Невероватан нови захтев Албанаца: Сад доказују српски „геноцид“ све до - праисторије
22:11 25.08.2022 (Освежено: 11:30 26.08.2022)
Пратите нас
Најновија у низу оптужби Приштине на рачун Србије односи се и на тврдње албанских званичника и институција да Република Србија, чувањем артефаката пронађених на територији Косова и Метохије, уништава такозвано – „албанско културно наслеђе“.
Међу шест тачака изложених од стране албанске делегације приликом последње рунде дијалога Београда и Приштине у Бриселу нашао се и захтев за решавањем питања враћања „отетих“ артефаката које је Република Србија повукла из свог музеја у Приштини уочи рата на Косову.
Српски исламолог и оријенталиста Дарко Танасковић сматра да је овај захтев, са становишта историје уметности, музеологије или права које се односи на својину над уметничким предметима и културним наслеђем, потпуно бесмислено коментарисати, будући да је реч о политичком пројекту који је, како он оцењује, потпуно неспојив са српским схватањем Косова и Метохије као покрајине у саставу Републике Србије.
Др Дарко Танасковић
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Захтев *Косова који се односи на наводно уништавање културног наслеђа ове парадржаве тиме што се у Србији чувају артефакти који потичу са територије Косова и Метохије чисто је политички захтев који се укључује у пројекат заокруживања државности Косова. Приштини на целу ситуацију гледа сасвим другачијим очима и полази од претпоставке да је Косово држава, те да онда самим тим може да потражује нешто са територије друге државе. За нас је то неприхватљиво, према томе, о захтеву не вреди уопште разговарати, изјавио је Танасковић за Спутњик.
Кентаур – полу-Србин полу-Албанац
Косовско министарство културе, омладине и спорта објавило је фотографију кентаура од теракоте пронађену у звечанском селу Валач, као и „типично илирску“ кацигу из металног доба које, заједно са црвеном монохромном полусферном вазом украшеном геометријским мотивима браон боје из доба раног неолита, чине, како наводе албански званичници, још један у низу геноцида над Албанцима.
Нема албанског античког наслеђа
Историчар из Косовске Митровице Јован Алексић сматра да је потпуно апсурдно и парадоксално говорити о албанском културном наслеђу из периода антике или средњег века, из простог разлога што су историјски извори, који говоре у прилог супротном, врло јасни и прецизни.
Стална поставка Народног музеја у Београду
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Албанци се као Албанци помињу први пут у једанаестом веку, стога, на простору о којем говоримо, у периоду који се помиње, Албанаца готово да није било. Просто је парадоксално говорити да постоји било какво албанско културно наслеђе на том простору из тог периода. Да је постојало, за то наслеђе би се знало, изјавио је Алексић за Спутњик.
Антички Албанци
Након што је министар Хајрула Чеку оптужио Србију да узима артефакте у склопу „геноцидног пројекта против Албанаца“, а косовско министарство културе путем твитера затражило помоћ међународних институција, Приштина је, на челу са Аљбином Куртијем, одлучила да уложи жалбу и Међународном савету музеја.
Алексић ипак сматра да су овакве оптужбе неосноване, будући да немају упоришта у науци.
Питање је које је то албанско културно наслеђе, који је то албански владар, племић, велможа, великаш саградио било шта у том периоду, било у антици, што је просто апсурдно, или у периоду средњег века. Да ли постоји и један једини доказ у прилог тим тврдњама? Који извор о томе говори?
Сведоци идентитета
Говорећи о делу поставке која се чува у Етнолошком музеју у Београду, професор етнологије и антропологије и музејски саветник Весна Марјановић, сматра да је повлачење музејских експоната са КиМ исправна одлука, јер би у супротном били уништени или подведени под албанску баштину.
За археолошке артефакте не могу ништа да кажем пошто немам увид у то, али, што се тиче етнографског материјала, то је српски материјал, јесте са Косова и Метохије, јесте да је припадао српском ентитету и из страха да се не уништи, да се не затре српско битисање на том подручју, донесено је у адекватну институцију, а то је Етнографски музеј, изјавила је Весна Марјановић за Спутњик
Осврћући се на албанске захтеве за враћањем поменутих споменика културе, професорка Марјановић истиче да сами артефакти нису битни, већ идентитет којем они сведоче. Да би се историјска и археолошка методологија исправно применила, неопходно је ићи од артефаката до идентитета, а не обрнуто – зарад изградње идентитета фабриковати или отимати артефакте.
Пиротски ћилим за Ангелу Меркел
© Фото : Уступљено Спутњику
Људи са тог подручја кажу „све може да нестане, али обичаји не“. Према томе, докле год има живих људи, они негују своје обичаје као део свог идентитета и осећаја припадности, а сви ти музејски предмети који су складиштени у музеј заправо имају ону тежину да докажу идентитет и самог подручја и да документују културу одређеног народа, закључује Марјановић.
Подсећамо да Народни и Етнографски музеј у Београду данас чувају, између осталог, и тражених 1247 артефаката, које је Српска академија наука и уметности повукла из Народног музеја Косова и тиме их сачувала од уништења 1998. и 1999. године. Управо је тај чин омогућио овим вредним споменицима културе да избегну судбину коју је доживело 136 оштећених цркава и манастира, преко пет хиљада надгробних споменика, преко десет хиљада икона, као и црквено-уметничких и богослужбених предмета.
