора, или из економије. Ово је ванредно стање, па мора да се води рачуна и о социјалном стандарду. Сада су на улице изашли сељаци, а таман посла да изађе народ“, истиче наш саговорник.
Зато он истиче да држава у оваквој ситуацији мора да приоритетно решава сектор који је за њу највиталнији, да би народ имао шта да једе.
Пољопривредници који су овој земљи обезбедили исхрану становништва морају да буду уважени и да им држава овога пута помогне више него што то иначе чини, уверен је Простран.
