Америка и Немачка „згазиле“ ЕУ: Познат први губитник дијалога Београда и Приштине
21:05 24.08.2022 (Освежено: 13:11 26.08.2022)
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Европска унија никада није била кључни актер на Косову и Метохији. То је увек био Вашингтон. ЕУ је само добила мандат за решавање оперативно-техничких питања у координацији са САД. У најновијој кризи само је на видело изашла чињеница да Брисел нема никаквог утицаја на косовске Албанце али и њен утицај на Београд прилично је упитан.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Овако политички аналитичар Дејан Вук Станковић коментарише актуелну дипломатску иницијативу Вашингтона и Берлина за решавање кризе на Косову и Метохији.
ЕУ нема утицаја ни на Србе, ни на Албанце
Након неуспеле рунде преговора између српског председника Александра Вучића и премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија 18. августа, на наставку дијалога експресно су се ангажовали специјални амерички изасланик Габријел Ескобар, који се тренутно налази у Приштини, а требало би да посети и Београд, као и немачки канцелар Олаф Шолц, који је најавио да припрема састанак Вучића и Куртија у оквиру Берлинског процеса. Најављено је и директно укључење америчког државног секретара Ентонија Блинкена директно у дијалог.
У запећку је, чини се, остао специјални изасланик ЕУ Мирослав Лајчак; према речима Дејана Вука Станковића не без разлога. Како наш саговорник наводи, ЕУ у решавању косовског питања никада није изашла испод америчког кишобрана и задужена је само за техничке делове решавања косовског проблема.
„Такође мислим да Европа није имала утицаја ни на Србе, ни на Албанце. На Албанце није имала никакав утицај јер они су добро утемељени у лобистичким круговима у САД – они имају велику лобистичку и безбедносну подршку Американаца, јер Американци су, НАТО интервенцијом створили Косово. Што се Европе тиче, она једним делом финансира косовску независност и ништа више“, констатује Станковић.
Са друге стране, политички домет ЕУ на Србију је мали зато што је Брисел ад акта ставио причу о проширењу, додаје он – самим тим, Београд, осим декларативне спремности да саслуша и буде отворен ка Европи за разне разговоре и преговоре, суштински не мора да узима у обзир поруке које стижу из Брисела, јер Брисел не узима у обзир поруке које стижу из Београда.
Одговор на питање због чега сада тако промптно укључивање Америке у дијалог између Београда и Приштине, Станковић налази у журби Вашингтона да реши косовски проблем не би ли могао да истрајава на ставу да је косовски случај јединствен.
„То је, у суштини, једна шира геополитичка и дипломатска порука која се односи на друга кризна подручја, пре свега на Украјину и статус Донбаса и Крима. Американцима је стало да Београд и Приштина што пре регулишу односе, односно да се потпише тај споразум о нормализацији односа не би ли се легитимисала косовска независност на директан или индиректан начин, симболички или реално, не би ли се тиме тај процес завршио“, сматра Станковић.
Када се косовска прича оконча, Американци могу да се врате причи о територијалном интегритету, који је у случају Србије погажен због наводне специфичности косовске ситуације, док у свим другим случајевима он мора да буде поштован, додаје наш саговорник.
Шта се подразумева под компромисом
Што се тиче питања да ли је могуће постићи компромисно решење проблема до 1. септембра, до када су приштинске власти орочиле одуку о регистарским таблицама и личним картама, Станковић се пита шта се под компромисом подразумева.
„Ако је компромис да Србија прихвати верификацију суверенитета косовских Албанаца у погледу издавања личних карата, пасоша и регистарских таблица, мислим да се то званично неће догодити. Оно што мислим да ће се догодити, независно од компромиса, јесу безбедносне провокације косовских специјалних јединица с циљем да се застраши српско становништво. Друго, мислим да ће се догодити тиха асимилација Срба на Косову; и треће, што је најопасније, догодиће се тихи одлазак Срба“, каже Станковић.
Без уверљивог политичког решења, ови сценарији су, према Станковићевим речима, једна врста судбине коју креирају косовски Албанци јер желе етнички чисто Косово, уз индиректну подршку Запада који мисли да је косовски проблем решен још 1999. и Београд само треба верификује оно што се на Западу сматра фактичким стањем.
„Мислим да, нажалост, других опција у овом тренутку нема. Техникалије које се сада провлаче кроз преговоре, као што су неке друге техникалије провлачиле кроз претходне, више су прича за јавност, да и албански и српски политичари треба да остану национално самоуверени према грађанима, а у суштини радиће се ка томе да се остварују амерички интереси“, наводи Станковић.
Над питањем о томе шта пише на регистарским таблицама, надвија се много важније питање – питање статуса које нико не покреће, а то питање је, према његовим речима, најбитније. Нема одговора на питање да ли је Косово ентитет у оквиру Србије, независна држава или нешто треће, закључује Станковић.
