Створен вештачки ембрион: Научници траже нови приступ трудноћи, али и гајењу синтетичких органа
Пратите нас
Синтетички ембрион, направљен без сперматозоида или јајних ћелија, могао би да доведе до нових процедура у решавању проблема добијања потомства, наводе научници који су успели да спроведу ову процедуру.
Научници су направили мишје ембрионе у лабораторији, што би једног дана могло помоћи породицама које се надају потомству, показало је ново истраживање.
Створен синтетички ембрион миша без сперматозоида и јајне ћелије
Након 10 година истраживања, научници су створили синтетички ембрион миша који је почео да формира органе без сперматозоида или јајне ћелије, наводи се у студији објављеној у часопису „Нејчр“. Све што је било потребно су матичне ћелије.
Матичне ћелије су неспецијализоване ћелије којима се може манипулисати да постану зреле ћелије са посебним функцијама.
„Наш модел мишјег ембриона не само да развија мозак, већ и срце које куца, све компоненте које сачињавају тело“, рекла је главна ауторка студије Магдалена Зерницка-Гец, професорка развоја сисара и биологије матичних ћелија на Универзитету Кембриџ у Великој Британији.
„Невероватно је да смо стигли овако далеко. Ово је био сан наше заједнице годинама, и главни фокус нашег рада деценију, и коначно смо то урадили“, додала је Зерницка-Гец.
„Рад је узбудљив и представља напредак, бави се изазовом са којим се научници суочавају проучавајући ембрионе сисара у материци“, рекла је Мариан Бронер, професорка биологије на Калифорнијском институту за технологију у Пасадени, који није био укључен у студију.
Scientists Grow “Synthetic” Embryo With Brain and Beating Heart – Without Eggs or Sperm https://t.co/1c0qn2TXcz by @SciTechDaily1 #science #embryo
— DeeDee Walsh (@ddskier) September 8, 2022
Истраживачи се надају да ће прећи са мишјих ембриона на стварање модела људских трудноћа - од којих многи не успевају у раним фазама, рекла је Зерницка-Гец.
Посматрајући ембрионе у лабораторији уместо у материци, научници су добили бољи увид у процес како би сазнали зашто неке трудноће могу пропасти и како то спречити, додала је она.
„За сада, истраживачи су могли да прате само око осам дана развоја синтетичких ембриона миша, али се процес побољшава и већ смо много више научили“, рекао је аутор студије Ђанлука Амадеи, постдокторски истраживач на Универзитету у Кембриџу.
Истраживање се не односи на људе и „треба да постоји висок степен побољшања да би ова открића заиста била корисна", рекао је Беноа Бруно, директор Гледстоновог института за кардиоваскуларне болести који такође није био укључен у студију.
Тестирање лекова, нови поглед на трудноћу, синтетички органи
Али, истраживачи виде важну употребу за будућност. Процес се може одмах користити за тестирање нових лекова, рекла је Зерницка-Гец. Ипак, дугорочно, како научници прелазе са синтетичких ембриона миша на модел људског ембриона, то би такође могло помоћи у изградњи синтетичких органа за људе којима је потребна трансплантација, додала је Зерницка-Гец.
Eмбриону су потребне три врсте матичних ћелија да би се формирале: једна постаје ткиво тела, друга окружује ембрион који се развија, а трећа је за плаценту која повезује родитеља и фетус, према студији.
У лабораторији су истраживачи изоловали три типа матичних ћелија из ембриона и узгајали их у посебним посудама под специјалним тачно одређеним угловима, како би се ћелије спојиле и подстакле на развој.
Из дана у дан могли су да виде како се група ћелија формира у све сложенију структуру, наводе истраживачи.
Шта је са људским ембрионима
Међутим, пре него што се пређе на људске синтетичке ембрионе, потребно је обратити пажњу на етичка и правна питања, рекла је Зерницка-Гец. Имајући у виду разлику у сложености између мишјих и људских ембриона, могле би проћи деценије пре него што истраживачи буду у стању да ураде сличан процес за људске моделе.
Али у међувремену, информације добијене од мишјих модела могле би помоћи у „исправљању оштећених ткива и органа“, рекла је Зерницка-Гец.
„Велики број трудноћа пропадне у рано време, пре него што већина жена схвати да је трудна. Тај период је темељ за све остало што следи у трудноћи. Ако крене наопако, трудноћа ће пропасти. Али до ове фазе, ембрион створен вантелесном оплодњом већ је имплантиран у родитеља, тако да научници имају ограничену видљивост у процесима кроз које пролази“, рекла је Зерницка-Гец.
„Тај рани период људског живота је тако мистериозан, тако да сада можемо да видимо како се то дешава у лабораторији - у посуди, да имамо приступ овим појединачним матичним ћелијама, да разумемо зашто толико трудноћа не успе и како бисмо то могли да спречимо“, додала је она, пише РТС.
