00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Без сарадње Срба и Руса нема остварења словенског сна
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Порески скандал у Јапану: Профит 46 милијарди долара, порез нула

© AP Photo / Eugene HoshikoЈапанска економија
Јапанска економија - Sputnik Србија, 1920, 20.08.2022
Пратите нас
Компанија која је остварила највећи годишњи профит у историји јапанске економије за то држави није уплатила ниједан једини јен пореза.
Јапански гигант електронске и телекомуникационе индустрије „Софтбанк“ на чијем челу се налази један од три најбогатија човека у земљи, оснивач и генерални директор Масајоши Сон, држави на име пореза пуних једанаест година није уплатио ниједан јен пореза, извештава угледни економски часопис „Никеј“.
Штавише, у једној од тих година, фискалној 2020, „Софтбанк“ је остварио највећи профит за једног привредног субјекта у историји јапанске економије, у износу од чак 46 милијарди америчких долара.
Пореске уплате те компаније која је у далекоисточној царевини и власник шампионског бејзбол тима а у САД већински власник телефонског оператера „Спринт“ до сада су биле непознате јавности.
Јапански медији јављају да је конгломерат последњих година под лупом пореских власти, чији су чиновници путовали и у иностранство како би обавили инспекцију његовог пословања, али да нису пронађене неправилности.
То значи да је компанија деловала у складу са законом, вешто користећи рупе у њему, због чега се већ извесно време од владе тражи да парламенту предложи реформу пореског система који би спречио парадокс у којем сваки појединац, радник предузећа, годишње плати хиљаде долара пореза, док привредни субјекти који зарађују десетине милијарди пролазе без иједног јена државног намета.
Сматра се да је тајна у томе што „Софтбанк“ пореским властима с једне стране традиционално пријављује велике губитке, неке реалне а многе само формалне и генерисане свесним трансакцијама усмереним да искористе слабости у законском оквиру, а са друге стране ужива олакшице које се односе на приход стечен на дивиденде исплаћене на власнички удео у страним предузећима, одакле долази велики део његових прихода.

Осрамоћени бизнис иноватор

Новинарско откриће о пореским (не)обавезама „Софтбанка“ баца другачије светло на ту компанију, која је у Јапану до сада важила за једну врсту идеалне капиталистичке бајке – мегакорпорација која се купа у новцу и има моћ да осетно мења друштво, а која је почела као скромни приватни бизнис једног јединог човека у његовом сопственом дому. Јер, „Софтбанк“, који је у првој години овог века постао друга највреднија компанија у Земљи излазећег сунца те и сада вреди више десетина милијарди долара, је основан у граду Фукуока на острву Кјушу 1981. године као мали лични бизнис Масајоши Сона, који је тада био студент и који се састојао у продаји компјутера склопљених од набављених делова.
Компанија је нарочито постала позната у Јапану када је преузела домаћи огранак америчке интернет компаније "Јаху" и откупила локални бејзбол тим у Фукуоки, који је својом економског снагом касније учинила вишеструким узастопним шампионом и доминантним клубом у том у Јапану деценијама најпопуларнијем спорту.
Пробивши се из компјутерског у телекомуникациони сектор, „Софтбанк“ је у Јапану стекао огромне приходе када је први увео у продају паметне телефоне америчке компаније „Епл“ и тако дубоко трансформисао ту индустрију у којој су до тада скоро сто посто тржишта држали домаћи произвођачи традиционалних телефона као што су „Сони“, „Панасоник“ и „Шарп“.
„Софтбанк“ је познат и по томе што је на скромној инвестицији од 20 милиона долара у кинеску интернет компанију „Али Баба" седам година касније након куповине тих деоница њиховом продајом зарадио невероватних десет милијарди долара.
Тај конгломерат чије је седиште данас у Токију је у 2017. години оформио фонд за инвестиције у стартапове, тежак чак 100 милијарди долара, те поседује деонице мноштва компанија из области електронске трговине, производње чипова и телекомуникација, међу којима је и британска фабрика полупроводника АРМ. Његов оснивач и већински власник Масајоши Сон је фигура која се због своје храбрости и визионарског улагања у информационе технологије у Јапану пореди са Стивом Џобсом.
Међутим, у Јапану крупне компаније традиционално, из културолошких и моралних разлога, не настоје да искористе сваку законску повољност да би у потпуности умакле опорезивању, па ће чињенице које је о „Софтбанку“ домаћој и светској јавности открио економски дневник „Никеj“ сигурно бацити велику сенку на углед компаније и њеног оснивача, јапанског бизнисмена корејског порекла, преноси РТС.
Оне ће вероватно и убрзати измене пореског система, поготово што је јапанској држави, у којој јавни дуг у односу на бруто друштвени производ износи невероватних 263 посто, у виталном интересу да повећа приходе од пореза, нарочито у контексту повећане потрошње и задуживања ради давања субвенција привреди и становништву због губитака које су претрпели услед епидемије новог корона вируса и поскупљења струје и енергената проузрокованог кризом у Украјини.
Златне полуге - Sputnik Србија, 1920, 18.08.2022
ЕКОНОМИЈА
Кина убрзано купује злато
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала