https://sputnikportal.rs/20220815/argentinski-politicar-povecanje-nuklearnog-oruzja-otvorice-pandorinu-kutiju-1141090782.html
Аргентински политичар: Повећање нуклеарног оружја отвориће Пандорину кутију
Аргентински политичар: Повећање нуклеарног оружја отвориће Пандорину кутију
Sputnik Србија
Нестанак споразума између Вашингтона и Москве о Споразуму о неширењу нуклеарног оружја 2026. године са накнадним повећањем нуклеарног наоружања отвориће... 15.08.2022, Sputnik Србија
2022-08-15T08:46+0200
2022-08-15T08:46+0200
2022-08-15T08:46+0200
војска и наоружање
русија
сад
споразум о смањењу стратешког наоружања
споразум о неширењу нуклеарног наоружања
старт 3
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/0f/1141090634_0:0:2929:1648_1920x0_80_0_0_61b2657186d4e4345baab251fd68f519.jpg
Према његовом мишљењу, ако се Русија и Сједињене Америчке Државе не договоре око договора који би заменио Споразум о неширењу нуклеарног оружја, а који истиче 2026. године, и почну да повећавају нуклеарно наоружање, то ће створити опасност и са политичког гледишта – „огромна већина земаља, посебно у Покрету несврстаних, које су заиста разочаране недостатком напретка у нуклеарном разоружању, видеће још један знак да нуклеарне силе заиста не желе да постигну нуклеарно разоружање“.Према његовим речима, ако се ове земље разочарају, упитаће се зашто и саме још увек нису учеснице овог Споразума.„Одлучили смо да не будемо нуклеарне државе... Велика ствар је да ће нуклеарне силе једног дана доћи до нуклеарног разоружања. Ако то не ураде, зашто бисмо ми одрадили свој део (обавеза)“, рекао је Злаувинен, објашњавајући логику ненуклеарних држава.Он сматра да је такав развој догађаја опаснији од супарништва између Сједињених Америчких Држава и Русије око тога колико ће ко имати нуклеарног оружја.„Мислим да их имају довољно. Проблем је у томе да ако га не буду смањивале, остали ће рећи: ‘ако они не намеравају да га смањују (нуклеарни арсенал), заборавите на нуклеарно разоружање’“, закључио је он.Ризик нуклеарног сукобаЗлаувинен је приметио да је ризик од употребе нуклеарног оружја једнако висок као у време Хладног рата, само што се данас, за разлику од Карипске кризе, примећује недостатак комуникације између Москве и Вашингтона на највишем нивоу.Према његовим речима, један од разлога зашто неке делегације сада говоре о високом ризику од покретања нуклеарног сукоба је тај „што је чак и на врхунцу напетости током Хладног рата, ако се узме као пример Карипска криза, увек постојао канал комуникације између Москве и Вашингтона на највишем нивоу“.По његовом мишљењу, што се тиче ситуације са сукобом у Украјини, „изгледа да је прекинута комуникација на високом нивоу, на пример, између Вашингтона и Москве или европских престоница и Москве“. Ипак, она је неопходна, истакао је председавајући конференције.„То се, на пример, односи и на ситуацију са Северном Корејом – нема директних контаката. Кад год немате комуникацију, ризикујете да изазовете ескалацију сукоба због погрешне процене, неспоразума и нетачне процене правих намера друге стране“, објаснио је он.„Тако да мислим да је управо то разлика између онога са чиме се сада суочавамо у свету, и конкретно у Украјини, и онога што се дешавало у прошлости. То је недостатак комуникације. Као дипломате, морамо да комуницирамо, морамо да покушамо да дођемо до друге стране, чак и ако сте непријатељи или чак и ако нисте на истој страни. Комуникација, комуникација и комуникација. То не значи да ћете заузети другачији став, али морате контактирати. Без комуникације, ризик је много већи“, закључио је он.Споразум о смањењу стратешког офанзивног оружја (СТАРТ III), једини америчко-руски режим контроле нуклеарног наоружања, продужила је администрација америчког председника Џозефа Бајдена на пет година. Он истиче 2026. године. Русија и САД почеле су да се договарају о параметрима будућег споразума о ограничењу нуклеарног наоружања, али су прекинуле дијалог након почетка специјалне војне операције у Украјини. Како су навели у америчком Стејт департменту, Вашингтон је спреман да размотри могућност нове рунде стратешког дијалога са Русијом, али жели доказе њеног савесног приступа.
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
русија, сад, споразум о смањењу стратешког наоружања, споразум о неширењу нуклеарног наоружања, старт 3
русија, сад, споразум о смањењу стратешког наоружања, споразум о неширењу нуклеарног наоружања, старт 3
Аргентински политичар: Повећање нуклеарног оружја отвориће Пандорину кутију
Нестанак споразума између Вашингтона и Москве о Споразуму о неширењу нуклеарног оружја 2026. године са накнадним повећањем нуклеарног наоружања отвориће Пандорину кутију – ненуклеарне земље ће желети да набаве нуклеарно оружје, изјавио је за Спутњик председавајући Конференције за преглед Споразума о неширењу нуклеарног оружја Густаво Злаувинен.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Према његовом мишљењу, ако се Русија и Сједињене Америчке Државе не договоре око договора који би заменио Споразум о неширењу нуклеарног оружја, а који истиче 2026. године, и почну да повећавају нуклеарно наоружање, то ће створити опасност и са политичког гледишта – „огромна већина земаља, посебно у Покрету несврстаних, које су заиста разочаране недостатком напретка у нуклеарном разоружању, видеће још један знак да нуклеарне силе заиста не желе да постигну нуклеарно разоружање“.
Према његовим речима, ако се ове земље разочарају, упитаће се зашто и саме још увек нису учеснице овог Споразума.
„Одлучили смо да не будемо нуклеарне државе... Велика ствар је да ће нуклеарне силе једног дана доћи до нуклеарног разоружања. Ако то не ураде, зашто бисмо ми одрадили свој део (обавеза)“, рекао је Злаувинен, објашњавајући логику ненуклеарних држава.
„И у томе постоји ризик, јер многе друге земље могу да одлуче да почну да развијају свој програм стварања нуклеарног оружја. То ће отворити Пандорину кутију“, нагласио је он.
Он сматра да је такав развој догађаја опаснији од супарништва између Сједињених Америчких Држава и Русије око тога колико ће ко имати нуклеарног оружја.
„Мислим да их имају довољно. Проблем је у томе да ако га не буду смањивале, остали ће рећи: ‘ако они не намеравају да га смањују (нуклеарни арсенал), заборавите на нуклеарно разоружање’“, закључио је он.
Злаувинен је приметио да је ризик од употребе нуклеарног оружја једнако висок као у време Хладног рата, само што се данас, за разлику од Карипске кризе, примећује недостатак комуникације између Москве и Вашингтона на највишем нивоу.
Према његовим речима, један од разлога зашто неке делегације сада говоре о високом ризику од покретања нуклеарног сукоба је тај „што је чак и на врхунцу напетости током Хладног рата, ако се узме као пример Карипска криза, увек постојао канал комуникације између Москве и Вашингтона на највишем нивоу“.
„И криза је избегнута захваљујући овој комуникацији“, констатовао је Злаувинен, напомињући да се „сада чини да такве комуникације нема“.
По његовом мишљењу, што се тиче ситуације са сукобом у Украјини, „изгледа да је прекинута комуникација на високом нивоу, на пример, између Вашингтона и Москве или европских престоница и Москве“. Ипак, она је неопходна, истакао је председавајући конференције.
„То се, на пример, односи и на ситуацију са Северном Корејом – нема директних контаката. Кад год немате комуникацију, ризикујете да изазовете ескалацију сукоба због погрешне процене, неспоразума и нетачне процене правих намера друге стране“, објаснио је он.
„Тако да мислим да је управо то разлика између онога са чиме се сада суочавамо у свету, и конкретно у Украјини, и онога што се дешавало у прошлости. То је недостатак комуникације. Као дипломате, морамо да комуницирамо, морамо да покушамо да дођемо до друге стране, чак и ако сте непријатељи или чак и ако нисте на истој страни. Комуникација, комуникација и комуникација. То не значи да ћете заузети другачији став, али морате контактирати. Без комуникације, ризик је много већи“, закључио је он.
Споразум о смањењу стратешког офанзивног оружја (СТАРТ III), једини америчко-руски режим контроле нуклеарног наоружања, продужила је администрација америчког председника Џозефа Бајдена на пет година. Он истиче 2026. године. Русија и САД почеле су да се договарају о параметрима будућег споразума о ограничењу нуклеарног наоружања, али су прекинуле дијалог након почетка специјалне војне операције у Украјини. Како су навели у америчком Стејт департменту, Вашингтон је спреман да размотри могућност нове рунде стратешког дијалога са Русијом, али жели доказе њеног савесног приступа.
