- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

На терену 10 сати дневно: Усијали се телефони оџачара, многи би да пређу на грејање на дрва

© Sputnik / Олег Ласточкин / Уђи у базу фотографијаОџачар
Оџачар - Sputnik Србија, 1920, 03.09.2022
Пратите нас
Услед потенцијалне несташице струје и поскупљења пелета, многи су ове године одлучили да се огреју на дрва иако је и њихова цена виша него претходних сезона.
Да ће се зимус задимити много више димњака најбоље доказују телефони димњачара који су се већ почетком септембра усијали од позива. Ђуро Бајчев један је од ретких који се бави овим послом у Моравичком округу и на радном задатку ових дана је, како каже, од јутра до мрака.
„Оџак је веома важно очистити на време, али током лета скоро нико не зове. Сви се сете кад мало захлади и кад треба већ почети ложити ватру. Тада сам на терену и преко десет сати дневно и очисти се поприличан број димњака. Котао такође мора сваке године да се очисти и прегледа јер се дешава често да се пробуше током сезоне. Наши људи ложе све и свашта, то све проналазим у оџацима, чак је било и остатака гуме“, рекао је Ђуро Бајчев за РИНУ.
Поскупљење на глобалном нивоу утицало је и да Ђуро након много година подигне и цене својих услуга. Мада, када је у питању чишћење оџака људи често и не питају колико кошта јер ради се једном годишње и веома је важно то обавити на време.
„До прошле године наплаћивао сам од 1.000 до 1.500 динара, али пошто је цена горива скочила у небо онда сам ја повећао наплату да бих покрио трошкове пута. Чишћење димњака сада се креће од 2.000 до 2.500 динара у зависности од тога да ли радим на градском или удаљеном сеоском подручју“, рекао је овај мајстор.
Из године у годину све је мање оних који желе да се баве овим послом. У Западној Србији осим Ђура постоји још само пар људи чије занимање је димничар иако је у јеку сезоне зарада и више него одлично. Када би хтели да раде, само у Чачку би десетак оџачара имало посла.
„Није лако, али кад се техника усаврши чишћење оџака и котлова не мора да буде ни претешко како некима изгледа. И ми се прилагођавамо, па се сада ређе пењемо по крововима кућа, јер сада користимо дугачку сајлу и пластичне цеви које сам сам конструисао, па тако се чисти углавном са земље“, прича овај оџачар.
У српском народу важи веровање да уколико сретнете оџачара, да ће вам то тај дан донети срећу. Ђуро се на те констатације само осмехује.
„Наравно да им доносимо срећу кад им очистимо оџак, да ватра може добро да повуче и ништа им се не запали. Дешава се и данас да људи помисле жељу кад ме сретну, ја се надам да им се и остварује“, рекао је овај рођени Сомборац ког су животни путеви довели у град на Морави, преноси Б92.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала