Спрема ли се Запад да отвори „други фронт“ против Русије – у Молдавији
Пратите нас
Власти Молдавије су све више антируски настројене и тесно сарађују са Европском унијом која чак планира да испоручи овој земљи беспилотне летелице и тако можда отвори још један фронт против руске државе. Али русофобне усијане главе, како кажу руски експерти, брзо хлади чињеница да руски гас за Молдавију нема алтернативу.
Власти Молдавије, у сарадњи са Европском унијом, активно су почеле да се супростављају Русији. Како каже за Спутњик Наталија Харитонова, шеф одсека за проучавање постсовјетског простора на Московском државном универзитету, ЕУ би хтела да отвори такозвани други фронт против Русије – у Придњестровљу.
„Беспилотне летелице нису прва војна помоћ Молдавији. Недавно су издвојили 40.000.000 евра да се наводно повећа одбрамбена способност ове земље“, објашњава саговорница, додајући да је ово практично цео војни годишњи буџет Молдавије.
Заменик министра иностраних послова Русије Андреј Руденко изјавио је да испоручивање војне помоћи Молдавији, која је једнака годишњем војном буџету земље, намеће озбиљна питања о правим циљевима такве политике, посебно због отвореног непријатељског односа Брисела према Москви.
„Неутрална“ држава
Према речима Харитонове, Молдавија је по Уставу неутрална држава. „Заједничке војне вежбе са појединим земљама НАТО и низ других примера не одговарају званичном неутралном статусу ове земље. Стога се, наравно, многи стручњаци питају: зашто неутрална држава гради свој војни потенцијал. Ово за многе остаје отворено питање. Али опет, ако имамо у виду отварање другог фронта који води ка подстицању новог сукоба на Дњестру, онда логика милитаризације неутралне Молдавије постаје сасвим разумљива“, констатује Харитонова.
Наша саговорница упозорава да неутрални статус Молдавије доводи у питање како реторика званичног Кишињева у вези са потребом повлачења руских мировних снага, тако и захтеви за потпуну демилитаризацију Придњестровља, самопроглашене руске енклаве над којом молдавске власти немају контролу.
„Све ово води ка заоштравању придњестровског сукоба. Молдавија на сваки начин избегава наставак преговора о мирном решавању конфликта у Придњестровљу. Ово је прави бојкот преговарачког процеса. Штавише, аргумент тамошњих власи је да се преговори не настављају због руске специјалне операције у Украјини“, каже Харитонова.
Она, међутим, напомиње, да специјална операција нема никакве везе са тим што Молдавија избегава наставак преговора о мирном решавању придњестровског сукоба.
„Последња рунда преговора одржана је 2019. године, односно, много пре почетка руске специјалне војне операције на територији Украјине. Тренутна ситуација у региону је изузетно лоша, а милитаризација Молдавије повећава ризике регионалне безбедности“, објашњава она.
Молдавија се окреће Западу
Осим тога, власти Молдавије, како каже Харитонова, тренутно имају конфронтативни однос према Русији. „То је постало посебно очигледно од тренутка када је ова земља добила статус кандидата за чланство у Европској унији. Молдавија је била натерана да се на штету сопствене националне безбедности, придружи русофобним земљама Европе, међу којима су како балтичке државе, тако и Пољска“, каже експерт, истичући интересантан детаљ да су председница Молдавије Маја Санду, као и цела владајућа политичка класа ове земље, држављани Румуније.
Према њеним речима, Санду је двапут учествовала на самита тзв. Кримске платформе.
„На Кримској платформи, она је изјавила да подржава територијални интегритет Украјине, укључујући Крим. Санду је оштро осудила специјалну војну операцију на територији Украјине и чак је помињала да Русија гранатира нуклеарну електрану Запорожје“, подсећа она, додајући да ови моменти јасно говоре о антируском ставу тренутне владајуће политичке класе.
Већи део становништва подржава Русију
Међутим, како каже Харитонова, око 70 процената становништва Молдавије подржава Русију. „Овај део становништва се не налази у баш доброј позицији. Недавно је Санду дала „зелено светло“ специјалним службама да прате и прогоне оне грађане који отворено подржавају руску специјалну војну операцију у Украјини. Овде се ради о почетку политичких репресија у земљи, тачније, оних који су оријентисани ка Русији“, објашњава Харитонова.
Саговорница додаје да осим становништва, аутономна територијална јединица – Гагаузија, преко својих представника, отворено каже да је потребно како успоставити односе са Руском Федерацијом, тако и водити делотворне преговоре о ценама на гас.
„Цене у региону константно расту. Становништво не може да плаћа рачуне за гас. Генерално, читаво становништво региона брину два кључна проблема: питање безбедности, односно, могући почетак сукоба у који се увлачи Молдавија и како економски преживети“, наглашава саговорница.
Руски гас нема алтернативу
Ипак, према речима саговорнице, Молдавија не може да функционише без руског гаса. „Ова земља сада мора да плаћа гас више него што је плаћала. Поређења ради, ако је прошле године кубни метар гаса коштао четири леја (што је око 24 динара), за септембар Молдавија плаћа 29 леја (око 147 динара). Ово је превелика цена за не тако богато становништво ове државе. И у овим условима, Молдавија стално одлаже плаћање гаса. Они покушавају да испослују да „Гаспром“ промени формулу, иако су је сами предложили“, каже Харитонова.
Харитонова објашњава да власти Молдавије не чине ништа да реше проблем по питању гаса. „Председница земље никада није дошла да разговара о проблему гаса са руководством компаније „Гаспром“. Молдавија хоће да испадне жртва, коју треба спасити, издвојити новац и субвенционисати становништво да плати рачуне“, објашњава она, истичући да власти ове земље још увек нису извршиле обрачун дугова за гас „Гаспрому“.
Осим тога, према речима саговорнице, Молдавија чак прети Русији чињеницом да ће, ако „Гаспром“ престане да јој испоручује гас, пресећи гас Придњестровљу. „Технички ће то бити тешко изводљиво. „Гаспром“ и Русија се питају треба ли да „спонзоришу“ владу Молдавије, која заузима оштре русофобне позиције. Да ли зато да би поново спасили становништво Молдавије? Да. „Гаспром“ је то урадио много пута а вероватно ће опет то урадити“, наглашава саговорница.
