Преокрет у Шведској – надесно круг!
19:04 12.09.2022 (Освежено: 21:53 12.09.2022)
© AP Photo / Jean-Francois Badias
Пратите нас
Прогнозе, анкете и анализе процењују да постоји добра шанса да на текућим изборима националистичка, конзервативна и антиглобалистичка партија Шведских демократа (ШД) добије са десним и умереним савезницима већину у Парламенту чиме би по први пут од свог оснивања дошла до директног утицаја на шведску политику.
У Парламенту који броји 349 посланика, десни блок за сада има 175 места – једно више од левице.
Некада етаблирана као странка екстремиста са крајњег десног ћошка политичког спектра, а данас реформисана и прилагођена умеренијим, а опет националистички оријентисаним бирачима, ШД сада представља једну од најрелевантнијих политичких чинилаца Шведске и најјача je десничарска група у парламенту.
Иако левичарска премијерка и социјалдемократа Магдалена Андерсон још ужива велику подршку грађана, популарност Шведских демократа Џимија Акесона, чији је нагли раст започео 2015. године са мигранстком кризом и повећањем криминалних активности, прети да преузме вођство.
Левица глува за потребе грађана
Сарадник Института за европске студије (ИЕС) Алекса Филиповић ову појаву тумачи разочараношћу шведских грађана досадашњом неефикасном политиком социјалдемократа, наглашавајући да нису нужно сви гласачи ШД уједно и апсолутни следбеници њихове идеологије. То су, наводи, пре свега бирачи незадовољни недовољном флексибилношћу партије Магдалене Андерсон и њеним недостатком слуха за потребе грађана. Нека од главних „прећутаних“ питања била су управо она везана за пораст насиља које изазивају мигранти у Шведској у којој је од почетка године почињено 48 убистава ватреним оружјем. Ова статистика је, истиче Филиповић, за земљу која броји 10 милиона становника – поражавајућа.
Растеривање миграната на пољско-белоруској граници
© Sputnik / Виктор Толочко
Шведске демократе су једина странка која је отворено причала о проблему имиграције и неинтеграције имиграната у шведско друштво, а то су све теме које социјалдемократе и партије левице избегавају. Ово им је само донело довољну популарност, као и чињеница да су их сви политички опоненти нападали у току изборне кампање. То је такође била једна врста рекламе, изјавио је Филиповић за Спутњик.
Јовица Павловић, истраживач сарадник на ИЕС-у, сматра да је узрок јачању политичких странака десног миљеа неколико, али такође верује да је досадашња неуспела имиграциона политика зелено-леве коалицие главни фактор који доприноси популаризацији Шведских демократа.
Превелики прилив странаца који није успешно интегрисан, поготово из земаља Блиског истока који су дошли као избеглице, изазвао је очекивани револт у шведском друштву и, незадовољни овим, многи Швеђани гласају за Шведске демократе који једини пружају неки конкретнији и заправо доста радикалнији одговор на мигранстку кризу са којом се Шведска суочава, рекао је Павловић за Спутњик.
Као још један од разлога опадања подршке политици левице, Павловић истиче и незадовољство шведског друштва неким општим политичким потезима социјалдемократа попут начина опорезивања и образовног система, али додаје да је привлачење највећег дела бирача ШД ипак донело отварање табу тема које до тада нису ни била разматрана на јавној сцени.
Ни лево ни десно већ право у НАТО
Поред тога што се ШД позабавио поменутим горућим проблемима унутар саме Шведске, подршку народа добили су и ослушкујући већинску вољу Швеђана због које су направили заокрет у спољној политици, а поводом војне неутралности.
Иако су се демократе годинама, па и деценијама уназад противиле уласку Шведске у НАТО, приликом гласања у Ригстагу изјаснили су се јасно за прикључивање војној алијанси, уз образложење да се безбедносна ситуација променила.
Застава НАТО-а испред седиште Алијансе у Бриселу
© AFP 2023 / JUSTIN TALLIS
Дакле, са једне стране, погазили су сва своја предизборна обећања, а са друге стране, постоје индикације да због прагматизма који десне популистичке партије, попут Шведских демократа, имају у себи, да ће они пре сарађивати са Русијом у неком будућем времену него што ће се са идеолошке тачке борити против њих, сматра Филиповић.
Са друге стране, Павловић не види простора таквој сарадњи.
И социјалдемократе и Шведске демократе су до пре само пола године имале јасан анти-НАТО став и били су за очување историјске неутралности краљевине Шведске. Од како је кренуо рат у Украјини, дошло је до нагле промене расположења у шведској јавности која је из неких својих виђења ствари сматрала да Шведска више не може остати неутрална. И социјалдемократе и шведске демократе доживеле су пораст популарности упркос чињеници да су нагло променили своју вишегодишњу политику, изјавио је Павловић за Спутњик.
Будући да су и Социјалдемократе и Шведске демократе за аутоматско прикључивање НАТО без одржавања референдума, јасно је да без обзира која крајност политичког спектра дође на власт, у спољнополитичком смислу ће се спроводити иста политика.
