https://sputnikportal.rs/20220910/nenad-ilic-u-holandiji-se-osecam-kao-na-neprijateljskoj-teritoriji-1142324190.html

Ненад Илић: У Холандији се осећам као на непријатељској територији

Ненад Илић: У Холандији се осећам као на непријатељској територији

Sputnik Србија

Од када је почела криза у Украјини, у Холандији се, без обзира на њихову огромну толеранцију, осећам као на непријатељској територији, јер толеранција само... 10.09.2022, Sputnik Србија

2022-09-10T19:25+0200

2022-09-10T19:25+0200

2023-04-25T13:37+0200

србија

србија – друштво

србија – политика

русија

холандија (држава)

украјина

роман

будућност

научна фантастика

ђакон ненад илић

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/02/1142082013_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_0d164ec67315b3cb3e5bbf20a8a8efc8.jpg

Овај редитељ и публициста написао је футуристички љубавни роман са елементима трилера и еротике. “И-СКY” заправо се бави важним духовним темама. То је роман чија се радња дешава у будућности у којој делимично већ живимо.После седмогодишње пандемије и "Исламске контроверзе", сећања и снови складиште се на “Ја - Облацима” преко којих је могуће комуницирати и са мртвима и живети у вечности. Илић је на основу дневника главног јунака, Миладина који живи у будућности, направио увид у оно што нас чека. Роман је почео да пише у време короне, јер смо, каже, с њом ушли у атмосферу СФ филма, а после је почео терор забране додира, тренирање људи да одустану од додира, са онлајн помагалима. Остали смо скучени, затворени и сами, као његов јунак.„Сад живимо у праисторији онога што ће се дешавати у виртуелној зони, ово сада су скице, почеци тога. Није потребна велика машта и пророчка моћ да видимо да је потпуно сигурно да ће се ићи на задовољавање свих жеља, па ће се онда формирати виртуалност до те мере да ће чак илузија присуства друге особе бити потпуно нормална ствар“.Важна тема Илићевог новог романа је храњење страхом, а страх је, подсећа, одувек најбоље оружје владара, свих који покушавају да управљају светом;Страх је најбоље оружје владара„Западна црква, римокатоличка, манипулисала је страхом до невиђених граница. Било је манипулације страхом и код нас православних, али не у толикој мери. Западна култура је стварно настала на том страху, тај страх је држао све, њиме се владало. Чим је наука дала неко оружје, да човек може мало да се затвори од Бога, људи су се затворили, одбацили Бога, "судију који их је плашио"", каже Илић и додаје да вернике није плашио Бог, већ црква у извитопереном стању.Он додаје да је страх данас добио нове димензије, преместио се пре свега у здравствену сферу, што смо видели са короном, плашили смо се како ће болест бити искоришћена. Сада се плашимо да ли ће избити нуклеарни рат, да ли ће крај света.Љубавни роман - за вечну љубавУ роману он открива да је у новом врлом свету у коме сви и све мора да буде савршено, недопустиво право на грешку. Каже да нас грешке и погрешни избори разликују од алгоритама, компјутера са којима смо почели да се такмичимо.Додаје да је приметно и пожељно да човек буде мултитаскинг, да истовремено може да ради више ствари, али да то није могуће. Идеја да се укине грешка није људска димензија. Код грешке постоји импровизација, а онда се и противници збуне.„Идеја да се прошири сопствена ограниченост, да се разбије, затим да се иде у бесконачно као вечност, ка димензији сагледавања смрти, то је вечита човекова тежња. Свест о томе је једна, ако кажеш то је на Богу, можда с њим могу то, јер смо сви део Божије творевине, па са Богом могу и у вечну љубав, Друго је кад кажеш ја ћу направити вечну љубав, сад ћу да је направим мало боље. То је искушење овог времена и будућег времена, већ је кренуло, заправо је о томе цела прича, уз љубавни роман који је основа.“Руска црква на непријатељској територијиНаш саговорник служи у Холандији, у предграђу Амстердама, где се и дешава радња романа. Каже да је то земља огромне толеранције, али да је проблем у томе што она често заклања неку врсту равнодушности, да је толеранција потребна, али да сама по себи није љубав, да у себи има доста бездушности.Због тога се, додаје, у Холандији од почетка дешавања у Украјини, осећа као у непријатељској земљи;„Добар пример је руска црква у Амстердаму, занимљив случај на коме се видело шта је толеранција. Корисна је ограда да народ, етницитет, не треба да заклони веру, да изађе изван Цркве, да буде важнији него она сама. То је дошло до изражаја на случају ове цркве. Она је буквално преузета, а једна група Руса дошла је код нас, у цркву Светог Николе.“Илић објашњава да је поменута црква била постављена интернационално, православље изнад свега, долазили су сви, па и Срби који живе у том делу Амстердама, али кад је умро руски свештеник, отац Сергеј, остала су да служе два Холанђанина, један Шкотланђанин и један Албанац.„Кад је почео рат, одмах су се дистанцирали, рекли да је то превише национална црква везана за руску страну, да патријарх недовољно напада државне власти. Они су одједном потпуно преузели став холандске државе. Православље је тако устројено да је увек повезано са народом коме служите, са државом у којој служите. Сада се видело колико је то ипак важно, чувати национално. Толеранција је изнад свега, али са друге стране може да се осети скривено мишљење да постоје ти неки "дивљи народи", који нису довољно рационални.“Прајдом нам ломе кичмуНаш саговорник је веома активан на друштвеним мрежама на којима преноси атмосферу из Холандије, своје парохије, дели и проповеди прилагођене том медију. Реагује и на политичке процесе и друштвена дешавања, па је у више наврата коментарисао најаву прајда у Београду, чак и критиковао Српску православну Цркву да споро реагује.Он сматра да је иза тог догађаја стоји идеја која треба да мења нашу аутентичну културу која нема историјску мржњу. Подсећа да је Београд увек био толерантан према другачијем, да је то била њихова ствар и да су многи из тог света били веома успешни у свом послу, са многима је и сарађивао.„Али ова врста агресивности која треба да ломи кичму традицији, унесе релативизам који ће, наравно, утицати на све остало, на даље ставове је чиста окупаторска прича. Нема велике разлике између немачке параде 1941, кад су ушли у Београд и прошли испред Скупштине, и ове која је пародија војне силе. То је очигледно наметање, без икакве потребе. Нема потребе да се то ради огромној већини људи , поготово што нема праве користи за те људе. То сви знамо, видимо да то раде људи из неких невладиних организација. Нећемо ваљда допустити да нас НВО окупирају, то је бљутаво.“

холандија (држава)

украјина

2022

Вести

sr_RS

србија – друштво, србија – политика, русија, холандија (држава), украјина, роман, будућност, научна фантастика, ђакон ненад илић