https://sputnikportal.rs/20220813/koga-ce-braniti-evropa-u-septembru-francuski-list-upozorava-na-eskalaciju-konflikta-na-kosovu--1141042361.html
„Кога ће Европа бранити у септембру“: Француски лист упозорава на ескалацију конфликта на Косову
„Кога ће Европа бранити у септембру“: Француски лист упозорава на ескалацију конфликта на Косову
Sputnik Србија
У сенци сукоба у Украјини, још један замрзнути конфликт, на Косову и Метохији, прети да ће ескалирати у Европи, сматра високопозиционирани политичар у странци... 13.08.2022, Sputnik Србија
2022-08-13T12:39+0200
2022-08-13T12:39+0200
2022-08-13T13:15+0200
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/1d/1130278322_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_6053c68782821f981f9dff9b205fef57.jpg
Он у ауторском тексту за француски недељник " Валеурс Актуелес" истиче да су "барикаде, блокаде, косовске специјалне снаге, противавионске сирене и пуцњи 31. јула, у Митровици на северу КиМ, уз сукоб између српског становништва и албанских полицијских снага "горко личили на дежа-ви".Котарац, који је чест гост у француским медијима, иначе пореклом Србин, пише да је "варницу тог 31. јула изазвала одлука албанских власти на Косову, да на северу, где је већинско становништво српско, уведу регистарске таблице и косовске личне исправе уместо српских таблица и личних докумената", преноси Танјуг.Он подсећа и да је 2011. године закључен споразум о кретању између Београда и Приштине и да тај споразум косовским Србима ни на који начин није наметнуо усвајање пасоша и регистарских таблица, самопроглашене државе коју УН још увек не признаје, као ни више од половине њених чланица.Он објашњава да та једнострана одлука Приштине, која у очима спољних посматрача може да изгледа небитна, свакако више није таква у контексту сукоба у Украјини и сукоба са Русијом, историјским савезником Србије.Данас, по Котарцу, простор КиМ личи на нову сцену, на којој се одвијају операције у којима се супротстављају присталице НАТО-а и историјски савезници Руса, две стране које су већ актери у украјинском рату, а чије се последице осећају у свакодневном животу Европљана.Подсећа и да је Москва одмах критиковала албански напад и подржала Србију, једину земљу која је кандидат за Европску Унију која није увела санкције Русији, иако је осудила напад на Украјину.Он наводи и да осим афере са регистарским таблицама, треба разумети да су основни проблеми на КиМ и даље замрзнути и далеко од решења са позиција супротстављених страна.По њему то су пре свега, немогућност Косова да добије међународно признање своје независности четрнаест година након једностраног проглашења, што, како каже, "очигледно звучи као неуспех за НАТО".Још један камен спотицања по француском политичару, јесте немогућност повратка српских избеглица које су протерале албанске снаге ОВК, које су за САД биле званично терористичка организација све до напада НАТО-а на Србију, када изненада постају "неизбежан савезник" алијансе.Наводи и да је током повлачења српске војске са КиМ у јуну 1999. године, више од 250.000 Срба протерано из својих села под претњом стрељања, када је теоретски требало буду заштићени од стране НАТО снага.У прилог томе он износи и званичне бројке о кретању српског становништва између 1981. и 2011, по пописима становништва, и наводи да је у Приштини 1981. године живело више од 43.875 Срба, а да их је 2011. године било само 437, односно сто пута мање него тридесет година пре.Пише и да је у Пећи, тај однос 332 у 2011. , наспрам 17.791 у 1981., а у Призрену, 231 према 11.651 након три деценије, уз напомену да недавни подаци чак говоре да их на овом локалитету има само 27, односно 400 пута мање за четрдесет година.Котарац наводи и да су неколико година после рата, радикални Албанци уништили скоро 150 српских културних и верских споменика, укључујући и одређене манастире из 13. века под заштитом УНЕСКО-а и подсећа да је то много више него у пет векова турске окупације на овим просторима.Поред ових злогласних разарања, како наводи, на КиМ се појавило више од 400 џамија, које су у великој мери финансирале земље Залива, а велики број џихадиста је отишао у Сирију, више него у било којој другој земљи, Европе, када се рачуна сразмерно броју становника, пише Котарац.Враћајући се на актуелна дешавања на КиМ, он у тексту каже да су се после 31. јула, тензије смањиле, али и да је неизвесно колико дуго ће то трајати, пошто је спорна одлука администрације у Приштини одложена до 1. септембра.Вести подстичу, наводи он, на размишљање о Сиријцима, Ирачанима, Авганистанцима - избеглицама - па чак и о могућности прихватања талибана (терористичка организација забрањена у Русији), попут Сандрин Русо.Француски политичар на крају свог текста поставља и питање да ли ће, ако се насиље појача у септембру, Европа бранити српски територијални интегритет на Косову као што то чини за Украјину, или ће наставити да брани албански сепаратизам, што би, како наводи, било потпуно супротно од онога што ради у Украјини.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, косово и метохија (ким)
србија, србија – политика, косово и метохија (ким)
„Кога ће Европа бранити у септембру“: Француски лист упозорава на ескалацију конфликта на Косову
12:39 13.08.2022 (Освежено: 13:15 13.08.2022) У сенци сукоба у Украјини, још један замрзнути конфликт, на Косову и Метохији, прети да ће ескалирати у Европи, сматра високопозиционирани политичар у странци Марин Ле Пен Андре Котарац.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Он у ауторском тексту за француски недељник " Валеурс Актуелес" истиче да су "барикаде, блокаде, косовске специјалне снаге, противавионске сирене и пуцњи 31. јула, у Митровици на северу КиМ, уз сукоб између српског становништва и албанских полицијских снага "горко личили на дежа-ви".
Котарац, који је чест гост у француским медијима, иначе пореклом Србин, пише да је "варницу тог 31. јула изазвала одлука албанских власти на Косову, да на северу, где је већинско становништво српско, уведу регистарске таблице и косовске личне исправе уместо српских таблица и личних докумената", преноси Танјуг.
Он подсећа и да је 2011. године закључен споразум о кретању између Београда и Приштине и да тај споразум косовским Србима ни на који начин није наметнуо усвајање пасоша и регистарских таблица, самопроглашене државе коју УН још увек не признаје, као ни више од половине њених чланица.
Он објашњава да та једнострана одлука Приштине, која у очима спољних посматрача може да изгледа небитна, свакако више није таква у контексту сукоба у Украјини и сукоба са Русијом, историјским савезником Србије.
Данас, по Котарцу, простор КиМ личи на нову сцену, на којој се одвијају операције у којима се супротстављају присталице НАТО-а и историјски савезници Руса, две стране које су већ актери у украјинском рату, а чије се последице осећају у свакодневном животу Европљана.
Подсећа и да је Москва одмах критиковала албански напад и подржала Србију, једину земљу која је кандидат за Европску Унију која није увела санкције Русији, иако је осудила напад на Украјину.
Он наводи и да осим афере са регистарским таблицама, треба разумети да су основни проблеми на КиМ и даље замрзнути и далеко од решења са позиција супротстављених страна.
По њему то су пре свега, немогућност Косова да добије међународно признање своје независности четрнаест година након једностраног проглашења, што, како каже, "очигледно звучи као неуспех за НАТО".
"Више не постоји систематско дипломатско усклађивање, двадесет две државе су чак повукле своје признање независности Косова, попут Гане или Мадагаскара", истакао је Котарац у тексту за " Валеурс Актуелес".
Још један камен спотицања по француском политичару, јесте немогућност повратка српских избеглица које су протерале албанске снаге ОВК, које су за САД биле званично терористичка организација све до напада НАТО-а на Србију, када изненада постају "неизбежан савезник" алијансе.
Наводи и да је током повлачења српске војске са КиМ у јуну 1999. године, више од 250.000 Срба протерано из својих села под претњом стрељања, када је теоретски требало буду заштићени од стране НАТО снага.
У прилог томе он износи и званичне бројке о кретању српског становништва између 1981. и 2011, по пописима становништва, и наводи да је у Приштини 1981. године живело више од 43.875 Срба, а да их је 2011. године било само 437, односно сто пута мање него тридесет година пре.
Пише и да је у Пећи, тај однос 332 у 2011. , наспрам 17.791 у 1981., а у Призрену, 231 према 11.651 након три деценије, уз напомену да недавни подаци чак говоре да их на овом локалитету има само 27, односно 400 пута мање за четрдесет година.
Котарац наводи и да су неколико година после рата, радикални Албанци уништили скоро 150 српских културних и верских споменика, укључујући и одређене манастире из 13. века под заштитом УНЕСКО-а и подсећа да је то много више него у пет векова турске окупације на овим просторима.
Поред ових злогласних разарања, како наводи, на КиМ се појавило више од 400 џамија, које су у великој мери финансирале земље Залива, а велики број џихадиста је отишао у Сирију, више него у било којој другој земљи, Европе, када се рачуна сразмерно броју становника, пише Котарац.
Враћајући се на актуелна дешавања на КиМ, он у тексту каже да су се после 31. јула, тензије смањиле, али и да је неизвесно колико дуго ће то трајати, пошто је спорна одлука администрације у Приштини одложена до 1. септембра.
Вести подстичу, наводи он, на размишљање о Сиријцима, Ирачанима, Авганистанцима - избеглицама - па чак и о могућности прихватања талибана (терористичка организација забрањена у Русији), попут Сандрин Русо.
"Али коме данас сметају српске, хришћанске и европске избеглице, које су пре 23 године протерали косовски Албанци? Хоћемо ли сутра, у срцу Европе, морати да чекамо заглушујућу буку артиљерије како би се чуо њихов тихи вапај?", пита Котарац.
Француски политичар на крају свог текста поставља и питање да ли ће, ако се насиље појача у септембру, Европа бранити српски територијални интегритет на Косову као што то чини за Украјину, или ће наставити да брани албански сепаратизам, што би, како наводи, било потпуно супротно од онога што ради у Украјини.
