https://sputnikportal.rs/20220911/zasto-su-amerikanci-hteli-da-bombarduju-mesec-i-kakve-veze-s-tim-ima-moskva-1142375488.html
Зашто су Американци хтели да бомбардују Месец и какве везе с тим има Москва
Зашто су Американци хтели да бомбардују Месец и какве везе с тим има Москва
Sputnik Србија
Лансирањем првог вештачког сателита Земље 4. октобра 1957. године Совјетски Савез је јасно показао да је престигао Сједињене Америчке Државе у освајању... 11.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-11T20:55+0200
2022-09-11T20:55+0200
2023-06-16T15:28+0200
наука и технологија
русија
месец
земља
отворени космос
атомска бомба
сад
совјетски савез
хладни рат
космодром бајконур
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111372/33/1113723364_0:48:2345:1367_1920x0_80_0_0_3dd9696b149fb2b2f8a890c02e2031c4.jpg
Вечно супарништво супердржаваИстраживање Земљиног природног сателита у Совјетском Савезу први су предложили инжењер-конструктор Сергеј Корољов и математичар Мстислав Келдиш. Научници су 1958. упутили Централном комитету Комунистичке партије СССР-а писмо с предлогом да се изведе лет око Месеца и да се фотографише његова тамна страна, која се не види са Земље. Те идеје су се допале совјетском руководству, пошто су пружале нову шансу да се превазиђу Американци у освајању космоса.САД су исте те године започеле програм „Пионир“, који је развијен са циљем да се истражи Месец. Пошто су изгубили трку с Москвом у стварању првог вештачког сателита, Американци су се с двоструким жаром латили стварања космичких уређаја који би могли да полете ка Месецу.Вашингтон је заостајао за Совјетским Савезом у космичким достигнућима из једноставног разлога. Совјетска космонаутика развијала се у оквирима једне структуре – ОКБ-1, а у САД су за ту област били задужени америчка војна авијација, флота и низ других ресора. И углавном су се бавили „натезањем канапа“, тежећи да један другог престигну. Резултат је био низ неуспеха у пионирским космичким амбицијама.У јеку „Хладног рата“ обе супердржаве су замислиле заиста безумни план – да изведу нуклеарну детонацију на површини Месеца. Први је такву идеју у фебруару 1957. изговорио у уском научном кругу творац хидрогенске бомбе Едвард Телер. Америка је у то време већ изводила експлозије у космосу, испитујући најновије бојеве главе изван Земљине атмосфере.Овде је, међутим, било речи о подухвату много већих размера. Циљ тог дрског пројекта је био врло амбициозан: да се покаже војно-космичка предност САД над Совјетским Савезом, а да се истовремено пробуди и национални патриотизам.Циљеви Совјетског Савеза су били нешто другачији. Москви је било важно да докаже да је совјетска наука кадра да стигне до Месеца, а да успут покаже да је лидер у пројектима стварања система преношења нуклеарног материјала на удаљене локације.Сједињене Америчке Државе су, пак, желеле да јасно ставе до знања да им, ако успеју да детонирају нуклеарну бомбу на Месецу, неће бити тешко да је баце и на неки совјетски град.Ко је надгледао пројектеПројекти за освајање Месеца у Совјетском Савезу и САД су били означени као Е-4, односно А-119. Обе ове опасне мисије су подразумевале да се на Месец достави атомска бомба и да се тамо детонира.Совјетски пројекат је предложио нуклеарни физичар Јаков Зељдович. Он је претпостављао да ће, чим бомба падне на Месец, након моћне детонације уследити светлосна експлозија, коју ће моћи да забележе све опсерваторије света. За реализацију те мисије у совјетским лабораторијама су чак израдили макете лунарног контејнера и саме атомске бомбе.У Америци је идеју о атомској експлозији на Месецу иницирао Едвард Телер, а стручњаци Војног ваздухопловства САД су се посветили истраживању могућих последица експлозије. Организација Armour Research Foundation је била задужена за испитивање утицаја нуклеарних експлозија на окружење. На челу истраживачке групе од 10 научника био је Леонард Рејфел, коме су помагали Џерард Купер и Карл Саган.Због чега су пројекти пропалиДа би постигли максимални визуелни ефекат, Американци су намеравали да баце бомбу на линији која дели светлу и тамну страну Месеца, како би облак прашине осветљен Сунцем могао да се види и голим оком. Намеравали су да искористе бојеву главу W25 од 1,7 килотона, напуњену уранијумом и плутонијумом.Ипак, у јануару 1959. године Војно ваздухопловство САД је затворило „Пројекат А119“. Експерти мисле да је разлог био то што су амерички научници сматрали да је циљ неисплатив, а страховали су и од последица неуспешног лансирања: могло се десити, рецимо, да бојева глава неочекивано падне на неку насељену територију Земље .Леонард Рејфел је наводио и друге забрињавајуће аргументе, који су се тицали евентуалне колонизације Месеца у будућности. Упозоравао је на то да би нуклеарна експлозија могла да уништи терен погодан за пресељење Земљана на Месец.Тачку на лунарни пројекат Совјетског Савеза је ставио исти онај Зељдович, који га је и осмислио. Било је неколико разлога за то, а први се тицао безбедности. Ракета с моћним нуклеарним пуњењем је могла да експлодира пре него што стигне до орбите или да падне на Земљу, претварајући је у Хирошиму и Нагасаки.Реализацији пројекта на руку нису ишле ни политичке околности. Да би светске лабораторије могле да забележе експлозију и да се увере у космичку доминацију Совјетског Савеза, било је потребно на време их обавестити о будућој мисији. Тада би, међутим, сви планови били обнародовани и пројекат не би могао да се изведе у тајности.Истовремено, Зељдовичеви прорачуни о бомбардовању Месеца су показали да у условима вакуума експлозија вероватно неће бити довољно светла како би се регистровала с наше планете.Стручњаци данас, међутим, нису сагласни с верзијом планова Совјетског Савеза о експлозији. Ветеран космодрома „Бајконур“ Г. Пономарјов је категорички негирао да се совјетска наука бавила нуклеарном експлозијом на Месецу. Уметницима је, међутим, та теорија била инспиративна, па се 2007. године појавио научно-фантастични филмски серијал „Велика звезда“, у којем се, поред осталог, открива и тема атомског бомбардовања површине Земљиног сателита.
https://sputnikportal.rs/20190310/Mars-venera--1119103574.html
месец
земља
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, месец, земља, отворени космос, атомска бомба, сад, совјетски савез, хладни рат, космодром бајконур
русија, месец, земља, отворени космос, атомска бомба, сад, совјетски савез, хладни рат, космодром бајконур
Зашто су Американци хтели да бомбардују Месец и какве везе с тим има Москва
20:55 11.09.2022 (Освежено: 15:28 16.06.2023) Лансирањем првог вештачког сателита Земље 4. октобра 1957. године Совјетски Савез је јасно показао да је престигао Сједињене Америчке Државе у освајању космоса. То достигнуће је подстакло следећу етапу борбе за космичко лидерство, убрзавши САД у настојању да „освоје“ Месец. Тако се родио пројекат нуклеарне експлозије на површини Земљиног сателита.
Вечно супарништво супердржава
Истраживање Земљиног природног сателита у Совјетском Савезу први су предложили инжењер-конструктор Сергеј Корољов и математичар Мстислав Келдиш. Научници су 1958. упутили Централном комитету Комунистичке партије СССР-а писмо с предлогом да се изведе лет око Месеца и да се фотографише његова тамна страна, која се не види са Земље. Те идеје су се допале совјетском руководству, пошто су пружале нову шансу да се превазиђу Американци у освајању космоса.
САД су исте те године започеле програм „Пионир“, који је развијен са циљем да се истражи Месец. Пошто су изгубили трку с Москвом у стварању првог вештачког сателита, Американци су се с двоструким жаром латили стварања космичких уређаја који би могли да полете ка Месецу.
Вашингтон је заостајао за Совјетским Савезом у космичким достигнућима из једноставног разлога. Совјетска космонаутика развијала се у оквирима једне структуре – ОКБ-1, а у САД су за ту област били задужени америчка војна авијација, флота и низ других ресора. И углавном су се бавили „натезањем канапа“, тежећи да један другог престигну. Резултат је био низ неуспеха у пионирским космичким амбицијама.
У јеку „Хладног рата“ обе супердржаве су замислиле заиста безумни план – да изведу нуклеарну детонацију на површини Месеца. Први је такву идеју у фебруару 1957. изговорио у уском научном кругу творац хидрогенске бомбе Едвард Телер. Америка је у то време већ изводила експлозије у космосу, испитујући најновије бојеве главе изван Земљине атмосфере.
Овде је, међутим, било речи о подухвату много већих размера. Циљ тог дрског пројекта је био врло амбициозан: да се покаже војно-космичка предност САД над Совјетским Савезом, а да се истовремено пробуди и национални патриотизам.
Циљеви Совјетског Савеза су били нешто другачији. Москви је било важно да докаже да је совјетска наука кадра да стигне до Месеца, а да успут покаже да је лидер у пројектима стварања система преношења нуклеарног материјала на удаљене локације.
Сједињене Америчке Државе су, пак, желеле да јасно ставе до знања да им, ако успеју да детонирају нуклеарну бомбу на Месецу, неће бити тешко да је баце и на неки совјетски град.
Пројекти за освајање Месеца у Совјетском Савезу и САД су били означени као Е-4, односно А-119. Обе ове опасне мисије су подразумевале да се на Месец достави атомска бомба и да се тамо детонира.
Совјетски пројекат је предложио нуклеарни физичар Јаков Зељдович. Он је претпостављао да ће, чим бомба падне на Месец, након моћне детонације уследити светлосна експлозија, коју ће моћи да забележе све опсерваторије света. За реализацију те мисије у совјетским лабораторијама су чак израдили макете лунарног контејнера и саме атомске бомбе.
У Америци је идеју о атомској експлозији на Месецу иницирао Едвард Телер, а стручњаци
Војног ваздухопловства САД су се посветили истраживању могућих последица експлозије. Организација
Armour Research Foundation је била задужена за испитивање утицаја нуклеарних експлозија на окружење. На челу истраживачке групе од 10 научника био је
Леонард Рејфел, коме су помагали
Џерард Купер и
Карл Саган.
Због чега су пројекти пропали
Да би постигли максимални визуелни ефекат, Американци су намеравали да баце бомбу на линији која дели светлу и тамну страну Месеца, како би облак прашине осветљен Сунцем могао да се види и голим оком. Намеравали су да искористе бојеву главу W25 од 1,7 килотона, напуњену уранијумом и плутонијумом.
Ипак, у јануару 1959. године Војно ваздухопловство САД је затворило „Пројекат А119“. Експерти мисле да је разлог био то што су амерички научници сматрали да је циљ неисплатив, а страховали су и од последица неуспешног лансирања: могло се десити, рецимо, да бојева глава неочекивано падне на неку насељену територију Земље .
Леонард Рејфел је наводио и друге забрињавајуће аргументе, који су се тицали евентуалне колонизације Месеца у будућности. Упозоравао је на то да би нуклеарна експлозија могла да уништи терен погодан за пресељење Земљана на Месец.
Тачку на лунарни пројекат Совјетског Савеза је ставио исти онај Зељдович, који га је и осмислио. Било је неколико разлога за то, а први се тицао безбедности. Ракета с моћним нуклеарним пуњењем је могла да експлодира пре него што стигне до орбите или да падне на Земљу, претварајући је у Хирошиму и Нагасаки.
Реализацији пројекта на руку нису ишле ни политичке околности. Да би светске лабораторије могле да забележе експлозију и да се увере у космичку доминацију Совјетског Савеза, било је потребно на време их обавестити о будућој мисији. Тада би, међутим, сви планови били обнародовани и пројекат не би могао да се изведе у тајности.
Истовремено, Зељдовичеви прорачуни о бомбардовању Месеца су показали да у условима вакуума експлозија вероватно неће бити довољно светла како би се регистровала с наше планете.
Стручњаци данас, међутим, нису сагласни с верзијом планова Совјетског Савеза о експлозији. Ветеран космодрома „Бајконур“ Г. Пономарјов је категорички негирао да се совјетска наука бавила нуклеарном експлозијом на Месецу. Уметницима је, међутим, та теорија била инспиративна, па се 2007. године појавио научно-фантастични филмски серијал „Велика звезда“, у којем се, поред осталог, открива и тема атомског бомбардовања површине Земљиног сателита.
