Због приштинских докумената могућа ескалација - коме ће НАТО чувати леђа
21:32 20.08.2022 (Освежено: 13:11 26.08.2022)
© Flickr / Marijanana
Пратите нас
Само што је први човек НАТО поручио да ће Кфор бити спреман да интервенише уколико стабилност на Косову и Метохији буде угрожена, трупе те мисије су већ распоређене дуж главних путева на северу Космета. Питање је само да ли ће оне да гарантују безбедност грађанима, или пак спровођење приштинске одлуке о личним документима и регистарским таблицама.
Брже него што се очекивало, изјава Јенса Столтенберга у Бриселу постала је извршна. Након сусрета са председником Србије Александром Вучићем и премијером такозваног Косова Аљбином Куртијем, он је указао на спремност НАТО-а, односно Кфора на Космету да у случају угрожене безбедности одмах реагује.
НАТО дуж севера због могуће есклације
Из Кфора су данас прецизирали да су повећали присуство на прелазима Јариње и Брњак "како би повећали свест о ситуацији". Појачали су, такође, патролирање у тој области. Те мере, како су објаснили Танјугу, предузете су да би се Кфору омогућило да, у случају потребе, реагује брзо на сваки безбедносни изазов.
Како треба да читамо ту вест, поготово што је одмах иза ње стигла и она из Приштине да су спремни да од 1. септембра почну са применом одлуке о личним картама и аутомобилским регистарским таблицама. Као да ових дана у Бриселу током разговора Вучића и Куртија, уз посредство ЕУ, није било речи о томе да се за то питање нађе компромисно решење у складу са оним што је у Бриселу у оквиру дијалога на ту тему већ договорено.
У НАТО-у су, јасно је, упркос преговорима у Бриселу, пре других сазнали да Приштина неће одустати од одбацивања српских докумената на Космету 1. септембра и кренули су на време у акцију.
„Кфор процењује да је ситуација веома напета, да може да дође до евентуалних сукоба и да због тога желе превентивно да делују, да распореде део свог људства на северу да би смиривали тензије и да би били спремни да интервенишу ако то буде потребно, да не би били затечени неким догађајима“, каже за Спутњик доскорашњи шеф Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, Милован Дрецун.
Ко угрожава безбедност
НАТО, односно Кфор је већ распоредио снаге на северу Космета због могуће ескалације услед примене приштинске одлуке о личним документима
© AP Photo / Olivier Matthys
Он, додуше, напомиње да тако српска страна тумачи потез НАТО-а, односно Кфора, не одричући могућност и различитог тумачења приликом процене ко угрожава безбедност и ко спроводи насиље.
Дрецун подсећа да су земље Квинте тумачиле постављање српских барикада као насиље, али не и то што приштинска специјална полиција спроводи против српског народа, прави терор чак уз употребу ватреног оружја. Наш саговорник, такође, нема дилему да ће то тумачење пресудно утицати на понашање Кфора.
Дрецун се, ипак, нада да ће мађарски генерал Ференц Кајари који је на челу Кфора и који је до сада током командовања веома успешно спречавао екслацију свих криза на КиМ, бити на висини задатка и да неће дозволити било какво ширење сукоба.
Приштински полицајци већ у акцији
„Очигледно је да западне земље желе да подрже Приштину у реализацији једностране одлуке о регистарским таблицама и личним картама, али да при томе желе да избегну шири сукоб, нешто што може да измакне контроли. Уочено је да Приштина своје снаге на северу ојачава, да жели да повећа њихову операбилност и аутономију деловања, посебно уз администартивну линију, да привремене истурене базе које се налазе на Јарињу и Брњаку специјална полиција сада шири са смештајним капацитетима, поставља осматрачнице, резервоаре за гориво... што све упућује на закључак да се они спремају за озбиљнију акцију, за довлачење нових специјалних снага“, констатовао је наш саговорник.
Он напомиње да је у јужној српској покрајини већ подигнута приправност приштинских специјалних полицијских јединица које увежбавају одређене процедуре као што је сузбијање протеста, или барикада. Зато сматра да има довољно основа да НАТО појача своје активности.
По његовом мишљењу, Приштина сада покушава да пребаци одговорност на Београд, односно на српски народ, јер наводно има информације да ће Срби постављати барикаде. Зато каже да не може да искључи могућност да и пре 1. септембра Приштина, под видом борбе против криминала, покуша да са својим полицијским јединицама спроведе неку опширнију акцију не би ли стекли предност у односу на српски народ. Посебно на истуреним пунктовима, на кључним деловима саобраћајница на северу, додаје он, оценивши да је ситуација веома напета.
Нервоза и напетост на обе стране
Нервоза је, како каже, присутна на обе стране, што указује да је велики потенцијал за изазивање кризе и дестабилизацију, оносно да би актуелна криза могла нагло да ескалира.
Приштински специјалци се на северу Косова и Метохије већ спремају за озбиљну акцију
© AP Photo / Marjan Vucetic
На питање да ли када Приштина каже да за реализацију своје одлуке од 1. септембра има и подршку међународног фактора, то значи и Кфора, Дрецун истиче да то не може да зна. Ипак додаје да оно што можемо да закључимо јесте да је од Столтенберга јасно стављено до знања да ће они као последња, трећа инстанца, после косовске полиције и Еулекса, која мора да чува безбедност, реаговати у случају да постоји опасност од неког ширег насиља и да ће га спречити.
На очекивање да ће тако бити, како је приметио, упућује и понашање Кфора на крају прошлог месеца када је слична криза претила да ескалира.
„Како Приштина процењује ту подршку, мислим да је то јасно након изјаве шефа Српске листе Горана Ракића, после састанка са представницима Квинте. Тада је представницима српског народа од стране Квинте речено да треба да прихвате једнострану одлуку Приштине о таблицама чиме се признаје лажна држава Косово. То свакако охрабрује Куртија и он ће имати подршку тог дела међународне заједнице у спровођењу таквих акција“, каже Дрецун.
За провокацију Приштине САД одређује границу
Он је, међутим уверен да је Курти добио ограничења у својим акцијама како се не би ушло у шире сукобе са Србима што би могло да испровоцира Београд да стане у заштиту српског народа на начин који би прешао тај праг оружаног сукоба.
Што се тиче границе до које ће Приштина ићи у провокацији ту ће, сматра наш саговорник, бити пресудан став САД који ће преко НАТО-а и Кфора бити пренет колико ће и шта бити дозвољено Приштини.
„Мислим да ће такође са наше стране, на сутрашњем састанку председника Вучића са представницима српског народа бити разговора о томе и да ће бити донета одлука како ће Срби реаговати ако Приштина крене у реализацију те одлуке“, рекао је саговорник Спутњика.
