- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Рампа на Пацифику: Зашто су Соломонска острва блокирала страним морнарицама улаз у луке

© AFP 2023 / ROBERT TAUPONGIПрестоница Соломонових острва, Хониара
Престоница Соломонових острва, Хониара - Sputnik Србија, 1920, 03.09.2022
Пратите нас
Соломонова острва забранила су страним морнарицама да пристају на њихове обале и тиме показала да не желе да буду ничије „двориште“.
Сједињене државе не разумеју шта се догађа на Соломоновим острвима, која се, упркос америчкој агресивној дипломатској офанзиви против Кине, боре за себе и своје интересе.
Влада Соломонових острва објавила је у уторак да свим страним морнарицама привремено забрањује пристајање у својим лукама. Иако се одлука односи на све морнарице, већина медија известила је да се одлука имплицитно односи на морнарицу САД, с обзиром на глобалну поморску хегемонију Вашингтона и став да његови ратни бродови могу да се укотве било где у свету.
Цела ситуација везана је за безбедносни споразум, који је Пекинг потписао са Соломоновим острвима почетком ове године, а који не само да је наишао на оштре осуде западних земаља и њихових савезника у Пацифику (као што су Аустралија и Нови Зеланд), већ су из западњачких престоница, и Кини, и Соломоновим острвима упућиване индиректне претње због тога.
Од тада, САД су појачале дипломатску офанзиву – најавиле су да ће у престоници Соломона, Хонијари, поново бити отворена америчка амбасада, створили су групу „Партнери у плавом Пацифику“ и на све начине покушали да „шармирају“ грађане острвске државе приказујући при томе Кину као претњу.
Међутим, све то било је безуспешно. Безбедносни споразум био је само почетак; кинески телекомуникациони гигант Хуавеј отпочео је развој телекомуникационе инфраструктуре у архипелагу, одбијено је пристајање брода америчке обалске страже, а премијер Менасе Согаваре није присуствовао обележавању годишњице америчке победе над Јапаном у бици која се у Другом светском рату одиграла на Соломоновим острвима (битка на Гвадалканалу).
Али, САД и Аустралија претварају се да не разумеју о чему се ради – верују да су Соломони њихово „задње двориште“ и сматрају да су потези званичне Хонијаре плод „малигног утицаја“ Кине, при томе себе представљајући као добронамерне туторе који знају шта су „истински интереси“ грађана архипелага-државе.
Са оваквом визијом грађани Соломонових острва ипак се не слажу – себе виде као жртве вековне доминације, експлоатације и занемаривања Англосфере – прво британске круне, а сада Вашингтона и Канбере који желе послушност, а да заузврат не пруже ништа. Сви ови ставови, ипак, пролазе без исказивања мржње. Премијер Согаваре је приликом посете Аустралији ускликнуо „сви смо ми породица!“, али је и нагласио да његова земља жели да буде независна и да њоме нико не доминира, да не буде ничије „двориште“.
У тренутку када САД и њени савезници одбијају да улажу у развој острва, приступ кинеском тржишту и кинеска улагања за нацију од нешто више од 600 000 људи заправо представља као изузетна прилика. При томе, Соломонска острва не постају прокинеска, већ нагињу ка несврставању, обезбеђивању користи од свих страна, док јасно стављају до знања да нису одскочна даска ни за једног потенцијалног хегемона.
На тај начин, овај архипелаг гради сопствену политичку позицију у Пацифику и управља америчко-кинеским сукобом, при томе пазећи да не постане пион ни једне од страна. Уз подршку Кине, САД и Аустралија више не могу да узимају Соломонова острва здраво за готово. Статус, моћ и значај Соломонових оства тиме су знатно увећани, коментарише политички аналитичар Тимур Фоменко, а преноси РТ.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала