https://sputnikportal.rs/20220818/filmske-omaske-koje-ignorisu-zakone-fizike-i-drugih-prirodnih-nauka-1141275366.html
Филмске омашке које игноришу законе физике и других природних наука
Филмске омашке које игноришу законе физике и других природних наука
Sputnik Србија
Редитељи и филмске екипе, чак и када је реч о блокбастерима, склони су да се препусте машти и да занемаре законе физике и других природних наука. У намери да... 18.08.2022, Sputnik Србија
2022-08-18T20:55+0200
2022-08-18T20:55+0200
2022-08-18T20:55+0200
култура
филм и серије
физика
геологија
филмови
наука
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112096/80/1120968041_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_9624a0fc7bb41da071f81dab9e775941.jpg
Вулканска чорбаПриликом постављања сцена вулканских ерупција редитељи често игноришу законе природе. На пример, у филму „Вулкан“ (1997) лава струји огромном брзином и разара читаве градове. У стварности она може прилично брзо да тече само низбрдо, а када се нађе на водоравној површини, успорава свој ток и веома се брзо стврдњава. Чак и у течном стању усијана маса је гушћа него што се приказује на филму, а по свом саставу више подсећа на мед него на чорбу.Притом, опасни су и ужарена пара и пепео. У блокбастеру „Свет из доба јуре 2“ (2018) вулканска ерупција је приказана технички беспрекорно, али постоји други озбиљан пропуст: главни јунак пролази кроз облаке ужарене прашине и излази само мало прашњав. У реалности би све било много трагичније.Земљина утробаЧудесни свет у којем се нађу ликови из филма „Пут у средиште Земље“ (2008), настао је као плод маште Жила Верна. Авантуристичка комедија од самог почетка не претендује на то да буде реалистична: на пример, тамо се срећу биљке месождери и гигантосауруси.А пут јунака ка центру планете приказан је уз геолошке грешке. Знања која је прикупиланаука о рељефу искључују присуство удубљења таквих незамисливих размера и дубине.Разјапљене пукотинеРедитељи и земљотресе често приказују погрешно. Размере пукотина у Земљиној кори које се отварају пред нашим очима тешко да могу да се објасне законима физике и геологије. На пример у филму „Сан Андреас“ (2015) услед моћног потреса готово моментално се образује гигантска пукотина, али у стварном животу је чак и за нешто налик томе потребно много више времена.Чак и при веома јаком земљотресу слојеви земље би почели да се ломе и да се преклапају једни с другима, тако да су провалије у којима нестају људи, куће и аутомобили само упечатљив призор за лаковерне гледаоце.Метеорске кишеУ блокбастеру „Армагедон“ (1998) омашке се могу наћи у готово свакој сцени. Епизода са падањем метеорита није изузетак. Метеорска киша је потпуно реална појава, која се догађа када се неко веће небеско тело распадне на неколико мањих. То значи да остаци метеорита треба да лете из једне тачке на разне стране. У филму, међутим, трајекторија по којој остаци метеора падају на површину планете никако се не може логички објаснити. Оно што се догађа у филму више подсећа на напад из космоса.УраганиПоследице торнада заиста су ужасавајуће. Брзина ветра унутар левка торнада повремено достиже и 320 километара на сат, а његов пречник може бити и три километра. Пречник разарања који је за собом оставио торнадо у Муру (САД) био је 27 километара. Тешко је преувеличати размере такве катастрофе, али је ауторима филма „Геоолуја“ (2017) то ипак успело. Идеја да на екрану покажу један ураган очигледно им се чинила недовољно упечатљива. Због тога у филму одједном дивља неколико ураганских вртлога истовремено. Према законима физике, међутим, они би морали да се споје у један заједнички вртлог.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
филм и серије, физика, геологија, филмови, наука
филм и серије, физика, геологија, филмови, наука
Филмске омашке које игноришу законе физике и других природних наука
Редитељи и филмске екипе, чак и када је реч о блокбастерима, склони су да се препусте машти и да занемаре законе физике и других природних наука. У намери да на гледаоце оставе утисак, они избегавају помоћ стручњака, због чега у филмовима виђамо вишеструке вртлоге ветра, километарске пукотине дуж Земљине коре и друге немогуће појаве.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Приликом постављања сцена вулканских ерупција редитељи често игноришу законе природе. На пример, у филму „Вулкан“ (1997) лава струји огромном брзином и разара читаве градове. У стварности она може прилично брзо да тече само низбрдо, а када се нађе на водоравној површини, успорава свој ток и веома се брзо стврдњава. Чак и у течном стању усијана маса је гушћа него што се приказује на филму, а по свом саставу више подсећа на мед него на чорбу.
Притом, опасни су и ужарена пара и пепео. У блокбастеру „Свет из доба јуре 2“ (2018) вулканска ерупција је приказана технички беспрекорно, али постоји други озбиљан пропуст: главни јунак пролази кроз облаке ужарене прашине и излази само мало прашњав. У реалности би све било много трагичније.
Чудесни свет у којем се нађу ликови из филма „Пут у средиште Земље“ (2008), настао је као плод маште Жила Верна. Авантуристичка комедија од самог почетка не претендује на то да буде реалистична: на пример, тамо се срећу биљке месождери и гигантосауруси.
А пут јунака ка центру планете приказан је уз геолошке грешке. Знања која је прикупиланаука о рељефу искључују присуство удубљења таквих незамисливих размера и дубине.
Редитељи и земљотресе често приказују погрешно. Размере пукотина у Земљиној кори које се отварају пред нашим очима тешко да могу да се објасне законима физике и геологије. На пример у филму „Сан Андреас“ (2015) услед моћног потреса готово моментално се образује гигантска пукотина, али у стварном животу је чак и за нешто налик томе потребно много више времена.
Чак и при веома јаком земљотресу слојеви земље би почели да се ломе и да се преклапају једни с другима, тако да су провалије у којима нестају људи, куће и аутомобили само упечатљив призор за лаковерне гледаоце.
У блокбастеру „Армагедон“ (1998) омашке се могу наћи у готово свакој сцени. Епизода са падањем метеорита није изузетак. Метеорска киша је потпуно реална појава, која се догађа када се неко веће небеско тело распадне на неколико мањих. То значи да остаци метеорита треба да лете из једне тачке на разне стране. У филму, међутим, трајекторија по којој остаци метеора падају на површину планете никако се не може логички објаснити. Оно што се догађа у филму више подсећа на напад из космоса.
Последице торнада заиста су ужасавајуће. Брзина ветра унутар левка торнада повремено достиже и 320 километара на сат, а његов пречник може бити и три километра. Пречник разарања који је за собом оставио торнадо у Муру (САД) био је 27 километара. Тешко је преувеличати размере такве катастрофе, али је ауторима филма „Геоолуја“ (2017) то ипак успело. Идеја да на екрану покажу један ураган очигледно им се чинила недовољно упечатљива. Због тога у филму одједном дивља неколико ураганских вртлога истовремено. Према законима физике, међутим, они би морали да се споје у један заједнички вртлог.
