Шта је све преживјела „клизајућа црква“ Светог Томе у Лимљанима /фото/
© Sputnik / Бобан Нововић
Пратите нас
У црмничком селу Лимљани стоји црква Светог Томе која је, према тврдњама мјештана, стара преко 12 вјекова, а која се сада налази на 150 метара нижој коти од оне на којој је изграђена.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Ријеч је о цркви Клисића, врло старог братства. Цркву је прије три деценије обишао и академик Војислав Кораћ, историчар архитектуре, али је по питању датирања остао резервисан.
Важан податак у том смислу је помен Лимљана у повељи краља Милутина из 1296. године.
Црква Светог Томе накривила се прије пуних 117 година у великом тектонском поремећају, који су проузроковале дуготрајне падавине и подземне воде. Према локалном предању, фебруара 1896, након четрдесет кишних дана проклизао је цијели дио у средини села у коме су вјековима живјели Клисићи. Настрадали су том приликом сви њихови домови. Али, црква Св. Томе није. Клисићи још живо памте причу о томе како је црква и читав плато на коме се налази, склизнула до 150 метара ниже коте.
Звоник Цркве Светог Томе
© Бобан Нововић
Све је то за Спутњик потврдио мјештанин Лимљана Илија Клисић. Он прича да село датира још од седмог вијека, када су Клисићи населили Црмницу. Тада су подигли и цркву, посвећену Св. Томи, сабирно мјесто њених сељана.
Он је потврдио и причу да се 1896. године након обилних киша покренуло клизиште, када је заједно са гробљем црква склизнула стотињак метара ниже.
„Након обилних киша које су трајале пуних 40 дана покренуло се клизиште, црква и гробље склизнули су низ падину. Клизиште је прогутало куће, али је црква за чудо остала неоштећена. Црква није склизнула мало, већ 150 метара ниже од првобитне локације. Клизиште које је тада гурало цркву пред собом, заротирало је за чак 45 степени, тако да је црква добила и нови правац, сјеверозапад-југоисток. Остала је до данас да стоји у нагибу од 17 степени”, каже Илија Клисић додајући да су његови преци, братственици након тога пошли за својом црквом и око ње изградили нове куће.
Нагиб цркве Св. Томе је врло осјетан. Када стојите у олтарском дијелу добро осјећате да вас гравитација вуче ка западу.
Комплетна унутрашњост цркве обновљена је после земљотреса 1979. године
© Sputnik / Бобан Нововић
Преживјела и земљотрес 1979. године
У земљотресу 1979. године Лимљани су били један од најтеже пострадалих крајева. Било је и пуно жртава. Црква Св. Томе је и тада остала да стоји. Оштећена јесте, срушена није.
Братство Клисића санирало је цркву. Илија наводи да је обновљена и комплетна унутрашњост цркве. Клисићи су обновили и камени зид испод цркве 2018. године.
Клисићи сада славе Јовандан, 6. октобра, али добро памте да су некада славили Светог Спиридона, 25. децембра – због чега се на тај датум сваке године окупљају све мушке главе да би одржали помен прецима – и сваке године код другога братственика.
Лимљани познати и по пет жељезничких стајалишта
Црмничко село Лимљани, које се простире од равнице, по до под планине Суторман, постало је познато широј јавности када је ушло у Гинисову књигу рекорда, као једино село на свијету са чак пет жељезничких стајалишта. Наш саговорник истиче да је село имало двије жељезничке станице и три стајалишта.
Црква се накривила пре више од једног века
© Sputnik / Бобан Нововић
Прва жељезничка пруга у Црној Гори кренула је1908. године и ишла од Бара до Вирпазара. Кроз Лимљане те године пролази воз „Ћиро“.
Воз је путовао од Вирпазара до Бара, зависно да ли је зима или љето, од два и по, до четири сата. Зими четири сата, локомотива је била слаба, па су путници излазили да би могла да “повуче”, гурали воз, многи су говорили да су брже пјешке ишли од воза који се пео до тунела кроз Суторман. Тунел и данас постоји, али је већ непроходан, јер није одржаван. До прије двадесетак година био је у функцији. Могли сте колима кроз њега, али кад уђете, пошто је био узак, аблендујете свјетлима, да вас види онај са суторманске стране, да не креће, јер се по средини нијесте могли мимоићи.
Када је прорадило клизиште, црква је склизнула заједно са гробљем 100 метара ниже
© Sputnik / Бобан Нововић
„Ћиро“ је посљедњу вожњу имао 1959, сачуван је под бригом Завода за заштиту споменика културе и можете га видјети на Жељезничким станицама у Бару и Подгорици.
Лимљани су село познато и по великом броју извора, тврдило се да у селу има презимена колико има и извора, преко тридесет, и да је свако братство имало своју воду. Има и оних који тврде да у селу има извора више него дана у години.
У Лимљанима је постојало и прво парно купатило, библиотека, у селу има шест цркава, четири су у функцији.
Илија истиче да се викендом, када дођу људи из градова, у селу дими сто димњака, а зими у 20 до 30 кућа.
